31. mart 2007. god.

Lazareva subota - Vrbica

LAZAREVA SUBOTA - "VRBICA" u Krsturu

Uskršnje praznovanje počinje sa praznikom dece, na Lazarevu subotu-Vrbica-ove godine 31.marta.Ovaj praznik se slavi u spomen na jedno od čuda Isusovih, Vaskrsnuće Lazarevo. Toga dana roditelji oblače decu u najsvečanija odela u odlaze u crkvu. Deci sekupuju zvončići na svilenoj trobojnoj vrpci-traci koji se nose oko vrata. Ovaj oraznik se slavi nedelju dana pre Uskrsa i pomerajućeg je datuma. Petak, posle večernjeg je uvod u praznovanje. Te večeri se pale vatre po seoskim "ćoškovima" oko kojih se sakupljaju meštani. Nekada su se kokale kokice i preskakale vatre, no danas mnogi naši običaju dobijaju neke modernije detalje a stari običaji se gube. Deca sa uživanjem vuku ulicama nekakve stare "šerpe" i lonce, a starije žene kažu da je taj običaj novijeg datuma.Sutradan, u subotu u 15 sati na večernjoj službi u crkvi, deci i svim vernicima sceštenik posle obilaska oko crkve, deli osvećene vrbove grančice koje se čuvaju u kući pored ikone.

Brzak Obrenka
 

LAZAREVA SUBOTA - "VRBICA" ( izvor SPC )

  Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strasna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.

  Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.

  Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren.

  Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara: "Lazare, izađi napolje." I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.

  Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se posle večernje službe osveštavaju u crkvi i dele narodu, zato se Lazareva subota zove i Vrbica.