SEĆANJA: ČALA, ČURA, ČONJA i PURA IZ SRPSKOG KRSTURA - (IDOLI SA "BAJIRA")         

    Prvi tragovi o naseljavanju Srpskog Krstura otkriveni su u delu koji se zove "Bajir". Danas je ovo selo sa kućama ušorenog tipa jedna strana skokaka je "sa sunca" a druga "sa lada" kako kažu naši stari.

    Te sokake pamte mnoge generacije pa tako i ova naša  nekada četiri nerazdvojna drugara . Rođeni su u teškim vremenima previranja, ali im to nikada nije smetalo da očuvaju nemiran duh i želju za avanturama. roditelji uvek odsutni zbog posla, da bi nekako prehranili porodicu, a deca prepuštena bakama i dekama ili sami sebi. Škola baš i nije bila neka obaveza ali ih je zato život naučio da budu oprezni, snalažljivi, i da "kradu" znanje od starijih.

    Rođeni su u kućama na samom početku sela s "bairske"strane :
s lada - na kućnom broju 4  - Dušan Jegdić (1938), na kućnom broju 6 Milivoj Brzak (1937) a sa sunca - na kućnom broju 1 Radovan Momirov (1938) i na broju 7 Sava Brzak (1939).

    Detinjstvo su provodili u igri, ali kada je zatrebalo nekome nešto pomoći nisu odbijali. Tako su se upoznali i sa "baba Tonikom" - nekadašnjim skelarom na Tisi. Svakodnevne posete su prerasle u prijateljstvo i veliko drugarstvo praćeno raznim kako lepim tako i nešto manje lepim događajima. Tokom druženja Tonika im je nadenuo prepoznatljive nadimke kao njihov znak raspoznavanja.

                         kliknite na sliku

    Tako je naš Dušan dobio nadimak "Čala", Radovan "Čura", Sava "Čonja" a Milivoj "Pura". Kasnije se sve to stopilo u jednu rimu te su po tome bili poznati i po široj okolini: "ČALA, ČURA, ČONJA i PURA - IZ SRPSKOG KRSTURA". Kao i sva ostala deca bivali su odsutni po ceo dan od kuće. Poneli bi sa sobom po parče hleba "s mašćom" ili "s pekmezom", nekada proje a ako nema ni to, u šumi se lako pronalazilo nešto za prezalogajiti. Nije im teško padalo veranje po drveću, gde je najveštiji bio "Čala" da bi se skinula vrančija jaja, koja su ispekli na vatri i u slast "kusali". Za ribe su bili maheri, a naročito "Pura" a žablji bataci su im bili specijalitet.

    Već od šest, sedam godina su odlazili "na kubike" pored Tise gde su naučili prve plivačke korake. Prvo "kereći" stil, tek da se ne udave a kasnije, imitiranjući starije, postali su pravi majstori plivanja. Preplivati Tisu i po nekoliko puta, za njih nije bio nikakav problem, pa su organizovali takmičenja, gde je "Pura" više puta bio prvi. Zadovoljstva su im često bila prekidana teškim fizičkim poslovima, već sa četrnaest godina radili su kao "konjovodci" kad se parala njiva, kao kočijaši ili ti prskali voće kroz selo. Plata je uglavnom bila u robi, nekoliko jaja, tek za šećerleme. Sve to nije bio problem da i posle rada nastave igre do kasno u noć. No, tek tada nastaje "dreka". Svako dobije "dnevno sledovanje" u batinama za ono što su skivili ili će skriviti.

    A igre!... Dečija mašta je bila svemoguća, od ničega su stvarali prava carstva. Tako ne nastala igra pod nazivom "koljanje": - igra sa drvenim štapićima, deblji su se zvali- "gudže" a tanji "šibljika", oni su se bacajući - zabadali u blato. Glavni za deobu kočića - štapića zvao se "trndać", broj učesnika je bio neograničen. Slična igra sa drvenim štapovima zvala se "kečkanje",  "cinikanje" zatim "čutu-lulu" (neka vrsta golfa na travi ali na "bairski" način) u zimskom periodu "ćuškanje" (hokej na ledu). Najpopularniji je bio fudbal sa krpenjačom i to bosim nogama. Utakmice su se odigravale sa protivnicima iz drugog dela sela a zvali su ih "staničari". Topanje je takođe veoma bilo popularno i zadržalo se i do današnjih dana. Igra zvana "lobro i džandar" (lopov i policajac) mogla je da traje po ceo dan, a teren za motanje lopova nije bio ograničen.

    Igara nikada dosta a uslovi za održavanje higijene nisu bili na zavidnom nivou. Tako je kupanje na Tisi još od maja meseca pre Đurđevdana bio ritual - da deca ne budu šugava. Prilikom maminog "vizitiranja" ako se utvrde "zarđale pete" dobiju crep ili čokanjicu...pa luži... Njihovo bezbrižno detinjstvo brzo je prolazilo a svet odraslih dočekao ih je sa mnogo više pbaveza i ozbiljnosti. Školu koju su nekako propustili naknadno su pozavršavali i dobili odgovarajuće kvalifikacije.

    Na Bajiru nije bilo mnogo devojaka, te se njihovo momačko doba često prožimalo rivalstvima sa "staničarima" koji su verno čuvali svoje mnogobrojnije pripadnice lepšeg pola. To ih je podstaklo da se još više bore za svoju popularnost. Tako su uspeli da postanu i najbolji omladinci, pa je "Čura" već sa 18 godina bio predsednik omladine. Među mladima se veoma cenio i svaki član  kluba "Partizan". U toj sali se intezivno treniralo (fudbal, gimnastika), a često su se održavale i igranke. Aktivni članovi su bili "Čura i "Čonja" kao prvotimci u fudbalskom klubu "Jedinstvo", gde se "Čonja" posebno isticao a"Pura" kao prvotimac u gimnastici ("Soklsko društvo") gde je postizao zavidne rezultate.Njihova popularnost je dostigla takav nivo da se na igrankama često vodila bitka za njihovu naklonost. Bili su vešti da zabave okolinu, pa često da "potegnu po koju čašicu" i to naravno uz prikladnu muziku. Najpoznatiji svirci su bili Branko i Luka "Fontini", Bogica "Krajcerić", Doja "Mrginj" i bubnjar Dušan Jančić, zvani "Čačkaš". Njihovo  nerazdvojno druženje trajalo je sve do odlaska u vojsku. 

    Službovanje na raznim stranama naše bivše Jugoslavije, tako "Čonju" odvede u Makedoniju gde je proveo 23 godine. Čežnja za rodnim krajem vrtaća ga u susedni Novi Kneževac, ali često svraća u Krstur tek da ga "omiriše"...... "Čura" posle vojske dobija posao u Novom Kneževcu gde se i preselio. Ni danas mu nije teško da makar biciklom svrati do Krstura - da čuje ima li nešto novo na "Bajiru".

    "Čala" i "Pura" na žalost nisu više među živima. Njihovi koreni  življenja u rodnom mestu - Srpskom Krsturu su bili  toliko duboki  da ga nikada nisu napustili. 

    Sve ima svoj početak i svoj kraj, tako i ova naša priča koja je veoma skraćena.  Nikada se život ne može iskazati rečima, samo se može proživeti . 

    Zahvaljujemo se ovim putem na datim podacima gospodi : Radovanu i Savi. 

                                                                                                                      Obrenka Brzak, Srpski Krstur