|
Сачувајмо
од заборава - Обренка Брзак |
|
Народни обицаји у Српском Крстуру, као и у другим местима Баната
полако се губе, мењају или сасвим нестају. Неки од њих су толико
промењени да се једва могу распознати. Највише се одржавају
верски обичаји који у Српском Крстуру имају дугу традицију а
њихово даље очување, зависиће пре свега од младе генерације,
која је слабо заинтересована за цркву и религију уопште.
У Српском Крстуру живи велики број
људи различитог порекла, имају много заједничких особина и
сличних обичаја. Неки заборављени обичаји сакупљени са терена,
по казивањима наших старих, овим путем ће остати забележени.
Обренка Брзак |
Пролеће 2010
|
|
1.
део - СРБИ |
|
Срби су
народ
из групе
јужних Слoвена
настањен у
Србији,
Црној
Гори,
Босни и
Херцеговини (већином у
Републици
Српској), и деловима
Хрватске
и
Косова.
 |
|
|
|
2. део - Српски народни обичаји
|
|
Српски народни
обичаји потичу из давних времена и у складу су са старим
веровањима Срба, који су опстали до данас. |
|
|
|
3.
део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ -
1 |
|
Једна од главних одлика српског Православља, за
коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
|
|
|
|
4.
део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ -
2 |
|
To
је моменат за који су везани разни обичаји, ритуали и обредне
радње. Раније су
се деца рађала у кући.
|
|
|
|
5.
део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ -
3 |
|
Свадба
(весеље) је најмасовнији и највећи
од свих ритуала прелаза у животу
појединаца. |
|
|
|
6.
део - ПОРОДИЧНИ ОБИЧАЈИ -
4 |
|
САХРАНА представља један
од најболнијих тренутака за сваку породицу и за
појединца.
|
|
|
|
7.
део -
Црква Светог Великомученика
Георгија |
Црква је грађена
од 1816 до 1818.год. У историји Српског Крстура значајно место
заузима зидање црквне зграде која и данас служи својој намени од
1818. године.
|
|
8.
део - Васкрс |
У суботу прве недеље Васкршњег поста, пада празник светог
Великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним
домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један
догађај из првих векова хришћанства.
|
|
9.
део -
Васкршње
славље |
Када сване дан
Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго,
звоне сва звона, и јављају долазак великог празника
|
|
10.
део - Обичаји пре Божића |
Детињци се славе
трећу недељу пред Божић, спадају у покретне,померајуће
празнике. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са
богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу.
|
|
11.
део - Божић |
Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан уочи
Божића, и део је божићних обичаја. Назив Бадњи дан је добио по
бадњаку који се на тај дан сече и пали.
|
|
12.
део - Празници
после Божића |
Према јулијанском календару, 14. јануар је први
дан Нове године, а овај календар, осим Српске православне цркве,
поштују и Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија,
монаси са Свете горе, Грузијска православна црква, Бугарска
православна црква и старокалендарци у Грчкој.
|
|
13.
део - Обичаји
уз послове |
Моба је некад
био веома распрострањен обичај,
најчешће
су мобе сазиване ради жетве жита.
То су жетелачке
мобе, жетелачке
мобе почињу
средином јула и трају до пред крај августа.
|
|
14.
део - Народни обичаји везани за
здравље |
Здравље је
главни фактор људске среће, без њега човек не може битисати. Код
Срба егзистира обичај да се пале свеће за здравље у црквама
.Људи уз помоћ магије покушавају да заштите и здравље стоке.
|
|
|
