U Severnom Banatu i Potisju vejavica otežava saobraćaj

Putevi neprohodni zbog snega

KIKINDA - Snežna vejavica koja je u noći između Badnje večeri i Božića s kraćim prekidima padala u Severnom Banatu i Potisju, u proteklih nekoliko dana otežava saobraćaj na magistralnim i lokalnim putevima. Prosečna visina snega je oko 20 centimetara, ali se na pojedinim deonicama zbog vetra stvaraju snežni nanosi koji su dostigli i 30 centimetara. Bio je blokiran i u potpunosti neprohodan put Čoka-Crna Bara-granični prelaz Valkanj. Kako ističu putari, saobraćaj se veoma otežano odvijao i na regionalnom putu Đala-granični prelaz s Mađarskom, odnosno Novi Kneževac - Čoka.

I na magistralnom putu od graničnog prelaza Horgoš prema Kanjiži, Senti i Subotici saobraćaj se zbog velikih nanosa snega odvijao takođe otežano. Prema informacijama dežurne službe "Vojvodina puta", njihove ekipe su non-stop na terenu. Saobraćajna policija kaže da nije bilo ozbiljnih nezgoda, osim jedne na izlazu iz Kikinde, gde su se sudarili biciklista i putnički automobil. Biciklista je teško povređen

Izvor: Glas Javnosti 9. jan 2003

SVETOSAVSKE SVEČANOSTI
Posveta duhovnom ocu Srba
NOVI BEČEJ - I na području novobečejske opštine, radnici u kulturi, prosvetari i đaci, pripremaju se da svečano obeleže Savindan, posvećen najvećem srpskom prosvetitelju i prvom arhiepiskopu svetom Savi.

Akademija i bal

ČOKA - Kulturno- umetničko društvo „Sveti Sava” i Pravoslavna crkvena opština u Čoki povodom obeležavanja versko-školskog praznika Sveti Sava, pripremili su bogat program.
Centralni događaj je svečana akademija, koja će se održati sutra. U izvođenju programa učestvovaće učenici Osnovne škole „Jovan Popović”, Hemijsko-prehrambene škole, te članovi kulturno- umetničkih društava „Sveti Sava” i „Mora Ferenc” iz Čoke. Priredbu će uveličati KUD „Milan Ajvaz” iz Srpskog Krstura.
U ponedeljak, na dan Svetog Save, u hramu Svetog Arhangela Gavrila služiće se liturgija i večernje, uz osvećenje slavskog kolača. U restoranu „Ždrebac” priređuje se Svetosavski bal. Č. Š.

Tim povodom Skupština opštine Novi Bečej i Radnički dom „Jovan Veselinov Žarko”, u nedelju organizuju Svetosavsku akademiju. Program će početi u 18 časova, a u njemu će učestvovati melod i srpski pojac iz Beograda LJubomir Manasijević, dramska umetnica iz Beograda Vesna Pavlović, dramski umetnik iz Kruševca Momir Bradić kao i Gradski dečji hor koji vodi dirigent Sofija Jegdić.
U ponedeljak, na Savindan, u svim školama opštine Novi Bečej održaće se akademija, a uveče u hotelu „Tiski cvet” Svetosavski bal. Otvoriće ga hor učitelja ovdašnje Osnovne škole „Josif Marinković” Svetosavskom himnom, nakon čega će biti rezanje slavskog kolača i beseda o svetom Savi. Bal će otvoriti folklorna grupa KUD „Jovan Aćimac” iz Kumana, a u kulturno-umetničkom programu učestvovaće tenor Vojislav Spasić, prošlogodišnji dobitnik nagrade „Josif Marinković” na prestižnoj muzičkoj manifestaciji „Obzorja na Tisi”, soprani LJubica Gašparović, Sanja Simović i Ana Perković i saradnik na klaviru Ivna Otašević. M. K.
 

izvor: DNEVNIK 23. januar 2003

U SRPSKOM KRSTURU SKROMNO OD SAMODOPRINOSA
Tabla i kreda, jedina učila
Za školu u planu jedan kompjuter, a nešto novca će se uložiti i u pravoslavnu crkvu,
ambulantu i autobusko stajalište

