Tragom pisama, Banaćanin u Beogradu

Skoro pola veka na istom mestu 

U rubrici «Među nama» stiglo je pismo potpisano sa: Pozdravlja vas Sajić. 

Krenuli smo ovim tragom i stigli u frizersku radnju Ise Bandina, Trg Mraksa i Engelsa 1, u Beogradu. Zašto baš tu, šta je u njoj interesantno i nobično'Na prvi pogled frizernica kao svaka druga. Napred muški, pozadi ženski salon. No, ipak je po nečem interesantnija od drugih u našem gradu. Po svom vlasniku naime, po 58-godišnjeg majstor Isi.

- Jeste radim na ovom mestu od 1933.godine. Došao sam u Beograd iz banatskog sela Srpski Krstur. Učio sam do 1936.godine u ovoj radnji zanat kod ujaka, koji je bio i vlasnki radnje...Oktobra 1939.godine , radnja je ponovo otvorena na istom mestu gde je i pre bila, ali sada u novoj zgradi , ovoj današnjoj.Interesuje nas da li je neko nastavlja Isinu tradiciju, hoće li salon nastaviti da živi na tom mestu?- Jeste! Kđerka je ženski frizer, i sin i snaha su frizeri u Beču. A i još jedan ujak je frizer.

Ko su «mušterije» ovog frizera koji godinama radi - na ovom mestu?-  Dolaze razni ljudi. I mladi i stari. Moje dve pomoćnice, uglavnom rade frizure za mlade. (Dok razgovaramo , sa stereo ozvučenja čuju se zvuci najnovije zabavne muzike.) Jedno vreme, posao je bio malo u zastoju. Tada su bile u modi duge kose za mladiće. Sad je opet po starom. Ko jednom dođe, dolazi drugi, treći put, godinama .....

Majstor Isa je dok ovo priča, podšišivao jednog lekara koji dolazi već više od dest godina. I njegova dva brata, lekari iz Negotina, stalni posetioci ove radnje. U majstor Isinoj radnji, sreću se ljudi najrazličitiji profesija: književnici, glumci, politićari, radnici ......- Lazar Komendić, stolar, sada penizioner, mušterija je ove radnje od 1934. godine. On je i ovaj nameštaj pravio.

Pitamo da li je tačno da je ovde i Ivo Androć dolazio.-  Da, punih 30 godina, bio je samo moja mušterija. Dolazio je svakih 14 dana. A ako be nekud otputovao, dolazio je čim se vrati. - Godine 1962. kad je Andrić dobio Nobelovu nagradu, poklonio mi je «Na Drini Ćupriju», sa posevtom – dodaje majstor Isina kćerka Dragica. Inače bio je vrlo prijatan i uvek je sa nama razgovarao. Naročito sa dedom, dok je on još bio u radnji.

Odlazimo, uvereni da će radnja ostati na istom mestu, zahvaljujući porodičnoj tradiciji i ljubavi prema jednom poslu. 

Izvor :Politika 20. oktobar. 1978god.