BADNJI DAN 

  Po Julijanskom Kalendaru šestog januara se slavi Sveta prepodobnomučenica Evgenija - BADNJI DAN. Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.U tu čast se u ranu zoru odlazi u šumu i seče Badnjak - Hrast. Dovozi se fijakerom u selo i uz pesmu i veselje pronosi kroz sve seoske ulice.

Badnjidan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.Badnjidan je poslednji dan Božićnog posta.

Dan koji mu prethodi je Tucindan.Tucindan je dan, kada prema tradiciji, srpski pravoslavni vernici kolju i rede pečenicu za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva

Po podne oko petnaest sati se u Crkvenoj porti uz prisustvo mnoštva meštana vrši osvećenje Badnjaka. Ove godine je mnogo Krsturaca pratilo taj čin, koji je predvodio naš sveštenik Gospodin Milomir. Nakon toga svako ponese kući po grančicu koja se čuva i donosi sreću mir i blagostanje.

Na ovaj dan se pravi i česnica kao Božićni simbol, Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Mesi se od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca, sa puno suvog grožđa i oraha. A stavi se i neki novčić. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči "čest", "deo", "sreća", jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da česnica predstavlja dobar rod useva. Na Badnji dan se postavlja svečana posna večera, pasulj, sa  makom testa i kuvane suve šljive, a nakon toga se čekaju "korinđaši".

Deca po grupama i sa torbama u ruci odlaze od vrata do vrata i uz pesmice - "korinđe" uveseljavaju domaćine. Za nagradu dobijaju oraha, jabuka, slatkiša a i pohvale od ukućana. Korinđe su simbolične kao: KOLEDA, ROŽDESTVA, JA SAM MALI IVA...

U kući domaćina je uneta slama, orasi, žito, kukuruz. i simbolišu rodnu godinu. Meštani u velikom broju odlaze na jutrenje da obeleže Hristovo rođenje uz prigodnu službu u Crkvi.

Obrenka Brzak