Poraz...ali i POBEDA

Dan pre utakmice grad je dignut na noge, i totalna euforija je vladala u gradu, ljudi su nas gledali zbunjeno, jer ovo je nešto novo za Novi Sad, ali ovo je samo početak...
I bitno je da svako da sve od sebe u učestvuje u stvaranju još jače navijačke grupe u kojoj smo svi zajedno na tribini i borimo se samo za jedno, za našu
                              VOJVODINU... Gostovanje kao iz snova, baš kao i navijanje...nažalost ostali smo bez trofeja, ali mi tamo nismo ni išli zbog trofeja, nego zbog svetinje - zbog Vojvodine...

Na veliku žalost svih nas nismo uspeli da osvojimo kup, ali šta sad, na poraze smo barem navikli. Igrači su se trudili koliko su mogli i čini mi se da su se uplašili mogućnosti da osvoje prvi kup za klub velike tradicije.
Ono što je najbitnije, je da smo mi odradili svoj posao. Mnogima je bio životni san da vidi toliku kolonu autobusa, i toliko ljudi na gostovanju. Može da priča ko sta hoće, ali mi smo navijači iz jednog grada, i po toj logici smo najbrojniji na gostovanjima. Na samo na ovom, nego uopšte. Stvarno je lepo bilo biti Slaninar ovih dana...

...Da dodam još nesto. Evo tek sam sada video slike, i tek sad vidim da je sve izgledalo i mnogo bolje nego što sam mislio, a mislio sam da ne može bolje. Takodje sam se oduševio kada sam gledao na SOS-kanalu pregled utakmice, kada je posle drugog primljenog gola, novinar obucen u vojvodjansku narodnu nošnju skinuo sesir i počeo da skace po njemu. Naravno trudili su se da što više snimaju Delije, ali smo se mi skoro uvek čuli bolje, pogotovo u momentima pre dodele pehara. Neko ko nije gledao utakmicu od početka pomislio bi da smo mi osvojili kup. Još jednom se pokazalo ko stvarno voli svoj klub.

Zoran Subotin - Supar
www.red-firm.ns.co.yu
 

A mi smo bili tamo

Svaka čast ovom gospodinu koji je uspeo svojim izgledom da isprovocira "ganfere" koji su čak u jednom trenutku uleteli u teren i pokušavali ga gađati bakljama...