|
FEB 2009 -
RAZGOVORI NA SOKAKU: Berber Prle u američkom oklopu
 I
za novokneževačke berbere i njihove mušterije berberskih pet minuta
oduvek je bio rastegljiv pojam, od nekoliko minuta pa dokle potraje.
"Koliko traje berberskih pet minuta niko nikada nije dokučio, niti
se može precizno izmeriti", priča berber Dušan Perišić (29), koji je
nadimak i ime berbernice "Prle" nasledio od oca Branislava. Ali, ako
se ne zna koliko može da potraje berberskih pet minuta, u Novom
Kneževcu se bar zna da je berbernica na istom potesu u centru varoši
već vek i po.
Ako mušterija nije zatekla majstora u radnji, ranije se znalo da je
skoknuo u komšiluk na špricer u nekada prestižnu kafanu "Jadran",
koja je odavno zatvorena a u lokalu su se usidrili Kinezi sa svojom
robom. Da se stara berberska pravila ne menjaju, uverio sam se u
četvrtak blizu podneva kada je majstor Prleta mušterija iščekivala
da se vrati sa pića, ali jedina razlika je što majstor mora da pruži
nekoliko koraka dalje do kafića "Gol" i što ne obožava "hosu lepeš"
nego, kad u radnji nema nikog, skokne na kaficu i sok. Čuli smo da
ništa od starih dobrih pravila ne menjaju ni mušterije, koje dolaze
kod Prleta na šišanje i brijanje, imaju strpljenja da, kada je u
radnji gužva, iščekaju berberskih pet minuta, čak i kada se rastegle
i duže od sat i po, tako što se "Gol" pretvori u berbersku čekaonicu,
za šta je nekada služio "Jadran".
- Dok obrtnica nije prešla na moje ime radio sam u očevoj berbernici,
u vreme studiranja i u Beogradu, a kratko vreme imao sam radnju i u
Kanjiži - otkriva Prle, koji je u berberskom poslu već dvanaestu
godinu. - Pre oca nije bilo berbera u familiji, a na izučavanje ovog
zanata upisao se jer nije primljen za mesara, što je bila želja
njegovog oca, mog deda Zlatoja, koji je bio mesar. Primali su za
mesare 30 učenika, a on bio 32. na listi, pa se u Školi za KV
radnike "Pap Pal" u Senti upisao u berbere. Praksu je imao kod
novokneževačkog brice Milana Savina, a kada je izučio zanat nije
dugo ostao u berbernici, nego se zaposlio u štampariji "Lepenke" i
radio kao mašinista. Napustio je "Lepenku" 1995. godine i otvorio
berbernicu u našoj kući gde smo živeli, da bismo se pet godina
kasnije preselili u ovaj lokal, gde je do tada radnju držao naš
čuveni sajdžija Miloje Dokić.
Berbernica je bila u lokalu do sajdžije i držao ju je više od tri
decenije Čedomir Matejin, kod nas poznatiji kao Čeda berber, od koga
smo kupili sav nameštaj. Pre Čede berbera, u istom lokalu radio je i
berber Pera, koji mu je jedno vreme po penzionisanju i pomagao u
radnji. U istoj ulici je ranije radnju držao i berber Palika, pa je
lokal preselio u svoju kuću, iskusan je majstor, ali čuli smo da
nije više berber nego samo frizer, pošto u Novom Kneževcu samo još
Prle svoje mušterije brije.
Prle je berberski zanat praktično izučio od oca, diplomu stekao u
Kanjiži, završio je i gimnaziju, pa u Beogradu studirao na Višoj
medicinskoj školi, usput u prestonici radio u frizerskom salonu "S"
na Banjici, u salonu "Estetika" u Zemun Polju, gde je stekao dobru
praksu. Usput je šišao kolege i prijatelje studente sa kojima je
stanovao u studentskim domovima. Berberski alat mu je uvek bio pri
ruci i tako je preživljavao studentske dane.