SRPSKI KRSTUR - Uz očekivani prihod od 1,3 miliona dinara od samodoprinosa u ovoj godini, mogućnosti za uređenje Srpskog Krstura nisu velike, iako su potrebe brojne. Raspoređujući očekivani priliv u 2003. Savet MZ opredelio se, između ostalog za ozelenjavanje prostora u centru, na groblju i u izbegličkom naselju.
- Deo sredstava upotrebićemo za uređenje centra i izgradnju trotoara - kaže predsednik Saveta MZ Petar Jančić. -Planiramo i uređenje fasade Osnovne škole i ambulante, kao i proširenje autobuskih stajališta. Pokušaćemo da nabavimo aparate za rad ambulante, a za školu jedan kompjuter. Nastojaćemo i da nastavimo adaptaciju pravoslavne crkve u selu.
Od ove školske godine, direktorka škole je Petrova supruga Željka Jančić.
-Nisam zadovoljna opremljenošću škole. Izvođenje nastave svedeno je na tablu, krede i jedan grafoskop, dok najosnovnija očigledna sredstva nedostaju. Zgrada škole je u lošem stanju, uključujući fasadu, oluke, krov. Najveću finansijsku pomoć dobijamo od MZ Srpski Krstur, iako nam pomaže i centralna škola, koja je, takođe, u finansijskom škripcu - kaže Željka Jančić.
Tradicija rada ovdašnjeg KUD-a „Milan Ajvaz” je izuzetno duga, a meštani se, s pravom, ponose svojim ansamblom. Predsednica KUD-a je takođe Željka Jančić, koja najavljuje da će najstarija folklorna grupa nastupati na Smotri folklora u mestu Pefkohori, u Grčkoj, sredinom maja. Tom prilikom nastupiće i Tamburaški orkestar „Lale” iz Novog Kneževca.
Naša sagovornica veli da je u radu KUD-a „Milan Ajvaz” izuzetno značajna i pomoć seoskog Aktiva žena, koji je nedavno ispleo vlasulje za ansambl, dok će za nastup u Grčkoj učestvovati u pripremi dela nošnje za igru „Banat”.
Povremeno se u selu danima ne čuje telefonsko „halo”. Nije moguće uspostaviti ni vezu u naselju, a prekida se i međugradski saobraćaj. Na telefonske žice za sada utiču vremenske neprilike, a od svojevremeno obećanog optičkog kabla još nema ništa.

Z. Urošev

izvor: DNEVNIK 25. februar 2003

U KANJIŠKOM SAKUD „SVETI SAVA”
Žene preuzele vlast
U protekle četiri godine od osnivanja okupljeno oko 130 članova i razvijena bogata aktivnost na negovanju srpske kulture i tradicije. – Predsednica je Slađana Stojanović, potpredsednice su
LJiljana Jugović i Dragana Mučibabić


