U A.D. "Tisa" u Novom Kneževcu

Inspekcija vratila radnike na posao

Novi Kneževac - Rešenjem opštinske inspekcije rada na posao je vraćeno 96 otpuštenih radnika trgovinske firme A.D. "Tisa", koji su dobili otkaz jer nisu hteli da prihvate nepovoljne uslove iz novog ugovora o radu.
"Tisu" je na aukciji u oktobru prošle godine za 27 miliona dinara kupio Subotičanin Tivadar Bunford. Od tada 120 zaposlenih nije dobilo plate, magacini i prodajni objekti su ispražnjeni, pa od 27 prodavnica u gradu i selima radi samo pet. Od marta prošle godine 110 zaposlenih štrajkuje, neki su štrajkovali i glađu, aali novi vlasnik ne želi da sa njima pregovara. Agencija za privatizaciju nije prihvatila zahtev radnika da se rskine ugovor o prodaji "Tise".

Izvor: DANAS 13. februar 2004

U SRPSKOM KRSTURU NA SEVERU BANATA
Izbeglice neće da se sele
I dok već godinama od 68 stanova u izbegličkom naselju šest zvrji prazno, Komesarijat za izbeglice Srbije dosadašnjim korisnicima izdao više rešenja o iseljenju

SRPSKI KRSTUR: U severnobanatskom mestu Srpski Krstur u novokneževačkoj opštini prognanici sa svojih ognjišta sa prostora bivše SFRJ među prvima u Srbiji dobili su novi krov nad glavom pre 10 godina. Izbegličko naselje građeno u Ulici Svetog Save i u prvoj fazi napravljene su 24 kuće sa po dva stana, a kasnije je podignuto još 10 dvojnih kuća, tako da je za nevoljnike obezbeđeno 68 stanova. Trajnije zbrinjavanje izbeglica u novoizgrađenom naselju, ali i doseljavanju još petnaestak porodica koje su ovde kupile kuće, obogatilo je Srpski Krstur za oko 300 novih žitelja. To i nije zanemarljivo kada se ima u vidu da, prema poslednjem popisu, Srpski Krstur zajedno sa novopridošlim žiteljima ima 1.685 stanovnika.
Porodice nevoljnika pristiglih sa raznih strana, taman su se malo skućile i nastoje da svako na svoj način obezbedi egzistenciju pod miroljubivim i pitomim banatskim nebom. Međutim, poslednjih meseci većina žitelja izbegličkog naselja revoltirana je i uznemirena. Razlog je rešenje Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kojima je naloženo iseljenje i započeta revizija njihovog statusa na osnovu nove Uredbe o merilima i kriterijumima za obezbeđivanje privremenog smeštaja u stambenim jedinicama licima kojima je utvrđen status izbeglice. Uredba je stupila na snagu 19. decembra 2003. godine, a doneta je odlukom odlazeće Republičke vlade.
- Svi koji su dobili rešenja da se isele žalili su se Komesarijatu za izbeglice, a naše predstavke, zajedno sa izbeglicama iz Obrenovca, Inđije i drugih mesta koje su dospele u sličnu situaciju, u dva navrata našle su se pred Odborom za predstavke i predloge Skupštine Srbije - kaže jedan od meštana u izbegličkom naselju u Srpskom Krsturu Milinko Glogovac. - Svi smo posle prigovora morali na razgovor u Komesarijat u Beograd, a dodatni trošak imali smo i za podnošenje zahteva za učešće na novom konkursu da ostanemo u sadašnjim stanovima, jer je trebalo podneti sedam raznih uverenje. Samo pribavljanje uverenja o prebivalištu staje 200 dinara. Mi smo već svašta preživeli i taman kada smo se ponovo malo skućili i još se kućimo, niko ne može više mirno da spava.
Za dodeljene stanove žitelji ovog izbegličkog naselja dobili su privremena rešenja, jer se pre desetak godina i kasnije u vreme ratova i raspada bivše države nije znalo ko će gde posle raspleta krize. Žitelji naselja ukazuju da su uz stanove gradili i prateće objekte, podizali zasade voća i vinove loze, jer su od tadašnjeg republičkog komesara za izbeglice Bube Morine uveravani da slobodno mogu da grade i kuće na placevima koji su sledovali uz stanove. Za okućnicu je novokneževačka opština svima razmerila još po 1.500 kvadratnih metara za bašte. Već zavisno od okolnosti i sposobnosti, svako se na svoj način odomaćio u Srpskom Krsturu.