- Studije nisam priveo kraju, do diplome višeg fizioterapeuta ostalo
mi nekoliko ispita, ali ne žalim, niti nameravam da ih polažem,
berberski zanat više ne bih menjao ni za šta. Ovaj posao je zlata
vredan - uveren je Prle.
Prle je u berbernici svoj gazda, radi sam dvokratno, prvo od osam do
podne, sledi pauza i predah, a u popodnevnoj smeni nastavlja da šiša
i brije od četiri do sedam, pa tako svaki dan sem nedelje kada radi
samo pre podne. Ponedeljkom je radnja zatvorena jer je to oduvek bio
berberski svetac.
U berbernici se obično okuplja dosta mušterija i Prletovih drugara,
pa uz brijanje i šišanje bude i dosta zezanja, na pauzu se ide u
najbliži kafić "Gol". Prle napominje da mu je tamo kancelarija, pa i
čekaonica, jer ako nije u berbernici sigurno je u kafiću, a i
mušterije kada je gužva u berbernici tamo čekaju, nekada i dva sata.
Gužva je najveća petkom posle podne, kada se momci spremaju za
izlazak, takođe i u nedelju pre podne kada dođu iz provoda, a kako
ponedeljkom ne radi, gužva je i utorkom.
- Kada se u berbernici okupi muško društvo, najviše se ogovaraju,
kude ili hvale žene, a uobičajene su i sportske teme - saznajemo od
Prleta. - Predsednik sam i igrač našeg Kluba američkog fudbala "Grofovi",
pa često navraćaju drugari iz ekipe da se raspitaju za treninge i
nastupe. Priča se i ko je koga presvukao na kartama, posebno u igri
"solo" koja se s kartama "mađaricama" jedino igra u Novom Kneževcu.
Česta tema su i izlasci i provodi, ko je gde bio, koliko popio,
kakva je bila muzika, a obavezno se razmatra i kakva je pevačica.
Izlaze momci u novokneževačke kafiće, ali svi kažu da su trenutno
najbolji izlasci, dobra muzika i pevačica u kanjiškom kafe-baru "Kruna".
Političke teme se izbegavaju, a nezaobilazno se nametne i kada će se
i gde za društvo nešto kuvati u bograču.
 Berberi
su nekada bili među najviđenijim ljudima u mestu, a zna se da su se
u berbernici oduvek čule i prenosila najnovije lokalne vesti,
dogodovštine i tračevi, ko šta nudi za prodaju i kome šta treba.
- Kada bi za sve naplaćivao bar po dinar, već bih bio bogat čovek -
uveren je Prle. - Brzo se pročuje i ko je koliko para izgubio ili
dobio u kladionici ili na kocki. Izjutra se odmah sazna i ako je
neko umro, ili druge važne informacije, a dešava se i da se pročuje
da je umro taj i taj, pa kada ga kroz prozor ugledamo da promakne
ulicom, ispostavi se da je netačno, da je sahranjen pre vremena.
U uglu berbernice nalazi se nekoliko zaštitnih kaciga za američki
fudbal. Prle i drugari su godinama pratili američki fudbal, pa pošto
su se malo podgojili, uvideli su da je upravo taj sport za njih
pravi izazov. Osnovali su i KAF "Grofovi", a i pored svih nedaća i
skupe opreme uključili su se u takmičenje u diviziju "Sever" Prve
lige Srbije. Okupilo se preko 40 “američkih fudbalera”, ne samo iz
Novog Kneževca, nego i iz okolnih mesta. Za opremanje tima, za
oklope i kacige, po igraču treba oko 250 evra, a lane i ove godine
uspelo se nabaviti 25 kompleta. Za utakmice treba najmanje 30
kompleta, pa ih pozajmljuju iz Kleka.
- Za razliku od drugih sportova gde ima dosta grubosti, povređivanja
i udaranja igrača, američki fudbal je viteška igra. Ovde bar znaš,
ako te je neko udario, pružiš mu ruku i nastavljaš dalje. Na šta bi
to ličilo kada bi se potuklo stotinak ljudi na terenu, koji su
akteri meča, ni policija bez jakog kordona ne bi mogla da se umeša i
smiruje situaciju - kaže Prle, prvi među novokneževačkim "Grofovima"
oklopnicima.