KANJIŽA – U Srpskom amaterskom kulturno-umetničkom društvu »„Sveti Sava”« iz Kanjiže na nedavnoj redovnoj godišnjoj skupštini sumirana je lanjska delatnost, rezultati ostvareni u protekle četiri godine od osnivanja i izabrano je novo rukovodstvo. Dosadašnji predsednik Zoran Pavlović i potpredsednici Obrad Tunić i jerej Milan Uzurov istakli su da se od osnivanja Društva,« nakon prvih nesigurnih koraka, sve plodnijim radom obogaćuje kulturni život Kanjiže, uspešno negujući srpske običaje, tradiciju i kulturu.
Okupljanju entuzijasta i članstva na stvaralačko druženje iziskivalo je od samog osnivanja rešavanje mnogih problema, a nesebična pomoć i velika podrška od samog početka stizala je od Srpske pravoslavne crkve, kanjiške Osnovne škole „»Jovan Jovanović Zmaj”« i drugih.
- Neverica i podozrenje u pogledu opstanka i uspešnosti pratili su rad Društva od samog osnivanja, ali ipak smo za protekle četiri godine uspeli da razuverimo skeptike. Sa oko 130 aktivnih članova u svim sekcijama izrasli smo u instituciju srpske kulture u kanjiškoj opštini, pa je samim tim i naša odgovornost u narednom periodu veća – kaže dosadašnji predsednik Pavlović.
- Aktivirali smo folklornu sekciju, mešoviti hor, dramski ansambl, priključio nam se i tamburaški orkestar „»Lale”,« koji okuplja muzičare iz Kanjiže i Novog Kneževca. Zahvaljujući donatoru, pre nešto više od godinu dana dobili smo i krov nad glavom, pa su sada obezbeđeni dobri uslovi za delatnost.
Dobra saradnja ostvarena je sa kulturno-umetničkim društvima „Milan Ajvaz” iz Srpskog Krstura, »„Branko Radičevi攫 iz Beške, Srpskim kulturnim centrom »„Sveti Sava”«, OKUD-om „»Mladost«” i „Aleksandrovo«” iz Subotice, kao i društvima iz Stare Pazove, Bačke Topole, Kljajićeva, Kikinde, Novog Kneževca, Sente i drugih mesta. Krajem prošle godine SAKUD „»Sveti Sava”« postalo je i član „Matice srpske” iz Novog Sada. Dobro se sarađuje sa društvima koja neguju mađarsku kulturnu baštinu iz kanjiške opštine, a prostorije Društva koriste i druge organizacije.
U Predsedništvu, od 13 članova, ostalo je šest iz dosadašnjeg sastava, među kojima i dosadašnji predsednik i potpredsednici. Karakteristično je da su za naredni četvorogodišnji mandat sve čelne funkcije poverene ženama. Za predsednicu je izabrana Slađana Stojanović, a potpredsednice su LJiljana Jugović i Dragana Mučibabić. Dosadašnji čelnici pomažu pripadnicama lepšeg pola, što je najbolja garancija za kontinuirani nastavak aktivnosti.

 

izvor: DNEVNIK 6. april 2003

PROJEKAT FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO U NOVOM KNEŽEVCU
Saradnja na tromeđi

NOVI KNEŽEVAC - Kancelarija Fonda za otvoreno društvo u Novom Sadu prihvatila je da finansira projekat Odeljenja za razvoj SO Novi Kneževac. On se odnosi na međunarodnu saradnju mesnih zajednica na tromeđi Srbije i Crne Gore, Mađarske i Rumunije. Projekat je vredan 5.500 evra, a omogućio bi povezivanje pograničnih lokalnih samouprava i nevladinih organizacija i stvaranje uslova za trajnu saradnju.
- Nedostatak konkretne saradnje u pograničnim mestima je problem koji je potrebno prevazići - tumači koordinator projekta Slavko Golić.
- Mi smo predvideli učešće mesnih zajednica Novi Kneževac, Majdan, Banatsko Aranđelovo, Srpski Krstur, Đala i Kanjiža, iz Mađarske Tisa Segeta, Uj Sentivana, Deske, Kibekhaza i Makoa, a iz Rumunije Beba Veke, Dudesti Veki, Sanikolau Mare i Čanada, dok o učešću pete mesne zajednice pregovaramo. Realizacija projekta trajaće pet meseci, a počeće krajem maja.
Na taj način biće započeto stvaranje mikroregiona u okviru Evroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa, tako da Novokneževčani očekuju i podršku Izvršnog veća Vojvodine.
Planirana je saradnja u sferi kulture, zaštite životne sredine i ekonomije. Nevladine organizacije, koje su najfleksibilnije u uspostavljanju trajnih vidova saradnje, doprineće interakciji građana i stvaranju dobrosusedskih odnosa, razbijanju predrasuda i ponovnom uspostavljanju trajne saradnje.

