|
Sećanje na poslednje
krsturske berbere
 Odvajkada
su Srpskom Krsturu postojali berberi. Taj zanat je bio veoma
poštovan i cenjen, pogotovo od strane muškog dela stanovništva.
Nekada dabno bilo je veoma popularno usližnobrijanje po kućama
takozvan berber po narudžbini. Bilo ih je oko petnaestak, svoje
usluge su naplaćivali u robi i to na godišnjem nivou. U novije
vremmajstor ovog zanata je morao imati registrovanu radnju i
punovažan cenovnik.
Da bi dobili majstorsku diplomu deca – šegrti su već od petnaest
godina odlazili kod starih majstore da izuče zanat. Tako su počeli
Jančić Slavko zvani Đulican i Tanackov Toša – Pogodar – poslednji
krsturski Berberi.
 Tanackov
Toša – Pogodar ( preminu je 2006. godine u 82oj godini života )
Majstor Toša je imao dugogodišnje radno iskustvo kod nas a delom i u
dijaspori. Šegrtovao je kod pozntog majstora Mate, i već u ranoj
mladosti počeo sa radom kao kućni berber.
1966. godine otvara sopstvenu radnju i radi u njoj sve dok ga sticaj
okolnosti ne odvede u inostranstvo.
No žudnja za rodnim krajem ga 1977. godine vraća u svoje selo gde
ponovo nastavlja sa radom. Bio je veoma cenjen majstor svog zanata
te je i posle odlaska u penziju rado radio poo potrebi. Inicijtaviva
je potekla od strane njegovih mušterija jer je odlazak kod berbera
za neke bio ritual u Srpskom Krsturu.
U berbernici su se rapredale razne priče, događaji i sklapali
poslovi, te se često ostajali i posle radnog vremena «na čašicu
ragovora».
Učenike nije imao, ali njegovi unuci su često boravili u radnji te
se iz toga rodila ljubav prema tom zanatu. Njegova najstarija unuka
je krenula dedinim stopama te danas radi kao frizer u frizerskom
salonu « JASNA ».
Majstor Tošina radnja se nalazila u kući u kojoj je živeo, zatvorena
je ali deo nameštaja i sav alat se nalazi u frizerskom salonu i seća
n aposlednjeg krsturkog berbera.
 Jančić
Slavko – Đulican ( preminuo 2004. godine u 78oj godini života )
Đulican je radio kao berber više od 50 godina. Svoju radnju je
nasledio od oca i u njoj radio do poslednjeg dana.
Radnja se nalazila na glavnoj ulici ( Ul. Svetog Save 83 ) i bila je
veoma poznata, čak i u široj okolini. Dolazili su čak iz Vrbasa samo
da bi ih majstor Slavko – Đulican ošišao.
Kao ličnost za neke meštane je bio veoma neobičan. Voleo je ozbiljnu
muziku, rasnovrsnu literaturu i imao je poeban režim ishrane. Bio je
večiti neženja i živa enziklopedija.
Obrenak Brzak
Frizerski salon «
JASNA »
 U
našem selu ljudi su se bavili raznim zanatima., mnoge od njh smo već
pominjali u našim prilozima. Od svih do sada pomenutih – starih
zanata – jedino frizerski još opstaje.
Prvi frizerski salon je otvorila Šoti Dara, u zakupljenom prostoru,
u zgradi Mesne Zajednice Srpskog Krstura. Salo postaje poznat,
priznat i zanimljiv, kako za mušterije tako i za učenike koji su
dolazili na obuku.
Jedna od tih učenica je i Šećerov Jasna koja je ljubav prema ovom
zanatu nasledila od svoga dede Tanackov Toše – Pogodar.
Kada je izučila zanat deda joj je još za života poklonio svoju
radnju da u njoj počne samostalnu zanatlijsku delatnost. Tako je to
trajalo par godina dok obim posla nije zahtevao veći prostor.
Nekako baš u to vreme naša Dara je našla drugi životni put i rešila
da zatvori svoju radnju. Ovaj trenutak ja bio veoma pogodan za Jasnu
te je ona putem konkursa uspela da dođe do odgovarjućeg prostora.
Sa ljubavlju je opremila svoju radnjuuz nesebičnu pomoć svojih
najbližih.
Ova radnja sa uspehom radi već tri godine i okuplja mnogobrojne
mušterije svih generacija i oba pola. U frizerski salon dolaze i iz
okolnih mesta pa čak i iz inostranstva. Uz prijatnu atmosferu i
kaficu, dok se čeka na red, raspredaju se i razne priče te vreme
brzo prolazi
|
