OKT 2008 - Domaća radinost

ŠUMADINCI PRIMORANI DA SE PERU DOMAĆIM SAPUNOM SA SEVERA BANATA

Slavka Števin načisto je proterala svaku hemiju iz kujne, pa lihtroze boju njen sapun dobija od latica ruža, listom oraha farba ga u svetlozeleno, dok su za druge nijanse zaslužne koprive, biljka plavi čovek ili bulke

Umeće kuvanja domaćeg sapuna porodično je nasleđe, a zahvaljujući reportaži “Ne zna ’aće’ šta su laloške gaće”, objavljenoj pre gotovo pet godina u “Dnevnikovoj” rubrici “Vojvođanski potkontinent”, gde je svoj recept obelodanila Slavka Števin iz Banatskog Aranđelova, do pravog domaćeg sapuna je došao Miroslav Nikolić, zvani Brada, iz Kragujevca. Sin Šumadinca, Brada je po očevoj direktivi na jednom sajtu pronašao članak i nekako došao do Slavkinog telefona.

Slavka, koja za ukućane i poznanike domaći sapun pravi sve u beloj, plavoj i roze boji, Bradi je odmah uputila pošiljku, jer se nešto zateklo na lageru. Hteo Brada da plati, ali Slavka ne naplaćuje. Ispričala mu je uzgred da se bavi humanitarnim radom u društvu “Veliko srce” iz svoga sela.

– Iznenadio nas je pošiljkom stotinu vazica s amblemom “Velikog srca”, koje poklonio članovima i prijateljima našeg društva. Ponudio je Miroslav i da još nešto od svojih rukotvorina priloži za humanitarnu prodajnu izložbu – priča Slavka.

Miroslav veli da je domaći sapun za njega najbolji, isključivo njega koristi više od 35 godina, ali ga u Šumadiji niko više ne pravi.

– Bake koje su umele više nisu žive, mlađima ne pada na pamet da ga prave, a mnogi ne znaju ni kako izgleda. Otkrio sam da se proizvodi u Grčkoj, pa kad mi neko od prijatelja ode na letovanje, ne sme da se vrati bez sapuna koji tamo spravljaju na bazi maslinovog ulja – kaže Brada.

Sprema se da dođe u Aranđelovo, upozna svoju “dobrotvorku” i njeno “Veliko srce”.

– Očekujemo ga uskoro, kad naš seoski Aktiv žena bude priredio tradicionalnu priredbu “Jesenji dani u mom selu” – dodaje Slavka. – Tad ću mu i pokazati i kako se pravi domaći sapun. Naravno, može da računa na gostoprimstvo i toplinu banatskog doma.

Pravljenje sapuna po domaćem receptu, od masnoće posle disnotora i masne sode, nekad je bilo uobičajeno gotovo u svakom vojvođanskom domaćinstvu, ali je sad retko. Hemija i moderna industrija potisnuli su u zaborav stare recepte, a svoj modifikovani recept Slavka ne skriva.

– Domaći sapun, zbog svog sastava, odličan je da se najlakše i najbolje operu stvari koje se najviše prljaju. Recept sam naučila od majke u Sanadu, a posle udaje u Aranđelovu, malo sam ga sa sestrom osavremenila uz pomoć školskih knjiga. Od davnina se proizvodio beli i crni sapun, a ostajao je i lug, korišćen u higijeni seoskih domaćinstava. Po receptu koji godinama primenjujem, od kompletne mase dobije se sapun dobrog kvaliteta.

Slavka objašnjava da se domaći sapun može praviti od ostataka svinjske masnoće i one skinute s iznutrica, ili od goveđeg loja. Gotovi proizvodi su prirodno bele boje, ali uz neke dodatke mogu biti roze, plavi, zeleni ili neke druge mustre, već ko koju boju voli.
– Nežna roze je od latica ruža, ali one ne cvetaju stalno. Oberem ih pre nego što opadnu, prokuvam ih i sirup ostavim s dodatkom vinobrana za kasnije. Od lista oraha sapuni budu svetlozeleni, a nijanse drugih boja dobijaju se od koprive, »plavog čoveka ili bulki – saznajemo od Slavke.

Ona sapun kuva tri dana, a recepturu prilagođava količini masnoće. Iz iskustva zna da ga nije dobro praviti od mešavine svinjske masnoće i loja, već posebno. Na pet kila masnoće dodaje se pet litara vode, šaka soli i kilogram masne soda, u granulama ili ljuspicama. Ona se rastopi u vodi, dodaju se so i masnoća, a smeša se kuva dok se masnoća ne rastopi u kazanu, ispod kojeg ne sme biti jaka vatra. Ostavi se da masna soda “radi” tri dana, ali se meša da bi se razbile grudvice. Zatim se zagreva na tihoj vatri uz stalno mešanje, da se ne bi odvajala tečnost od masnoće, crni i beli sapun i ostatak luga, pa »«”kuvar” sapuna mora imati asistenta. Izlivanje u kalupe se obavlja brzo jer se smeša steže, izbegava se da sapun bude neravan zbog stvaranja pokorice.

Obično šerpom kojom se vadi smeša iz bograča se i poravnava. Dok je sapun još polutopao, umije se vlažnim sunđerom i seče u kocke željene veličine. Može na tavanu da se čuva i preko dve decenije. Što duže, sve je bolji.

Milorad Mitrović