Z. Urošev

Izvor: DNEVNIK 3.maj 2003

Raskoš igara i nošnji
Izvorni folklor u Srpskom Krsturu se ceni i neguje, pa su i zbog toga aktivisti KUD „Milan Ajvaz” dali sve od sebe da ugoste desetak ansambala iz potiskih mesta, Aranđelovca, Krčedina, Subotice i Bugarske

SRPSKI KRSTUR - Kulturno-umetničko društvo „»Milan Ajvaz”« iz Srpskog Krstura bilo je u subotu domaćin i organizator 2. Festivala folklora. Pred prepunim gledalištem Doma kulture u Srpskom Krsturu nastupili su najmlađi iz mesnog zabavišta „»Maslačak”«, folklorni ansambli i orkestri »„Elektroporcelana”« iz Aranđelovca, „»Tisađenđe«”, »„Tigrice”« i „»Lale”« iz Novog Kneževca, »„Aleksandrovo”« iz Subotice, „»Ivo Lola Ribar«” iz Krčedina, »„Dr Gavrilo Pekarovi攫 iz Banatskog Aranđelova, „»Sveti Sava”« iz Čoke, »„Vuk Karadžić«” iz Sanada i gosti iz KUD »„Razmetanica«” iz Bogovdola u Bugarskoj.

Desetak ansambala se predstavilo igrama iz svih krajeva, od igara iz Banata, bunjevačkih igara, pa do igara iz Šumadije i drugih krajeva Srbije, a publika je burnim aplauzima nagradila učesnike. Publika je uživala, a posle nastupa na festivalu učesnici su se družili na rok-koncertu grupe »„Revolt”« u dvorištu osnovne škole. Raskoš nošnji i uigranost grupa došli su do punog izražaja, u čemu je publika znala da uživa, jer se u Srpskom Krsturu uspešno neguje i ceni izvorni folklor.
Predsednik „»Elektroporcelan«a” iz Aranđelovca Obrad Popović, kaže da je saradnja sa Krsturcima uspostavljena pre nešto više od mesec dana prilikom učešća na festivalu folklora u Grčkoj, kada je usledio odgovor za učešće na manifestaciji u Srpskom Krsturu.
- Došli smo na Drugi Festival folklora u Srpskom Krsturu i nadam se da je publika uživala u nastupu našeg ansambla i umeću mladih umetnika izvornog folklora – kaže Popović. – Sigurno ćemo započetu saradnju nastaviti u Aranđelovcu, a to je ono što mladi najviše žele, da se druže, razmenjuju iskustva i mislim da svi učesnici Festivala treba da pođu tim putem, da nastavimo da kroz zajedničku saradnju negujemo narodni izvorni folklor, zbog čega se i okupljamo.
Predsednica KUD »„Milan Ajvaz”« Željka Jančić i umetnički rukovodilac Luka Popov sa ostalim aktivistima zaslužni su što Festival folklora postaje tradicionalan, pogotovo zbog činjenice da se u Srpskom Krsturu izvorni folklor neguje već decenijama.
- Od kada sam preuzela dužnost predsednika počeli smo da negujemo festivalska druženja i trudimo se da obogatimo sadržaje u kulturnom životu naše omladine – naglašava « Željka Jančić. – Ove godine smo pored nastupa na domaćoj sceni putovali u Grčku, lane smo dočekali goste iz Ukrajine, a ovog puta dočekali smo goste iz Bugarske, tako da naš festival dobija međunarodni karakter. Izuzetno sam zadovoljna što se nešto novo, mnogo kvalitetnije i sadržajnije dešava u našoj sredini. Omladina je ta kojoj treba pružiti mogućnost da se okuplja i neguje izvorni folklor i običaje.  

Tekst i foto: M. Mitrović

izor: Dnevnik Jun 2003

Kod rodbine na tuđim točkovima

NOVI KNEŽEVAC: Imre Lunc (1977) iz Martonoša u Opštinskom sudu Novi Kneževac osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca zbog izvršenog krivičnog dela oduzimanje vozila.
On je 13. jula 2002. godine na obali Tise kod Krsturske plaže nabasao na motocikl marke Tomos vlasništvo Radeta Mirkova iz Srpskog Krstura. Pošto vlasnika nije bilo u blizini dokopao se motocikla i odvezao u Srpski Krstur da obiđe rođake.
Oštećeni Mirkov krenuo je u potragu, susreo Lunca koji se iz S. Krstura vraćao kući u Martonoš, i uspeo da mu oduzme motocikl.
Lunc se već nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u KPZ Sremska Mitrovica, po presudi za ranije izvršena krivična dela.