Za trajno zbrinjavanje ljudi koji su raspadom nekadašnje zajedničke države morali iz svojih kuća, u izbegličkom naselju u Srpskom Krsturu svi ističu zalaganja tadašnjeg predsednika novokneževačke opštine pokojnog Dušana Jančića. Ispred kuća izgrađenih u prvoj fazi podizanja naselja njegovim angažovanjem zasađeni čempresi formirali su drvored. Za proteklu deceniju oni su se uzdigli do zabata i krovova i kao velika zelena zavesa štite od prašine. U svakom domu kriju se potresne životne priče. Zora i njen muž Rade Solać, koji su »Olujom« stigli 1995. najpre u Apatin, posle su imali smeštaj u kolektivnom centru u Zaječaru, da bi u Krsturu dobili krov nad glavom 1998.
- Kada smo ovamo upućivani, rečeno nam je da je u pitanju trajni smeštaj, a sada smo dobili rešenje da se iselimo - priča Zora Solać. - Ćerka udala, pa smo suprug i ja ostali u stanu, koji zajedno sa šupom i terasom ima oko 60 kvadrata. Sin je poginuo kao vojnik ove države, kod Knina. Muž mi je bolestan, pretrpeo dva moždana udara. Po donetoj Uredbi nemamo pravo na smeštaj ili bi nam pripadalo do 25 kvadrata. Ne planiramo da se vratimo u Bihać, gde nam je vraćena imovina, pa treba stan od 110 kvadrata u zajedničkoj kući da prodamo budzašto. Kada ga i prodamo, gledaćemo da ćerki nekako rešavamo stambeno pitanje u Bjeljini, a nama kako bude. Za stan koji smo ovde dobili trebalo bi, po postojećim kriterijumima, da porodica bude bar petočlana. Ne bi ni kretali iz Zaječara ovamo da smo znali da će nas terati napolje iz stana. Niko ne računa da je normalno cepanje porodice, kada deca odrastu, oni idu svojim putem. Kada smo se pomirili sa sudbinom i došli u Srpski Krstur, nismo ni slutili da ovde nećemo imati mira. Svako se boji da ćemo se mi izbeglice obogatiti, a ne znam da se neko od nas koji smo se ovde nastanili obogatio. Deložacija nam je privremeno odložena, pa očekujemo da se za nas nađe neko rešenje.
Profesorka ruskog jezika Tanja Kamikovski, sada zaposlena u mesnoj osnovnoj školi, i suprug Stanislav, inžinjer informatike u Livnici u Čoki, na sever Banata došli su iz Sarajeva, zahvaljujući Tanjinim korenima u Srpskom Krsturu, gde još postoji pradedovska kuća. Po završetku rata uspeli su od prodaje stana u Sarajevu od 80 kvadrata jedva kupiti u Zrenjaninu jednosoban stan od 34 kvadrata, pa tamo stanuju sinovi Andrej, student informatike, a Boris je na mašinstvu.
- Imamo radna mesta i iluzorno bi bilo očekivati, s obzirom na godine, da u sadašnjoj situaciji imamo šanse da se negde drugde zaposlimo. Zato čekamo da ovde steknemo penziju. Šta će biti sa decom kada završe studije, to niko ne može da predvidi. Verovatno će negde trbuhom za kruhom. Sreća je naša da su deca iz naše i drugih izbegličkih porodica dobri đaci. Prilikom razgovora u Komesarijatu, prikazali smo dokumentaciju šta nam je u Sarajevu vraćeno i koliko smo novca uspeli dobiti prilikom prodaje stana. Svi su saosećali sa nama, kako smo prošli, da bi posle stiglo rešenje da se iselimo - priča Tanja Kamikovski, koju smo zatekli na podnevnoj kafici kod porodice Solać.
Porodica Miloša Bumbića dospela je ovamo iz Mostara. Miloš se priseća da mu je Buba Morina lično predavala ključeve u oktobru 1994. Sada su on i supruga Mara penzioneri, sin Miljan studira menadžment, a pod istim krovom živi ćerka Miljaja sa sinom Aleksandrom, a druga ćerka Milada udata je u Subotici.

