Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 2. део - Српски народни обичаји

Српски народни обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим веровањима Срба, који су опстали до данас. Народне обичаје често прате разне тајанствене и мистичне радње које народ чини у разним приликама и из разних побуда, верујући да ће му то некако помоћи и користити.

Намена народних обичаја је различита и може бити:

·   да се заштити здравље укућана,

·   да се сачува и повећа пород и имовина,

·   да пада киша и да се натопе жедна поља,

·   да се сузбију и разбију градоносни облаци.

·   да се придобије особа која се воли,

·   да се излeчи болесник,

·   да се напакости некоме, итд.

Има пуно народних обичаја: за сваку радњу, сваки догађај, сваки празник, сваку прилику и неприлику. Обичаји су се у народу доста множили, мењали и допуњавали.

Вера код старих Срба је била многобожачка - идолопоклоничка. Триглав се звао - бог над боговима; Перун - бог громовник; Сварог - бог неба; Стрибог - бог ветра; Дајбог или Бјелобог - бог свега добра; Црнобог - бог свега зла; Радгост - бог гостољубља; Коледо - бог сунца и свјетлости; Давор - бог рата; Усуд - бог судбине; Пров бог правде; Световид - бог четири годишња времена: Додол - бог кише; Лада - богиња лепоте и љубави; Љела - богиња дружбе; Жива богиња живота; Морана или Мора богиња смрти.
Срби су веровали још и у виле: загоркиње, бродарице и видариде, па у змајеве, дивове, вештице, вампире, море, вукодлаке и друге измишљотине.

Осим тога сваки српски дом имао је посебног свога кућњег, домаћег бога.
Свима овим боговима приношене су жртве крвне и бескрвне - животвњске и биљне.. Сам обред приношења крвне жртве (клање животиња) звао се кољиво.
Па с тога се и данас зове „кољиво" оно зготовљено слатко жито, које се приноси на крсно, име и задушнице, јер и то је жртва, али бескрвна. 

Стари обичаји и веровања  

Обичаји се деле на породичне, календарске и обичаје уз послове. Неки од њих истовремено припадају у више група.

Веровања

Срби средњег века попримили су хришћанство и задржали га до данас. Рачуна се да  95% Срба (1991.) године припада источној православној цркви. У народу су се ипак одржала до наших дана стара паганска славенска веровања, као култ предака и веровање у живот после смрти. Задушнице, дани када се посећују гробови и пале свеће душама покојних, и доноси им се храна и пиће, веровање у урокљиве очи, вампире, вештице и нечисте објекте очувао се такође још код старије популације. Рођење, брак и смрт код Срба су најзначајни догађаји у људском животу.