AGRAR U GENIMA - Poljoprivrednik Milenko Ninčić iz Novog Kneževca 

                Novokneževčanin Milenko Ninčić (32) nasledno je odlučio da se bavi poljoprivredom. Paori su bili i njegovi pradeda, deda i otac, tako da je za njega logičan sled izbora zanimanja u Vojvodini – zemljoradnja. Milenko je, inače, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i veruje da će, uprkos činjenici da je zasnovao porodicu i da je prezaposlen, jednog dana diplomirati na odseku za ratarstvo i povrtarstvo.

- Poljoprivrenik je bio moj pradeda, pa deda koji je kupovao zemlju i mehanizaciju, otac je to obnavljao, a ja sam nastavio da ulažem - objašnjava naš sagovornik. - Da sam se posvetio nekom drugom poslu krenuo bih od nule, a sve što su oni stekli bi „propalo“.

Milenko je suprugu Milicu (koja je poreklom iz Velikih Livada) upoznao na Poljoprivrednom fakultetu. I ona je apsolvent, ali na odseku za hortikulturu. - Ni meni nije strana zemljoradnja, pošto je to bilo dopunsko zanimanje mojih roditelja - objašnjava Milica. Da li će njihovi sinovi Jovan
i Luka nastaviti očevim stopama još uvek nije izvesno, ali među igračkama preovladava poljoprivredna mehanizacija.

 - Obrađujemo 40 jutara zemlje, a od toga je malo zakupa (uglavnom su oranice naše) – kaže Milenko. – Bavimo se povrtarstvom i ratarstvom. Sejemo papriku, arpadžik, crni luk, kukuruz, pšenicu i soju. Mislim da u poljoprivredi mora da se svaštari, pošto uvek neka kultura bolje rodi, a druga slabije. Kada se sve to sabere nekako se „pokrijemo“.

Ova godina je bila specifična po obilnim padavinama. Naš sagovornik objašnjava da se ni njegov deda Đura (82) ne seća godine sa toliko kiše i leda.

- Kada je 13. avgusta naš atar zadesio led cele noći nismo spavali, strepeli smo za rod. Ujutru smo odmah otišli da obiđemo njive i vidimo koliku je štetu napravilo nevreme. Inače, u ovom poslu stalno strepimo, počev od proleća kada se pitamo kako će nići, preko strepnje od bolesti, pa sve do berbe. Strepnja nam je u podsvesti. Imali smo ove godine osam jutara paprike. Na parcelama u Viru ostvarili smo prinos veći od vagona po jutru, a na drugim parcelama 30 metričkih centi po jedinici površine. Ove godine je kukuruz dobro rodio, arpadžik je podbacio, a ekstra dobro je rodila soja kojoj pogoduju obilne padavine. - Pružamo se koliko smo dugački. Ne koristimo kredite pošto smatram da situacija još uvek nije povoljna. Jednom sam uzeo kratkoročni kredit, koji sam vratio u roku, sledeće godine, tako da mi je bilo znatno teže da zasnujem novu proizvodnju.

Porodica Ninčić je opremljena mehanizacijom, tako da Milenko ima vremena i za uslužne delatnosti: krunjenje, baliranje i sejanje. U istom dvorištu su, kuća do kuće u Karađorđevoj ulici, četiri generacije Ninčića. Milenkova porodica živi u domaćinstvu sa dedom, a u susednoj kući su Milenkovi roditelji Luka i Olgica. Međusobno se dogovaraju šta će i koliko sejati. Sve u svemu, organizovani su, u svakom pogledu, po principu dogovor kuću gradi. Deda Đura je još uvek pokretan i u stanju je da pomogne oko poslova u kući i dvorištu. - Dobro se slažemo i dobro funkcionišemo. Milica i mati se dogovaraju oko domaćičkih poslova, a mi oko poslova u polju. Sve je stvar dogovora, pa je tako i u poslu.

Počev od 2005. godine Milenko je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Startovao je sa 25 jutara oranica, a u međuvremenu je, malo po malo, u zajednici sa ocem, uvećavao gazdinstvo. Ove godine planira da poveća posed za još 10 jutara. - Planiramo da povećavamo imanje toliko koliko možemo fizički da postignemo, da ne budemo robovi. Naš cilj je da kvalitetno obradimo njive koje imamo, da ostvarimo visok prinos i pružamo maksimum – objašnjava Ninčić. 

AMANET

Kada se pre dve i po decenije Milenkova tetka Vukica (dipl. zaštitar bilja) zaposlila, direktor firme joj je rekao da joj ostavlja u amanet da čeka bolje dane za agrar. Taj amanet je tetka predala Milenku i svojoj kćerki, koja je takođe zaštitar bilja. 

MALA I SREDNJA GAZDINSTVA

- Mislim da je u našoj zemlji velik problem ukrupnjavanje poseda i stvaranje giganata. Država bi ozbiljno morala da se oslanja na mala i srednja porodična gazdinstva do 100 hektara – smatra Ninčić.

izvor: Novokneževačke Novine | NOV 2010 (S.S.)