|
Teškoće Branka Jegdića, vlasnika farme koza
- Zakon ga sprečava da pravi sir za izvoz
 Srpski
Krstur - Branko Jegdić (42) iz Srpskog Krstura, ovogodišnji dobitnik
priznanja opštine Novi Kneževac za uspehe u stočarstvu, počeo je da
uzgaja koze kada je ostao bez posla u građevinskoj firmi, gde je bio
rukovodilac mehanizacije. Pošto je ušao u sasvim nov posao, želeo je
da se posveti posebnoj pasmini i počeo je u ravnoj Vojvodini da
uzgaja alpske koze poreklom iz Švajcarske i Francuske.
Branko Jegdić sa pulinom koji mu pomaže u čuvanju koza
petnaest godina Jegdić se bavi kozarstvom i dobro mu
ide. Ali, bilo bi bolje kada bi država konačno donela zakon o
kozarstvu i omogućila otvaranje mini mlekara na farmama, gde bi
vlasnici koza proizvodili sir i osvajali tržište svojim robnim
markama. Do usvajanja takvog zakona, vlasnik 50 koza će se u Srpskom
Krsturu mahom baviti uzgojem jarića, koje prodaje kao priplodna grla
drugim farmerima.
- Imam pedesetak priplodnih grla koja su umatičena, pedigrirana i
čiji podmladak prodajem za priplod širom zemlje. Orijentisao sam se
na proizvodnju jaradi jer mleko u bližoj okolini nijedna mlekara ne
otkupljuje, pa ga dajem jarićima - objašnjava Branko.
Sa farme Branka kozara, kako ga susedi od milja zovu, otpremljeno je
800 priplodnih jaradi na farme u Srbiji i okolnim zemljama. Tako
danas, 85 odsto priplodnih koza u Srbiji potiče sa farme u Srpskom
Krsturu.
- Velika je šteta što se kozje mleko kod nas, a posebno u severnom
Banatu malo koristi i pored njegove velike hranljivosti i
lekovitosti. Ovde ga ne otkupljuje nijedna mlekara, a sa moje farme
se dnevno izmuze više od 100 litara. Dajem ga jarićima, pa su zato
tako snažni, lepi i zdravi kao njihovi preci koji su došli sa
visokih Alpa u ravni Banat - kaže Branko.
Iako su se njegove alpske koze našle na hiljadu metara nižim
pašnjacima, osećaju se dobro i ispostavilo se da im odgovara klima i
ispaša. Svako jutro, posle mašinske muže, Branko i njegov dresirani
pulin, isteruju stado na pašnjake i livade pored Tise, gde koze osim
sočne i nezagađene trave, mogu da brste divlje žbunje.
Kada sunce uprži, Branko koze dotera u hladovite torove, a ponovo ih
vraća na ispašu oko 16 sati. U predvečerje ih vraća na farmu i svaka
koza dobija zrnastu hranu i ponovo se muze pre počinka. I tako 260
dana godišnje.
- Ko redovno pije kozje mleko ili surutku neće imati problema sa
alergijom, astmom, bronhitisom, stomačnim i kardiovaskularnim
bolestima - priča Branko.
Uspešni odgajivač je u poslednje vreme optimista jer u Bačkoj
mlekare otkupljuju kozje mleko pa ima farmi sa po 500 koza. Zbog
toga je počeo pripremu za proširivanje delatnosti i počeo je radove
na gradnji mini mlekare, a nabavio je i opremu za proizvodnju i
čuvanje kvalitetnog kozjeg sira.
- Bio sam na obuci za proizvodnju sira kod stručnjaka u Pirotu, a
ugostio sam ih i ovde u Srpskom Krsturu, pa se nadam da ću i ja
uskoro početi da ga proizvodim. U Francuskoj, koja je prva u svetu
po razvijenom kozarstvu, proizvodi se 300 vrsta kozjih sireva koji
su omiljena poslastica u celom svetu. Siguran sam da bi moji sirevi
bili traženi na domaćem tržištu, a ni u svetu nije teško prodati
prerađevine od kozjeg mleka - kaže Branko. Alpska koza u prvoj
laktaciji daje 2,5 litara mleka dnevno, a kasnije, uz dobru ishranu
i pašu i 7,5 litara.
Jarac simbol farme
- Jarac koga sam doneo sa francuskih Alpa pre 10 godina je tipičan
predstavnik alpina rase i do sada je dao ogromno potomstvo. Osim
njega imam još pet priplodnih jaraca i njihova vrednost je
neprocenjiva. Osim jarca, koji je poreklom iz Francuske, imam
jarčeve iz Nemačke koji obezbeđuju kvalitetno potomstvo - kaže
uspešni uzgajivač koza.
Nedeljko Kolundžija |
Avgust
2010
|