Tekst: M. Mr.

Izvor: DNEVNIK 6.jul 2003

Zbog neizmirenih finansijskih obaveza prema JP "Vode Vojvodine"

Posle suše Banatu prete i poplave

Kikinda - Javna preduzeća "Vode Vojvodine" Novi Sad dostavilo je IO SO Kikinda obaveštenje da se prekidaju radovi na održavanju i funkcionisanju objekata za zaštitu od poplava, navodnjavanju i odvodnjavanju. Zbog toga je IO SO doneo odluku kojom se opštinskim štabovima za zaštitu od poplava nalaže da budu pripravni i intervenišu u slučaju poplava.
Melioraciono područje severnog Banata koje pokriva vodoprivredno JP "Gornji Banat" obuhvata opštine Kikinda, Novi Bečej, Čoka i Novi Kneževac, 170 hiljada hektara obradivog zemljišta. Ukoliko naiđu Tisa nadođe, kao 1999. i 2000. desiće se probijanje nasipa koji nisu u dobrom stanju i biće poplavljeno 50 hiljada hektara obradivog zemljišta, poplaviće se Srpski Krstur, Novi Kneževac, Padej, Novi Bečej. U kikindskoj opštini biće poplavljeno oko pet hiljada hektara i sela Sajan, Iđoš i Mokrin i najniži delovi Kikinde.
Prema analizi direktora "Gornjeg Banata" Dragana Felbaba ako bude padavina preko 100 litara na kvadratni metar, poput u 1999. najmanje 10 hiljada hektara poljoprivrednih površina biće ugroženo od površinskih i podzemnih voda a stradaće Rusko Selo, Banatsko Veliko Selo, Morkin, Sajan i delovi Kikinde, Baranda i "prvi reon". S. Jakonić 

Izvor: DANAS 29.jul 2003

NEOBIČNA SLIKA U SRPSKOM KRSTURU
Fića upregao konjića

SRPSKI KRSTUR: Na severu Banata dešava se da i stari »„fića”« upregne konjića! Ovaj redak prizor ovekovečen je nadomak Srpskog Krstura. Pokvarenog »„fiću”«, njegovog šofera i saputnike šlepali su kočijaš i vesela družina.

tekst i foto: M. Mitrović

izor: Dnevnik Avgust 2003

NOVI PROJEKAT FAO U NOVOKNEŽEVAČKOJ OPŠTINI
Plastenici donose bolji život
Cilj projekta je da se smanji siromaštvo i zaposle novi radnici, a mogu se uključiti izbeglice
i lokalna domaćinstva koja se bave poljoprivredom

NOVI KNEŽEVAC: Realizacija novog projekta Organizacije ujedinjenih nacija za poljoprivredu pod nazivom „Uključi se” u novokneževačkoj opštini počinje tokom septembra. Naime, FAO će u naredne dve i po godine uložiti 2,5 miliona dolara na teritoriji 12 opština u Vojvodini, uključujući i Novi Kneževac. Biće finansirana edukacija izbeglica i domaćeg življa za bavljenje povrtarskom proizvodnjom, planirana je nabavka repromaterijala, osnivanje zadruga, ukrupnjavanje proizvodnje i poseda i plasman robe. Deo kolača koji će pripasti svakoj opštini ponaosob zavisiće od angažmana zainteresovanih lica.
»-FAO je svojevremeno u novokneževačkoj i apatinskoj opštini uložio po 300.000 maraka finansirajući izbeglička domaćinstva koja se bave poljoprivredom, objašnjava Predrag Bajić, član Izvršnog odbora opštine. - Cilj novog projekta je smanjenje siromaštva i zapošljavanja novih radnika, a u projekat se mogu uključiti i izbeglice i lokalno stanovništvo. U realizaciji će biti uključena i Opštinska agencija za razvoj.
Zahvaljujući inostranim donatorima na teritoriji ove opštine je postavljeno 30-tak plastenika, u Banatskom Aranđelovu, Srpskom Krsturu i Đali, koje koriste izbeglice. U saradnji sa opštinom FAO će, u narednom periodu, izabrati dva ogledna plastenika koja će služiti kao uzor. Domaćinstva čije će parcele biti ogledne, dobiće humus, kvalitetno seme, zalivne sisteme za proizvodnju rasada i kontejnere za pikiranje. Biće im pružena i stručna pomoć i literatura.
FAO će finansirati i nabavku novih plastenika za zainteresovane građane, uz uslov da 30 odsto vrednosti plastenika bude dugoročno vraćeno. Ta sredstva će, pak, biti korištena za zasnivanje nove proizvodnje. Z. U.