- Nema bolesti koja me nije zakačila, od kada je sve krenulo nizbrdo. Sve boljke su od teške situacije kroz koju smo prolazili. Iz Mostara smo izašli goli i bosi sa troje dece, bez dinara. Sve je ovo velika muka, a u stan od 75 kvadrata ostao je u Mostaru i u njemu živi visoki funkcioner Bosne i Hercegovine Jadranko Prlić. Bio sam više puta da bi izdejstvovao da mi se stan vrati, ali sam dobio odbijenicu, mada sam podnosio sva tražena dokumenta. Niko od advokata neće da se angažuje, čim čuju ko mi je u stanu. Predao sam zahtev da ostanemo pod sadašnjim krovom. Nadao sam se da se mogu vratiti u Mostar, ali vidim da je došlo vreme da nekako kupim kamp prikolicu, pa da možemo da se parkiramo tamo gde je slobodno - veli Miloš Bumbić.
Porodice izbeglica i prognanika koje sada iščekuju šta će biti sa njihovim statusom u vezi stanova koje koriste ukazuju da je nelogično da su mnogi dobili rešenja za iseljenje, kada već godinama šest stanova zvrji prazno i niko iz gradova neće da dođe ovde da živi. Prilikom razgovora u Komesarijatu, kada su ukazivali na prazne stanove, dobijali su odgovore »da to nije njihov problem«. Posebno se kritike upućuju na račun republičkog komesara za izbeglice Ozrena Tošića. Izbeglice u Srpskom Krsturu sada čekaju da Ustavni sud Srbije reši zahtev podnet za ocenu ustavnosti Uredbe i da im nadležni u Komesarijatu omoguće da ostanu u stanovima i plaćaju zakupninu, ili da im se omogući da pod nekim prihvatljivim uslovima otkupe stanove.

izvor:Dnevnik mart 2004

Obilaznica oko Kikinde

KIKINDA - Nakon što smo ''snimili'' stanje putne mreže u opštinama Novi Bečej, Kikinda, Novi Kneževac, Čoka i Srpska Crnja sa predstavnicima lokalnih samouprava dogovorićemo i konkretno šta će u narednom periodu biti urađeno - rekao je proteklog vikenda Branko Jocić, direktor Republičke Direkcije za puteve na sastanku održanom u Kikindi.

U ovogodišnji Plan i program Direkcije, po svemu sudeći, biće uvrštena sanacija putnog pravca Čoka - Novi Kneževac – Srpski Krstur - Đala kao i ''rehabilitacija'' puta R - 123 Banatsko Aranđelovo - Podlokanj.

- Sanacija mosta, koji se trenutno nalazi u izuzetno lošem stanju, i saobraćaj se odvija samo u jednom smeru, naizmenično, takođe će biti jedan od prioritetnih poslova u Novokneževačkoj opštini koji će Direkcija pomoći. Ovaj most je od izuzetnog značaja ne samo za ovaj kraj nego i za celokupan region - istakao je na sastanku sa predstavnicima ovih opština Jocić.

