Pogled sa severa Banata

Novi impulsi za razvoj

Srpski Krstur ima 1800 žitelja u preko 660 pretežno poljoprivrednih domaćinstava, ali ima i Poljoprivredno dobro 9.OKTOBAR, istina, u stečaju.

Srpski Krstur je naselje u novokneževačkoj opštini, na severu Banata. Da nije nekoliko kilometara udaljenog komšijskog mesta Đale, Srpski Krstur bio bi najsevernija naseljena tačka na našem delu Banata. Naselje preseca regionalni put prema graničnom prelazu na jugoslovensko – mađarskoj granici Đala – Tisasiget. Za Srpski Krstur može se reći da je nadomak granice i Tise. Blagodeti reke i banatske ravnice žitelji Srpskog Krstura oduvek su koristili.

Podsticaj razvoju vidi se i posle otvaranja graničnog prelaza kod Đale. Decenijama su u Srpski Krstur dolazili samo putnici namernici ili oni čije je krajne odredište bila Đala. Dalje se nije moglo zbog granice, jer je na neki način ovaj kraj bio slepo crevo. Sada su okolnosti nešto izmenjene, ali nije dovoljno samo nekoliko godina i nadoknadi ono što je neprirodno pokvareno.

Od privrednih organizacija Srpski Krstur ima Poloprivredno dobro 9.OKTOBAR. Nevolja što je u stečaju. A kad se u selu koje živi od poljoprivrede propadne poljoprivredno dobro, to se i te kako oseća. Bilo je ideja da se ovde aktivira nekoliko manjih pogona, kako bi se stvorilo, kako bi se stvorile mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, ali je sve ostalo samo na idejama i projektima.

Meštani su ličnim prilozima i donatorstvom privrednika prthodnih godina započeli obnovu pravoslavne crkve Sveti Georgije. Rekonstrukcija krova i tornja je uradjena i ostalo je da se završi deo fasade. Unutrašnjost crkve restaurirana je pre destek godina. Lane je adaptirana zgrada u kojoj je smeštena lokalna administracija.
- Priliv para od mesnog samodoprinosa je skroman, tako da u ovim okolnostima nema mogućnosti za početak većih zahvata, a treba i završavati ono što je u toku – kaže predsednik Sveta MZ Radovan Jančić.
- Od dvadesetak kilometra puteva kroz selo polovina je sa asfaltom, a oko 30 odsto je bez ikakve tvrde podloge. Planiramo da ove godine asfaltiramo 600 metara puta i da se, prema mogućnostima, od priliva samodoprinosa betoniraju trotoari.

Ono što valja

Što se komunalne opremljenost tiče, ona je prilično solidna. Dobro je rešeno vodosnabdevanje, ulična rasveta je zadovoljavajuća, zdravstvenu zaštitu meštani mogu da ostvaraju u ambulanti novokneževačkog Doma zdravlja, tu je i apoteka. Đaci imaju lepo uređenu školu.

Izvor: Dnevnik 25. maj 1998.god
 

Kulturni život 

Čuvaju izvorni folklor 

U šest grupa KUD-a MILAN AJVAZ uključeno oko 150 i mladih i starijh 

Okosnica kulturnog života u Srpskom Krsturu jeste KUD MILAN AJVAZ, koji deceniju i po nosi ime istaknutog dramskog glumca rodom iz ovog mesta. Prvi organizovani vidovi kulturno-prosevtnog rada potiču početkom ovog veka, kada 1908. godine osnovano crkveno pevačko društvo. I sada je aktivan taj hor. 

Jedno vreme, kada je rad Dramske sekcije KUD-a BRANISLAV NUŠIĆ zamro, Muzička i folklorna sekcija radile su u okviru Osnovne škole. Rad amatera pojačan je 1978. godine, kada se selo pripremalo za učešće u nekada veoma popularnoj TV-emisiji ZNANJE IMANJE. 

-Radi se u prostorijama Doma kulture sa članovima Muzičko-folklorne sekcije u koju je u šest grupa uklučeno oko 150 članova, od dece školskog uzrasta pa do odraslih. Negujemo narodne pesme I igre iz Banata I Vojvodine, ali I iz drugih krajeva naše zemlje – kaže umetnički rukovodilac KUD-a MILAN AJVAZ Luka Popov. 

Dobru saradnju amateri iz Srpskog Krstura imaju c KUD-om MLADOST iz Zaječara. Za prvomajske praznike bili su domaćini Zaječarcima i sada se pripremaju da u junu gostuju u Zaječaru. Ova saradnja započeta je bratimljenjem opština Novog Kneževca i Zaječara. Izuzetno dobre odnose i saradnju KUD MILAN AJVAZ ima sa KUD-om BRATSTVO iz Martonoša.. Srpski Krstur i Martonoš razdvaja reka Tisa, ali ljudi iz ova dva potiska sela oduvek bili upućeni jedni na druge.

Izvor: Dnevnik 25.maj 1998

Млади (остали) на селу 

У сточарству леже паре 

Два сељака тридесетих година знају како и шта ваља
радити да човек може пристојно живети 

 Ретко се млађи људи опредељују да егзитенцију искључиво вежу за пољопривреду. Обрад Закић (33) и Бранко Јегдић (30) упливали су у сељачке воде.

  - Млађи сељаци могу се на прсте избројати, па су тренутно главни ослонац пољопривредници зашли у седму деценију, јер преовлађују старачка домаћинства – каже Обрад Закиђ. – Уз обпађиванје око 50 јутара землјеу сопственом власништву и из закупа, шансу сам видео и у сточарсту. Од суботичке млекаре узели смо шест стеоних јуница за које у року од седам година треба за сваку да врати по једну. 

Када је пре годину дана овдашнје Пољопривредно добро 9. ОКТОБАР отшло под стечај, Бранко Јегдић није желео да остане и као тракториста ради за 200 динара месечно и топли оброк. Јегдић је кренуо за козама. –Сваког јутра крећем са 15 козама на испашу у шумарке крај Тисе. С козама је било најлакше почети, јер нема толико улаганја, а искуства имам јер смо раније држали 30 коза у једном налету цмо их продали са 60 јаради и купили полован ФЕРГУСОН. Јарад је одувек била тражена.

Када би имао ко да помогне, стадо бих проширио на 50 грла па бих садшнју испоруку од 32 литра млека дневно повећао на 100 литара, поготово што има могућност за испашу – вели Бранко Јегдић.

Извор: ДНЕВНИК 25. мај 1998.год