Izvor: DNEVNIK 6. septembar 2003

Izbeglice popravile sliku
U odnosu na prethodni popis u novokneževačkoj opštini samo u Srpskom Krsturu
i Podlokanju više žitelja

U novokneževačkoj opštini sve je izraženija nepovoljna starosna struktura stanovništva, pa se broj žitelja smanjuje, a u selima je više od 500 praznih kuća. Prethodnih decenija mladi su uglavnom odlazili u gradove na školovanje i nisu se vraćali, a posledica nepovoljnih demografskih kretanja su veliki broj staračkih domaćinstava i veliki broj praznih kuća u selima Banatsko Aranđelovo, Srpski Krstur i Đala, ali i opštinskom centru Novom Kneževcu.
Prema statističkim podacima iz poslednjeg popisa broj stanovnika u odnosu na prethodni popis povećan je samo u Srpskom Krsturu i Podlokanju, gde su nepovoljni trend donekle popravile izbeglice koje su se ovde trajno naselile u novoizgrađenim naseljima. Naseljavanje izbegličkih porodica doprinelo je da su školske klupe u Srpskom Krsturu popunjenije, a da se u Podlokanju otvori i odeljenje zabavišta.
- Na oko 700 domaćinstava oko stotinu praznih kuća i mnogo praznih placeva gde su se ranije napuštene kuće već urušile, mnogo je – konstatuje referent Mesne zajednice Srpski Krstur Luka Popov. – Stare prazne kuće sa velikim placevima nude se za 1.500 do 7.500 evra, a samo za nekoliko najboljih traži se 10.000 evra. Prazne kuće kako vreme odmiče propadaju. Stariji ljudi umiru, a pošto su im deca nakon školovanja ostala u gradu ne dolaze, u većini slučajeva i ne održavaju prazne kuće. Naslednici ne mogu da prodaju očevinu ili dedovinu, ili se sporo dogovaraju oko nasledstva. Stoji i promet nekretnina na selu, jer neće niko tek tako da dođe i živi na selu, bez obzira na uslove koje imamo.
Opšte je mišljenje da bi mnogo povoljnije za popravljanje demografske slike bilo da država iz odgovarajućih fondova izbegličkim porodicama ili mladima koji žele da stambeno pitanje trajno reše na selu, pomogne otkupljivanjem praznih kuća. 

tekst i foto: M. Mitrović

izor: Dnevnik Septembar 2003

NOVOGODIŠNJI MASKENBAL U SRPSKOM KRSTURU
Deda Mraz došao na stražnja vrata
Ovoga puta, u liku Deda Mraza, paketiće doneo Marinko Ševo iz Novog Kneževca.
– Za najbolju masku torta pripala Nikoli Botiću

