|
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната
полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико
промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају
верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а
њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације,
која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.
У Српском Крстуру живи велики број
људи различитог порекла, имају много заједничких особина и
сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена,
по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.
Обренка Брзак |
Пролеће 2010
|
|
 Црква
је грађена од 1816 до 1818.год. У историји Српског Крстура
значајно место заузима зидање црквне зграде која и данас служи
својој намени од 1818. године.
На основу договора општинске и црквене власти која је у то време
била јединствена, тадашњи свештеник Обрадовски Василије 14.
марта 1816. године обавештава Великокикиндски округ, окружног
протојереја Јована Јовановића са молбом да се одобри зидање нове
цркве у Српском Крстуру.
На основу тог решења 13. јула 1816. године освећен је темељ
данашње цркве не новом месту где је до данас остала. Цркву је
пројектовао и сазидао тада познати зидар Матија Шварц. Зидање
цркве је завршено 1818. године за време тадашњег епископа
Стевана Авакумовица и аустријског зара Фрање И. Хабзбург. .
Црква је сазидана од чврстог материјала а са висином од 19,63
метара представљавала је највећу грађевину у околини. Објекат
представља архитектонско здање које данас има историјску
вредност. Дугачка је 24,35 метара а широка је 8,8 метара. Звоно
је пренето из старе цркве из 1777. године.
Цркву Светог Великомученика Георгија је осветио епископ Стеван
3. новембра 1818. године. Пре освећења у цркву је пренет
иконостас из старе цркве. - Сеоска слава је 16. Новембра –
Ђурђиц
Најранији запис венчања у нашем храму потиче из 1896, женици
Бечејски Цветко и Блажић Милица.
Најранији запис крштења је из 1830, мушко дете, презиме Нонић.
У Српском Крстуру највише домаћинстава слави Св Николу, Св
Јована и Св Арханђела Михаила.
КАЛЕНДАРСКИ ОБИЧАЈИ – ПРАЗНИЦИ
 Празници
су дани посвећени животу и раду Господа Исуса Христа, Пресветој
Богородици или светитељима. Празнике делимо
на: Господње, Богородичине и светитељске.
Господњи празници
Васкрс, Рођење Господа Исуса Христа - Божић, Богојављење,
Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети, Вазнесење
Господње - Спасовдан, Силазак Светога Духа - Педесетница -
Тројице, Преображење Господње, Крстовдан. Обрезање Господње,
Велики четвртак, Велики петак, Велика суботa
|
