BADNJI DAN U NASELJU SMILJEVAČA U NOVOM KNEŽEVCU

Zajedničko okretanje božićnih pečenica    

Novokneževačko naselje Smiljevača je novijeg datuma, u sklopu Obilićeva, nekada samostalnog naselja dok nije spojeno u jednu varošicu Novi Kneževac, ali se za Badnji dan ustalio običaj dođoša sa raznih strana i starosedelaca Laloša, pa se zajednički pripremaju božićne pečenice, uglavnom prasad i po neko jagnje. Tradiciju su pre gotovo četvrt veka započeli Miloš Petrović, Svetozar Miletić, Dane Žigić, Mihaklo Bunjevac, Racko Janajtov i Obrad Popara. Ovog puta okretalo se petnaestak pečenica, ali Petrović, koji je i ovog puta bio u ulozi organizatora potseća da je bilo godina kada se okretalo i preko četrdeset.

- Kriza je ali za božićnu pečenicu mora biti i ovu tradiciju želimo da negujemo. Svi koji dolaze na ova naša druženja, bez obzira na veru i naciju, dobo su došli, a raduje me da običaj prihvataju i mlađi. Pečenice se spremaju za doček Hristovog rođenja i svaki domaćin za Božić treba da ima u svojoj kući slame, da upali sveću, metne je u žito i kukuruz i da se sve ukućani i ljudi mirbože. Oni koji su posvađani za Božić treba da se pomire, jer život u miru i dobrim komšijskim odnosima svima donosi samo dobro - priča Petrović, koji je na sever Banata običaj pečenja prasadi na ražnju doneo iz rodnog bosanskog sela Papraće između Zvornika i Šekovića.

Komšinice mogu u svakodnevnom životu i da se sporečkaju, ali nesporazume i da brzo zaborave, pa su Petrovićeva unuka Sara Lerinc i njena vršnjakinja Anastasija Trifić prigodnim igrokazom okupljene potsetila da treba da se lepo slažu, druže i međusobno ispomažu.

Petrović priča da je u njegovom zavičaju u Bosni običaj da svaki domaćin pravoslavac pre ponoći naloži badnjak, a ujutru pre svitanja dolazi položajnik.

- Položajnik kreše grane badnjaka i kazuje: "Koliko varnica, toliko u domaćina sreće i berićeta, dečice muške i ženske, jagnjadi, ovčica, prasica , a najviše

zdravlja i veselja!". Ovde u Banatu prvo prase sam okrenuo na ražnju u Sanadu 1969. godine, a posle nastavio ovde na Smiljevači gde sam se skućio. Badnji dan i Božić, poštujemo i slavimo, ali običaji su nam različiti. Ovde u ravnici gde je šuma manje, ne može svako da ima badnjak, pa se  posle pripremanje pečenica svi pridružujemo paljenju badnjaka ispred crkve u Obilićevu - kaže Petrović. 

Čim su počenice počele da se rumene na žeravici od bukovine, bagremovine, ćumura, pa i topole ovdašnji ribar Deneš Serda komšije je okrepio pečenom ribom, popije se i koja čašica, pa pripremanje pečenica ide lakše kada je grlo podmazano. Serda je u povećem kazanu pristavio i riblju čorbu za domaćine i goste, jer se na Badnji dan na trpezu iznosi posna hrana. Čorbu je godinama kuvao Pera Urošev, ali je oslobođen te dužnosti da bi mogao sa svojom družinom pripremati pečenicu.

- Petnaest godina sam kuvao riblju čorbu, bilo je godina kada su se spremale dve riblje čorbe, ljuća i blaža, pa i posni pasulj - saznajemo od Uroševa. - Godine su me pritisle, pa sam u Denešu dobio pravu zamenu. U Obilićevu je uvek bilo drugačije nego u Novom Kneževcu, iako su već odavno sastavljeni u jedno naselje i danas su ostale dve pravoslavne crkvene opštine, dve crkve i zasebne katastarske opštine. Ne smeta nam što Obilićevo više nije zasebno nasleje, ni što je Novi Kneževac na mađarskom Terek Kanjiža,  najvažnije je da se što duže ovako družimo. Ima oko nas omladine i dece. Ovog puta pogoduje nam i vreme, jer dešavalo se da pripremamo pečenice po vejavici i ledenoj kiši, pa smo sačuvali tradiicju koju je započeo Miloš Petrović i njegova družina. Mi smo to prihvatili i ne odustajemo, da zajednički proslavljamo Badnji dan i Božić. Kod kuće žena kuva riblju čorbu, sprema nasuvo sa makom i biće posna večera, a za Božić uz supu, sarmu i sve ostalo će biti dovoljno pečenja.

Treća je godina kako ribar Serda kuva posnu riblju čorbu dok se okreću božićne pečenice.

- Riblja čorba koju spremam za Badnji dan kuva se drugačije nego ona koja se sprema u durgim prilikama. Ide jako malo začina i puno ribe i pre nego što se služi obavezno se osvećuje sveštenik. Paznik proslavljam u krugu prijatelja, ujedno i radimo, jer kod kuće žena i deca pripremaju preko 600 porcija riblje čorbe i peče se oko pola tone ribe za mušterije kojima se sviđa kako spremamo specijalitete od ribe, na siromašan ribarski način. I katolički Badnji dan smo proslavljali radeći, jer u vreme božićnih praznika najveća je potražnja ribe, jer preko leta više ribe na veliko kupuju nakupci. Ribe u Tisi ima dovoljno, a na ruku je ove zime da je vodostaj opao i da se tako dugo zadržao, tako da može mnogo više da se ulovi nego kada je reka nemirna sa visokim vodostajem - zadovoljan je Serda.      

Pre nego što je besplatno služena za ručak riblju čorbu koju je zapržio Serda, osvetao je paroh Radoje Perin iz obilićevačke crkve svetog arhangela Mihaila.    

Na čelnoj poziciji okretala se pečenica Milana Dragosavca, svoje prase su budnim okom nadgledali i policajci slušajući savete vičnih u ovoj raboti Miloša Petrovića, Mileta Stefanoskog i durgih. U goste došetali Arkadije Lukić, Mihalj Bergl, Slobodan Markovljev i mnogi drugi. Okretanje pečenica uglavnom više nije ručno, nego na struju iz akumulatora. Jednu ekipu sačinjavali su Dragan Cvejanov, Zoran Miletić, Miloš Štrbac, Zdravsko Vuković i Branislav Ramadanski, pripremajući za svoje familije zajedničku pečenicu. U ekipi im je nedostajao poštar Ljuba Glišov koji se preselio u Zrenjanin.

- Svake godine naizmenično preuzimamo organizaciju, a na kraju podelimo troškove. Za jednu porodicu je celo prase mnogo, pa ovako svi budu zadovoljni. Nisam baš od prve godine uključen, ali već je sedamnaesti put. Dok mi pečemo prase kod kuće žene spremaju pečenu ribu i riblju čorbu i drugu posnu hranu koja ide za Badnji dan. Uveče od kuće do kuće domaćine obilaze korinđaši, a posle večere običaj je da se družimo i igramo karte. U Obilićevu i Novom Kneževcu kartama "mađaricama" igra se "solo", koja se igra jedino kod nas. Pečenica se na trpezu iznosi tek posle ponoći - kaže Cvejanov.

M. Mitrović | Januar 2011