SRPSKI KRSTUR: Prvi Deda Mraz koji je uoči božićnih i novogodišnjih praznika stigao na sever Banata, banuo je na Novogodišnji maskenbal KUD »„Milivoj Ajvaz”« iz Srpskog Krstura. Izgledalo je kao da je promašio godišnje doba, jer je padala kiša, ali i organizatori su poranili da maskembal upriliče pre školskog raspusta. Na stražnja vrata Zadružnog doma, kroz prostorije KUD-a „»Milan Ajvaz”«, došao je na pozornicu, ne zbog toga što nije mogao saonicama, nego zato što se tamo za najmlađe priređivao tradicionalni maskenbal.
- Velika mi je čast da sam prvi put u ulozi Deda Mraza, ali moram priznati da sam imao malu tremu- priznao je kroz smeh debitant u ulozi Deda Mraza Marinko Ševo, mašinski tehničar iz Novog Kneževca. - Angažovali su me da deci Srpskog Krstura donesem poklone. U ulozi Deda Mraza sam sa velikom ljubavlju, jer znam kakva su bila moja iščekivanja kada sam bio mali. Bila su to iščekivanja puna radosti i ponosa. Neverovatan je to doživljaj koji treba da doživi i upamti svako dete.
Deda Mraz je u pratnji Nove Godine, zajedno sa roditeljima, dekama i bakama saslušao program i svima iz velike vreće podelio paketiće. Četrdesetak devojčica i dečaka predstavilo se u raznim maskama, koje su obilovale maštovitošću dece i njihovih najbližih koji su im pomogali u izradi maski i šminkanju, a žiri je pažljivo ocenjivao nastupe maskiranih mališana, da bi proglasio najbolje. Deca, kao i obično pokušavala su da odgonetnu ko je u ulozi Deda Mraza!
- Dobro sam se uz maminu pomoć obukao u kauboja i naoružao plastičnim pištoljem, ali Deda Mraza nisam uplašio. Svake godine poklone nam donosi drugi Deda Mraz. Lane smo lako prepoznali našeg čika Vuleta, ali sada je neki nepoznati Deda Mraz, mnogo bolji od čika Vuleta – zadovoljan je bio Sava Blažić, učenik četvrtog razreda.
Godinu dana mlađi Neša Dražić maskirao se u malog Deda Mraza. Nije doneo poklone, nego je zajedno sa vršnjacima strpljivo čekao paketić.
- Bilo mi je najlakše da uz crvene pantalone i džemper od vate napravim bradu i brkove – zadovoljan je Neša, što zahvaljujući maminoj pomoći liči na Deda Mraza.
U užoj konkurenciji žiri je prozvao devetoro dece sa najuspešnijim maskama, a posle još jednog predstavljanja za pobednika je proglašen Nikola Botić, kome je pripala velika torta „Mlina” »Novi Kneževac«, za najbolju i najoriginalniju masku. Drugo mesto pripalo je Cvetani Zakić i treće Nikoli Blažiću. Oni su dobili nagrade novokneževačke „»Aleve”« i frizerskog salona »„Jasna”«.
Nije trebalo mnogo ubeđivati učesnike Novogodišnjeg maskenbala, da se žurka nastavi. Svi su se odmah složili da ostanu i do sutra čekaju novog Deda Mraza, ali je razlaz ipak usledio kada su pojedeni kolači.
- Očekujem sve najlepše od Nove godine, jer završavam osnovnu školu. Još sam neodlučna gde ću se upisati na dalje školovanje – kaže Vladislava Suić, koja je na maskembalu asistirala Deda Mrazu u ulozi Nove Godine.
Za najmlađe članove folklornog ansambla KUD „»Milan Ajvaz”« novogodišnji maskenbali priređuju se poslednjih nekoliko godina. U ulozi domaćina jedan od rukovodilaca folklornog ansambla Obrenka Brzak, kaže da kada je bilo više para organizovan odlazak dece u popularne televizijske emisije „»Zvrk”« i »„Hajde mi pokaži”«, ali kada finansijska situacija ne dozvoljava putovanja, sve se lepo može prirediti i u Srpskom Krsturu.
- Na ovaj način decu motivišemo za dalji rad u Kulturno- umetničkom društvu, jer je za njih doček Deda Mraza na maskenbalu veliki doživljaj, što im je itekako važno za razvijanje mašte. Zadovoljna sam odzivom, jer pored najmlađih folkloraca pridružuju se i njihova mlađa braća i sestrice, pa i oni koji nisu članovi folklornog ansambla. Na ovaj način ih motivišemo da nam se i oni pridruže - kaže Obrenka Brzak.

tekst i foto: M.Mitrović

izvor:Dnevnik 28.12.2003