08. april 2007. god.

USKRS 2007

Uskrs je pokretni Hrišćanski praznik, što znači da se ne proslavlja uvek u isti datum. da bi se praznovanje ujednačilo Car Konstantin je sazvao Prvi Vaseljenski Sabor u Nikeji 325 godine.

Pravilo koje je tada Crkva ustanovila je da se Uskrs praznuje u prvu nedelju koja dolazi iza prvog punog meseca posle prolećnme ravnodnevnice. Po tome Uskrs može da padne najranije 4.aprila a najkasnije 8.maja (po novom kalendaru), u ovom drugom slučaju je Đurđevdan na Veliki petak. Ove godine Pravoslavna i Katolička Crkva i njihovi vernici - u nedelju 8.aprila slavili su najveću Hrišćanski praznik - dan Vaskrsenja Isusa Hrista.

 Svetkovanje počinje u petak, kada su počele muke Isusove.Taj dan se zove Veliki petak kao i cela sedmica, ubraja se u velike dane.Na ovaj dan domaćice rano ustaju da bi pripremile jaja za farbanje. Šaranje jaja se može vršiti uvijanjem u razne trave, ljuske od luka, ali najvažnije je da se sva potapaju u boju (farba za jaja). Prvo ofarbano jaje koje je obavezno crvene boje čuva se pored ikone do sledećeg Uskrsa i zove se "čuvarkuća". Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti a i ta boja je ujedno i boja vaskrsenja. Farbanje jaja je porodični ritual pa se često ovom poslu pridruže i deca. Veliki Petak je postan dan te ukućani izbegavaju masnu hranu.Na Crkveno "Večernje" ne zvone zvona, zbog žalosti, te umesto toga članovi Crkvenog odbora ili deca drvenim štapovima udaraju u dasku - "klepaju". Zvona počinju da zvone na Hristovo Vaskrsenje u subotu u ponoć. Subota takođe spada u "velike dane". Na Veliku subotu se mese testa, obredni uskršnji hlebovi, peku prasici i priprema sve što treba za bogatu trpezu i predsojeće slavlje. Svi ukućani se pripremaju za odlazak u Crkvu na ponoćnu liturgiju Vaskrsenja. Iz hrama se iznosi plaštanica, uz pratnju litija i "nebo" se nosi samo na Vaskrsenje te uz pratnju prisutnih - povornke , tri puta obilazi oko Crkve. Tom prilikom zvone zvona. Prisutni meštani nose sveće i peva se tropar....Hristos "Vaskere iz mrtvih..." Svi vernici se pozdravljaju i javljaju sa "Hristos vaskrese" - "vaistinu vaskrese". Najveći praznik Hrišćanske Crkve, kao vrlo značajna svetkovina, propraćena je nizom običaja. U većini krajeva je običaj da se svako - kad ustane, ovoga jutra, protrlja uskršnjim jajetom po licu, verujući da će tako biti zdrav i rumen cele godine. Na Uskrs počinje mrs i mnogi se najpre omrse jajetom.

Obrenka Brzak


Vaskrsenje ( izvor SPC )

  Grob je bio uklesan u steni. Kad su položili Hristovo telo, grob je zatvoren ogromnom stenom, a Rimljani su postavili stražare okolo, plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.

  Pošto je grobnica zatvorena, Bogorodica je otišla sa ženama da pripremi mirise i miro, kojim će pomazati telo pokojnika, kao što je bio običaj. U subotu nisu mogle da pomažu telo, jer taj dan Judeji svetkuju, i zabranjeno je bilo šta raditi. U nedelju, ranom zorom, dođoše žene koje su donele miro i mirise i nađoše odvaljen kamen koji je zatvarao grobnicu, unutra nije bilo tela Hristovog.

  Začuđene i uplakane osvrtale su se ne znajući šta da rade. Tada dva čoveka, u nebesko sjajnim odorama, stadoše pred njih i zapitaše ih zašto traže živoga među mrtvima. Onda ih podsetiše na Hristove reči, kada je u Galileji govorio da sin čovečji treba da bude predat u ruke ljudi grešnika, da bude osuđen i razapet i u treći dan da vaskrsne.

  Čuvši ovo, mironosice se setiše Hristovih reči, pa se vratiše da blagu vest, najradosniju, o Hristovom vaskrsenju jave apostolima. No, u početku im nisu verovali, a onda je polako istina Hristovog vaskrsenja, posle njegovog javljanja, postala svima jasna. Ta istina do danas i navek će, obasjava sve nas božanskom radošću. Veliki petak je strašan jer je delo ljudsko, a Vaskrsenje je radost Božje milosti, nade i spasenja.

Živ je Gospod, uveriše se apostoli. Živ je Gospod, uverio se i veruje sav svet.

Hristos voskrese - Vaistinu voskrese!