DISNOTOR - REČ MAĐARSKOG POREKLA
U PREVODU SVINJOKOLJ

U selima, pa i u većini gradova u Srbiji, pogotvo u Vojvodini, svinjokolj je primarni način za obezbeđivanje zaliha mesa. Kraj novembra oduvek je bio rezervisan za svinjokolj, zabijačke, disnotor.
Pravo je vreme da se potpale kazani, spremaju čvarci, melje meso za kobasice i kulen, spremaju šnicle i krmenadle za zamrzivač, usoljavaju šunke, prave džigernjače, švargle i hurke.

Ni pravi stručnjaci raznih fela još se ne mogu dogovoriti o tome da li metode primenjivane kod banatskog disnotora spadaju u nauku ili primenjenu umetnost

Pripreme se vrše par dana unapred. Pozivaju se komšije, rođaci i prijatelji da "pripuše" svinju i pripomognu u ostalim poslovima. Majstori su se okupili dok se još nije razdanilo. Posle rakijice i kafice, krenuli su u obor, gde se tovljenicima, kad su se suočili s Brankom Heretom i Sredojem Šećerovim, smrklo. Čin obaranja životinje se vrši u ranu zoru, dok još svi spavaju. Branko i Sredoje savladali su gotovo sve disnotorske tajne.

"Prljanje" - spaljivanje čekinje, se nekada radilo vatrom od slame, no danas postoje razni drugi načini, plamenom iz butan-boce, pa kožurica žuta k’o dukat odmah može da se jede. Najslađe je pre ručka probati malo posoljene "kožure" da nas ne bi boleo stomak po predenju naših starih.

Nekad se pri klanju hvatala krv da se dinsta s crnim lukom i služi za doručak s džigericom pečenom u maramici, ali sad niko od mladih to ne voli. Zato se pridržavaju pravila da uvek stara šunka dočeka novu. Uz sir i turšiju - pravi fruštuk. Dobro je to iz praktičnih razloga: meso se ne peče dok veterinar ne potvrdi da l’ je ispravno
Za obradu mesa zadužen je majstor koji je uglavnom samouk. Ženski deo porodice pomaže oko obrade iznutrica i pripremanju ručka pa i večere.

Toga dana svi imaju posla preko glave i svako tačno zna svoj deo posla. Jedan je zadužen da topi čvarke, drugi da bari iznutrice za nadeve, neko melje meso, neko pakuje za zamrzivač.

A specijaliteti! - To je posebna priča: hurke (ili prindžare), majuške, gembec, biftek pa slanine iz salamure, suve kobasice.Posle nadevanja se kače da se cede, sutradan idu u pušnicu na tri dima, pa onda u ostavu. Skida ih ko kad stigne i zato prve nestanu. A za leto dimljena šunka. Šunke su teške oko 12 kila, pa moraju da odstoje u salamuri šest nedelja, a carska slanina dve nedelje kraće. Kad ih probije so, šunke se operu i stoje jedan dan u hladnoj vodi, pa se u pušnici praktično konzerviraju na pet-šest dimova, a suši ih na tavanu - banatska promaja.
Sever Banata nema mnogo vetrova, pa na tavanu otvoriš s četiri strane crepove, jer važna je promaja. A nje ima taman toliko da šunke budu prvoklasne. Takve da se ni pred carem ne postidiš.

Osim ukućana i majstora, gosti se još i rodbina, komšije i prijatelji. Sve počinje kiselom čorbom, potom stiže sarma, paprikaš i pečenje, a za finiš - vruće kiflice sa salom, filovane pekmezom ili orasima. A svi imaju kade, pogotovu kad je grlo podmazuje špricerima i pivom. Nekad se komšijama za probu nosio po tanjir disnotorskog paprikaša, ali se taj deo običaja odavno ne praktikuje. 

Zbog svega toga disnotor je postao pravi ritual i očuvao se i do današnjih dana.