Сачувајмо од заборава - Обренка Брзак

 
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације, која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.

 У Српском Крстуру живи велики број људи различитог порекла, имају много заједничких особина и сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена, по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.

Обренка Брзак | Пролеће 2010
 

 12. део - Празници после Божића

Нoва година - 14. јануара (1. јануара по старом)

Према јулијанском календару, 14. јануар је први дан Нове године, а овај календар, осим Српске православне цркве, поштују и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, монаси са Свете горе, Грузијска православна црква, Бугарска православна црква и старокалендарци у Грчкој.

Дан који Срби прослављају као сопствену Нову годину за Цркву је празнични. Обележавају се Обрезање Господње и Дан св. Василија Великог. У народу је овај дан, завршни у божићном светковању, познат и као Мали Божић.

У неким крајевима овог дана су понављани обичаји везани за Бадњи дан и Божић. Са радошћу се ишчекивао полажајник и бадњак уносио у кућу. Ломила се василица - колач сличан чесници, у којем су скривани новчић и друга знамења као симболи благостања, здравља и напретка. На тај дан у Војводини су палили ватре на раскршћима. Светлост и ватра требало је да донесу радост и очисте од грехова.

Јулијански и Грегоријански календар

Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по Јулију Цезару). По том календару су установљени и сви хришћански празници, односно догђаји из живота Господа Исуса Христа и историје цркве.

У XVI веку после Христа папа Грегорије VIII је извршио реформу до тада важећег Јулијанског календара, тако што је из њега избацио 11 дана који су се накупили због неподударности календарске и астрономске године. Нови календар је по папи назван Грегоријански календар. А како је он настао под утицајем римског папе и углавном одмах био прихваћен од стране римокатоличког Запада, православни Исток је остао према њему резервисан и неповерљив.

Временом је разлика од 11 дана нарасла на 13 дана која и до данас постоји између старог и новог календара.

 Српски народни празници

 Јануар: 5. Туциндан, 6. Бадњи дан, 7. Божић, 9. Стевањдан, 14. Васиљевдан, : Нова година,  19. Богојављење, 20. Јовањдан, 27. Савиндан фебруар: 14. Тривундан, 15. Сретење март: 22. Младенци -  васкршњи празници: Врбица, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Васкрс, Спасовдан, Духови, Сви свети (Пресвета) април: 7. Благовести мај: 1. Уранак, 6. Ђурђевдан, 8. Марковдан, 14. Јеремијин дан јун: 28. Видовдан јул: 7. Ивањдан, 12. Петровдан, Павловдан август: 2. Илиндан, 9. Свети Пантелија, 15. Стевањдан, 19. Преображење, 28. Велика Госпојина септембар: 11. Усечење, 21. Мала Госпојина, 27. Крстовдан октобар: 12. Михољдан, 19. Томиндан, 20. Срђевдан, 27. Света Петка, 31. Лучиндан новембар: 8. Митровдан, 14. Врачеви, 16. Ђурђиц, 21. Аранђеловдан, 24. Мратиндан децембар: 4. Ваведење, 19. Никољдан покретни: Детињци, Материце, Оци (или Очеви) 

Крстовдан

Овај празник пада 18. јануара, и празнује се у спомен Христовог крштења. Тај дан је постан и то је први посни дан од Божића. У храму се тога дана врши велико водоосвећење.По речима баба Софије код нас су се на тај дан кувале пихтије а наредна три дана се није ништа кувало.

Богојављење

Богојављење се празнује 19. јануара. Тада се у цркви врши велико и свечано освећење воде. Народ долази цркви са флашама и другим мањим судовима, узима освећену богојављенску водицу и носи је у своје домове. Ова водица, обзиром да је освећена на велики празник, има велика духовна и лековита својства. Иначе овога дана слави се успомена на Христово крштење, на реци Јордану, и јављање Бога у виду голуба и гласи: "Ово је Син мој љубљени, њега послушајте".

Јовањдан  (20. јануар)

Јовањдан је у низу богојављенских празника, јер је свети Јован Крститељ, на реци Јордану, крстио Господа Христа. Многи Срби тога дана славе. После Никољдана и Ђурђевдана, ово је светитељ који се код Срба највише поштује и слави.