Ljudi iz Krstura

...o selu, žiteljima, njihovim životima

UROŠ ŠEĆEROV - Pengač: Odlazak iz džungle u seosku idilu

Ko je iole pratio domaću džez scenu nekadašnje Jugoslavije teško da nije zapazio Uroša Šećerova za udaraljkama. Novosađani iz pedeset-šezdeset i neke, svakako ga se sećaju sa Korza, Kafea, Štranda, Đave... Bio je «viđena faca» novosadskog asfalta, a potom i uspešan advokat. Poslednjih godina je gradsku vrevu zamenio seoskom idilom Srpskog Krstura iz kojeg odlazi na svirke po evropskim metropolama.
Promenio je životnu sredinu. Zbog čega?
“Pre tri godine sam se preselio na salaš u Srpskom Krsturu, odakle su mamini i tatini koreni”, priseća se popularni Cober. Brat i on su napravili farmu sa 120 krava muzara. Kada je počelo bombardovanje Srbije 1999. godine, investirali su novac u zemlju, napravili štalu, naredne godine kupili i prve krave, da bi se za Preobraženje 2005. godine sasvim preselio tamo i ispunio svoj, pa i san generacije, da živi na selu a da koristi sve pogodnosti modernog života.

- Svako vreme nosi svoju lepotu. Sada sam u godinama kada uživam u osami, okružen bliskim ljudima. Naravno tu je i izazov novog načina života, novog rada, nove sredine, ljudi... Kilometri danas ne predstavljaju neki problem. Pogotovo ako to shvatiš na vreme. Novi Sad kao Novi Sad, po priči onih koji su u njemu ostali, na moju žalost, uopšte mi ne fali. Na selu je gužva, a tamo džungla čiji činilac više ne želim da budem. Mislio sam da ovo nikada neću izgovoriti jer je Novi Sad imao svoj karakter koji je tako ljubomorno i istrajno čuvao. Sada toga više nema i menja se na gore - kaže Šećerov.
On se ponosi što je uspeo da sačuva decu haosa devedesetih.

- Nisam želeo, niti danas to hoću da držim decu «pod suknjom». Učim ih da svako ima svoj život i vlastitu odgovornost prema njemu. Svako od nas mora da bude tolerantan prema životu onog drugog jer, dete ne može da se razvija bez svog ja i vlastitog iskustva. Ne mogu ja svoje iskustvo usaditi u moju decu koliko god da želim da im u svemu pomognem. Bez obzira na sve promene koje su se desile, mi imamo sjajan odnos, tako da su Marina, Nina, Branko i Kristijan-Luka, istinska braća i sestre. Uostalom Branko, student menadžmenta u poljoprivredi, nastaviće posao na salašu koji smo brat i ja započeli. Imaće sve mogućnosti kao da živi u NJujorku, a da, u stvari, živi na salašu okružen zdravom sredinom. To je nemerljiv dobitak.

- Nikada nisam bio za činovnički posao od šest do dva. I advokatura je prilično slobodna po tom pitanju. Uvek su mi rad, sloboda i kreativnost bili vodilja. Advokatura mi je u jednom periodu bila jako dobro iskustvo, naročito zbog rada s ljudima.

Danas bih se teško snašao u tom poslu u kojem je najvažniji lakat, a tri stvari: lova, pare i novac – zvezda vodilja.
Ipak, može li se u Srbiji biti uspešan u muzici, a ne živeti u Beogradu ili eventualno Novom Sadu?
- Ako ti je kilometar problem, ne počinji nikakav posao. Ovo što sada radim tek je mali napor u odnosu na ono kroz šta sam prošao. Volim da sviram i uopšte mi nije teško da danas radim na farmi, a već sutra uveče da sviram u Beču ili Minhenu. Postoje avioni, a ne libim se da odem ni automobilom. Uvek sam se osećao džez muzičarem i sviranje mi je najveće zadovoljstvo. Naročito ovo klupsko, poslednjih godina sa Duškom Gojkovićem i nekim drugim džez muzičarima. Neću da kažem za sebe da sam veliki muzičar ali, veliki iz sveta upravo tako žive. Izvan velikih centara, nastupajući samo po klubovima gde je prava džez atmosfera zbog koje zalepršaju leptiri u stomaku i duši. Pedesetak koncerata tokom godine mi je sasvim dovoljno - kaže Uroš Šećerov.

Tekst: Nenad Jovićević

Krcata biografija

Već trideset godina Braca Šećerov je u vrhu jugoslovenske džez scene. Na samom početku svoje karijere sarađuje s muzičarima kao što su Stjepko Gut, Petar Ugrin, Laci Fidri, Rudolf Tomšič, Miša Krstić, Lala Kovačev, Ratko Divjak, Jože Privšek, Bubiša Simić, Stevan Radosavljević i drugi. U toku karijere je svirao sa svim big bend orkestrima na teritoriji SFRJ, a kao gost solista s big bendovima RTV LJubljane, Novog Sada i Beograda. Sa Vojislavom Brkovićem svira u njegovom kvintetu, a kasnije i kao gost u kultnoj grupi 80-tih MEDAYA sa Volfgangom Rajzingerom i Beatom Firerom. Sa Ratkom Divjakom, Ladom Jakšom i Dani Gančevim svira u grupi “Sončna pot” koja je kod nas prva predstavila etno zvuk fuzionisan s džez elementima. Nakon toga svira u orkestru Lale Kovačeva “Balkanske impresije”, “JU džez rok selekciji”, Sekstetu Jovana Maljokovića, “JU džez samitu”, VOYA BEE-JIMI HENDRIDŽ PURE, Orkestru Tonija Skota, kvintetu YUPIKA sa Ivanom Aleksijevićem, Bunford Gaborom, Ištvanom Mađarićem i Dušanom Ivaniševićem...
Kao studijski muzičar svirao je na više desetina albuma sa raznim izvođačima, nastupao na svim evropskim festivalima i snimao emisije i TV koncerte za domaće i strane radio i TV stanice. Od nastanka Novosadskog džez festivala član je Umetničkog saveta, a 2003. i 2004. godine je bio umetnički direktor Festivala.
Sigurno se mnogi pitaju kako je ovaj muzičar i advokat odbacio silne godine školovanja i sticanja zvanja da bi završio na selu.