01. april 2007. god.

Cveti

  U nedelju je Hristos, slavom ovenčan i cvećem dočekan, ušao u Jerusalim.Deca su nosila palmove grane i cveće i tako pozdravljala hrista. Svet je pohrlio da pozdravi Proroka koji je toliko čuda učinio, bolesnih i nemoćnih izlečio, dobrih i poučnih reči izrekao. Slavili su ga i klicali: "Osana sinu Davidovu", poznajući ga i priznajući da je On onaj čiji je dolazak prorokovan vekovima.

  Bez obzira koliko je bilo veliko čudo koje je učinio Isus vaskrsnuvši Lazara, to se nekima nije svidelo i oni su otišli kod fariseja, da im sve prenesu. Ovo je fariseje zabrinulo, jer im je bilo jasno da će sada svi poverovati u Mesiju. Prvosveštenik Kajafa je na to rekao da je bolje da jedan čovek umre za narod, nego da sav narod propadne i skovali su plan.

  Potkupili su sa trideset srebrnjaka Judu Iskariotskog, jednog od Hristovih apostola, koji je pristao da izda svog Učitelja i Boga. Kada je iz opakog i sebičnog nauma Prvosveštenik Kajafa rekao da Hristos treba da umre za narod, nije ni slutio koliko su njegove reči istinite.

  Jer Hristos je umro za narod, i ne samo za njegov, već za svu decu Božju, koju je ujedinio ljubavlju. Ponedeljak, utorak i sredu, Isus Hristos je proveo u gradu koji se zvao Jefrem, gde je neprestano podučavao svoje učenike, apostole. Fariseji su tražili Hrista i rekli svima da im jave ako se pojavi u Jerusalimu, a nadali su se da će doći, jer su to bili dani uoči praznika Pashe, kada su svi dolazili i jerusalimski hram. A k Hristu su dolazili mnogi i on ih je sve poučavao, utvrđivao u veri i pripremao za teške dane koji dolaze. Učenici tada nisu razumeli mnoge njegove pouke. Govorio im je: ako zrno pšenično padne na zemlju i ne umre, rod ne može donete. Prošlo je mnogo vremena dok nisu shvatili smisao pouke.