NIKAD TEŽE 

            Aleksandar Miladinov (33) iz Srpskog Krstura za sebe kaže da se od malena bavi poljoprivredom. Sa suprugom Milicom danas obrađuje 15 hektara oranica, od kojih je 10 hektara u zakupu, a bavi se i stočarstvom. Koliko mogu, pomažu im i kćerke Dušica i Natalija.

            U današnje vreme je vrlo teško živeti od poljoprivrede – veli Miladinov. – Za kupovinu 10 litara nafte i odlazak na udaljenu njivu neophodno je dnevno da pomuzem 60 litara mleka!?

            Na poljoprivrednom gazdinstvu Miladinovih na devet hektara je lucerka, tritikale je na dva hektara, a četiri jedinice površine su pod kukuruzom. Planirali su da ugovore i proizvodnju industrijske paprike, ali nisu uspeli. Pored toga uzgajaju šest krava i četiri steone junice, a svinje tove samo za potrebe domaćinstva.

            - Jako je teško dobiti kredit, - smatra naš sagovornik. – Poljoprivrednici dobijaju isključivo namenske kredite za mehanizaciju, a dobro je znano da su i nama potrebni i frižider i zamrzivač,... Samo nama niko neće da da keš kredite. Bezuspešno sam razgovarao sa nekoliko banaka! -

NASTRADA SAMO SELJAK - Jožef Šajgo, poljoprivrednik iz Đale 

            Jožef Šajgo (46) iz Đale, sa suprugom Snežanom (43) i sinom Srđanom (19), slovi kao uzoran poljoprivrednik u selu. Do 1999. godine je bio zaposlen u „Graničaru“ i „Lepenci“, a kada su, kako veli, „kola“ krenula nizbrdo dao je otkaz i posvetio se agraru.

            - Uvek smo imali stoku i zemlju, - dodaje Jožef. – Dao sam otkaz, pa smo povećali proizvodnju. Sada imamo 30 grla stoke, od toga 16 krava na muži i šest visoko steonih junica. Mleko je naša osnovna delatnost. Naše mleko je ekstra klase, ali za litar dobijamo svega 25 do 26 dinara. Niko se od njih ne odriče svoje dobiti. Nastrada samo seljak. –

            Jožef Šajgo navodi primer da je 2005. godine kupio traktor na kredit. Tada je mleko ekstra klase koštalo 32 dinara po litru, dok je evro bio 78 dinara. Danas je cena mleka pala, a evro je premašio stotku.Naš sagovornik je uveren da neće moći još dugo da izdrži.

            - Radimo za kredite, u minusu, - dodaje. – Jednostavno rečeno, ne cvetaju nam ruže. Krave su sve umatičene. Nijedna ne daje ispod 6.000 litara mleka godišnje u laktaciji. Lane sam Subotičkoj mlekari predao ukupno 110.000 litara mleka ekstra klase. –

            Porodica Šajgo obrađuje i 40 hektara oranica,  a zakupila je i 20 hektara livada u Srpskom Krsturu. Ulaganja su velika. Na godišnjem nivou neophodno je obezbediti oko milion dinara (samo za kupovinu nafte 400.000 dinara).

            - Bilo je teško i lane, ali ove godine je još teže. Pomislim ponekad da rasprodam sve i postanem socijalni slučaj. Našu robu, osim nakupaca, niko neće da kupi. Jedna krava od oko 600 kilograma košta 360 do 370 evra. Država je digla ruke od svega, tako da mali i srednji proizvođači propadaju. Član sam Udruženja poljoprivrednika u Novom Kneževcu i Asocijacije za mleko, ali ne možemo sa monopolistima da izađemo na kraj. Nemamo uslova ni da štrajkujemo. Jedino da poslujemo sa gubitkom i odlažemo krah. –

            Sezona rada i u ovom poljoprivrednom gazdinstvu traje 365 dana u godini. Sin Srđan je po zanimanju automehaničar, ali pošto u struci nema posla ostao je na gazdinstvu.

            - Nikada nije bilo ovako teško, - jada se Jožef Šajgo. – U ovom trenutku ne vidim perspektivu. Ne slažem se sa politikom ukrupnjavanja poseda. Na taj način propašće mala i srednja gazdinstva. Ostali će biti sluge. Samo seljak nema radno vreme. Sve krize prelamaju se preko naših leđa. Krediti su jako skupi, pa će uz aktuelnu poslovnu politiku u agraru, ukoliko se ovako nastavi, preživeti samo veliki proizvođači. -

izvor: Novokneževačke Novine | JAN 2011 (S.S.)