Berber Prle pa i ostali novokneževački američki fudbaleri su kršni i
smeli momci, a inače, nije nepoznata priča da su berberi najsmeliji
ljudi na svetu.
- Berber svakog sme da uhvati za nos, a da mu za to i plate -
naglašava Prle. - Berberi su vukli za nos i careve, kraljeve i druge
vladare, ne iz zle namere nego prilikom brijanja. I ja mušterije
smelo uhvatim za nos, jer je to berberski zahvat koji je neizbežan
prilikom brijanja, ne može se drugačije, mora se tako postupiti da
bi se brijanje odradilo kako valja.
Mada se velika većina muškaraca brije u kućnim uslovima, u
sopstvenoj režiji, Prle uverava da što se brijanja tiče, Novi
Kneževac je specifična sredina, jer pored starijih za brijanje ima i
dosta mlađih mušterija, kojima je gušt da ih on svaki treći dan
brije. Dođu da proćaskaju, da osete atmosferu berbernice i obriju
se, pošto kako tvrdi i Prle, ni jedan brijač ne može bradu da obrije
kao berberska britva.
Svaku mušteriju berber Prle pamti, jer zna da je berbera jako teško
promeniti. Uglavnom se ljudi naviknu na jednu frizuru, pa kada dođu
i sednu u berbersku stolicu, ne moraju ni reći kako da ih ošiša, zna
majstor svoj posao. Primeti se i kada nekog žena ošiša, ili promeni
berbera, pa se vrati svom majstoru.
- Nema tu ljutnje, svako za svoje pare može da se šiša gde hoće -
napominje Prle. - Znam da je finansijska kriza, mi berberi i frizeri
u Novom Kneževcu idemo nekom logikom da kod svih šišanje bude po
istoj ceni, a mušterije po svom nahođenju idu da se šišaju gde im je
volja.
 Prle je ponosan što je jedini berber, a hvali i kolege frizere
Paliku i Duleta.
- Ne smetamo mi jedni drugima u poslu, dovoljno je glava u Novom
Kneževcu da svi imamo posla, čak i oni koji šišaju na crno - uveren
je majstor Prle.
Prle u svakodnevnom radu za šišanje u poslednje vreme dosta koristi
mašinice, jer su kod mladih u modi kratke frizure, mada najviše voli
rad makazama. Trenutno su popularne "tarzanke", "zemunke" i "čiroki"
frizure, ali i šišanje na ćelavo i ostala moda. Iako se na prvi
pogled tako ne čini, za berbere i frizere lakše je da šišaju
mušterije sa bujnijom kosom. Ima više materijala, pa ako se slučajno
pogreši majstor može da popravi frizuru, a kod onih proćelavih
oskudnije kose to je teže grešku popraviti.
Po pozivu Prle izlazi i na teren, pa šiša i brije mušterije i po
kućama. Uglavnom je to sredom i subotom. Kada u podne zatvori radnju
obilazi svoje mušterije koji zbog starosti, bolesti ili drugog
razloga nisu u mogućnosti da dolaze u radnju. Dešava se da Prle u
kućnu posetu krene i drugim danom, baš kao minulog četvrtka, kada se
smo priču priveli kraju uputio u Obilićevo da obiđe svoju najstariju
mušteriju, 94-godišnjeg Miloša Janjatova – Pupu. Veli da mu prijaju
razgovori sa deda Pupom, od koga uvek može nešto pametno da čuje.
Šiša i brije Prle stare i sede glave i brade, mlađe takođe, i
razmišlja o budućnosti. Sedam godina je u braku, sinčić Đorđe samo
što nije napunio šestu godinu i kada ga zapitkuju, odgovara da će
kada poraste biti američki fudbaler i kuvar, a tata Prle se nada da
će ga vremenom ubediti da postane berber i da nastavi tradiciju.
Milorad Mitrović
|
