|
 TEODOROVA
SUBOTA
U subotu prve nedelje Časnog posta, pada praznik svetog Velikomučenika Teodora
Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se
slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Naime, u vreme
rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišćana kao u
vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i
radnjama popršću krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišćani oskrnavili i
ne bi mogli da se pričeste. Međutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu
carigradskom Evdoksiju, da hrišćani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego
da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom, i to
uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i urade, i dostojni se pričeste u nedelju
Pravoslavlja Kao uspomenu na taj događaj, u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao
za slavu, i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću.
LAZAREVA SUBOTA VRBICA
Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta)
posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u
Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.Tada se u našim
hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose
mladi vrbovi lastari, tek ulistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli
grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima,
ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju
decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi,
kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata Deca se raduju, trče
po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama
i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji
praznici.
VELIKA NEDELJA
Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju,
hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista Ove sedmice se u našim
hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno
učestvuju. U ovoj nedelji su naj-važniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak.
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je
Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro toga dana primiti pričešće.
Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se
čita-ju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima,
popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u
grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno
ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da
se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena
plaštanica Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i
pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak
poželjno je ništa ne jesti.
VASKRS
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao
iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na
zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku
godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u
pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle
punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle
nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a
najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom
svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života I kao što badnjak goreći na
ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači
radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
 FARBANJE
VASKRŠNJIH JAJA
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak
ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj
tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače,
ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog
nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
KAKO SE FARBAJU JAJA?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će
kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice vaskršnje ili bogojavljenske.
Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da
ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana
jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do
idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća". Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa
rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi
topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače
u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju,
posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na
jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju
krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne
nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
SIMBOLIKA
Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina
Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila
uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio
po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija.
Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i
pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu,
nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja
vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno
boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju
pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
VASKRŠNJE SLAVLJE
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo,
zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi
odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno
pozdravlja rečima:
"Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim
pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve
ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu
kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i
druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika Posle
zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano
postavljenu trpezu.
TUCANJE JAJIMA
Na stolu stoji ukrašena čini-ja sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno
jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje
najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se,
takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano
vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se
dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
U nekim našim krajevima, sačuvan je dirljiv običaj, da se farbana vaskršnja
jaja nose na grobove preminulih predaka To svedoči o narodnoj veri, da su svi
ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i
slavlje.
POBUSANI PONEDELJAK
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po
narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa
zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime,
izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose
i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na
grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen
mrtvima.
|