Duško Radaković, predsednik SO Kikinda rekao je da predstavnici lokalnog parlamenta moraju u narednom periodu, po hitnom postupku, rešiti pravno imovinske odnose sa vlasnicima 20-ak kuća koje bi opština trebalo da otkupi kako bi bilo omogućeno da sa okonča obilaznica oko Kikinde. Tom obilaznicom rešio bi se problem teretnih vozila koji ''opterećuju lokalne puteve u samom gradu''. Nakon toga trebalo bi da se realizuje jedan kilometar i oko 700 metara asfaltnog puta.

Takođe, prema rečima Jocića, rekonstruisaće se i putni pravci Novi Bečej - Kumane -Bečej koji predstavlja poprečnu vezu koridora 10 kao i putni pravac Sombor - Bečej - Srpska Crnja, Crna Bara - Novi Kneževac, magistralni put M - 3, regionalni put R - 123.

Predstavnici Republičke direkcije za izgradnju puteva obišli su, prilikom posete Kikindskoj opštini, i DP ''Graditelj''. Tom prilikom ustanovili su da je ova kikindska firma u potpunosti opremljena za obnovu i rekonstrukciju i izgradnju putne mreže. Jocić je naglasio da će već tokom letnjeg perioda puteve u Okrugu, koji su do sada bili povereni Vojvodina putu, biti u ubuduće u nadležnosti kikindskog ''Graditelja''.

J. Latinović

 Izvor: Glas Javnosti 14. jun 2004

"Tisa" traži raskid ugovora

NOVI KNEŽEVAC - Više od 150 trgovaca i ugostitelja AD "Tisa'' iz Novog Kneževca nalazi se u štrajku pune dve godine. Oni su, krajem maja prošle godine, nezadovoljni stanjem u njihovom preduzeću posle privatizacije, zatražili od Agencije za privatizaciju raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnikom Tivodarom Bunfordom iz Subotice.

Bunford je na aukcijskoj prodaji 2002. godine kupio 70 odsto društvenog kapitala ove novokneževačke firme. Pre toga insistirali su da novi vlasnik isplati deset zaostalih plata.
U Novom Kneževcu i okolnim mestima već više od godinu dana su zatvorene prodavnice ove firme. Pored 25 objekata maloprodaje, "pod ključem" je i motel "Lovac" koji se nalazi na obali Tise u Novom Kneževcu.

Poslednju kontrolu u ovom preduzeću nadležni iz Agencije za privatizaciju obavili su početkom maja a prema prvim, nezvaničnim, informacijama biće raskinut ugovor o privatizaciji.
- Na zaostale plate radnika obračunava se i kamata i prema našem proračunu dug je 30 miliona dinara. Račun "Tise" blokiran je od 16. novembra - kaže Todor Čobanov, član štrajkačkog odbora.

Izvor: GLAS JAVNOSTI 26. jun 2004

DRUGI DŽUDO MEMORIJAL „BRANKO M. DRAGIĆ” ODRŽAN U KANJIŽI
Podmladak koji obećava
Učestvovalo 274 takmičara iz 28 klubova, među kojima je bilo i oko 50 takmičara iz mađarskih gradova Baje, Segedina i Kiškunhalaša

Džudo klub Partizan Kanjiža-Trešnjevac-Orom, koji okuplja poklonike ovog sporta iz tri mesta kanjiške opštine uz podršku džudo saveza Vojvodine bio je domaćin i organizator drugog “Memorijalnog turnira Barnko M. Dragić”. Na borilištima u sportskoj hali Zavoda za specijalizovanu rehabilitaciju Banja Kanjiža na okupu je bilo 274 takmičara najmlađeg uzrasta iz 28 klubova iz naše zemlje i susedne Mađarske. Pored takmičara iz Beograda, Novog Sada, P ančeva, Laćarka, Podgorice, Sombora, Zrenjanina, Beočina, Subotice , Srpskog Krstura i drugih mesta, došlo je i pedesetak takmičara iz mađarskih gradova Baje, Kiškunhalaša i Segedina.
Turnir je otvorio predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Kanjiža Karolj Puškaš, a ova smotra podmlatka džudo sporta održana je pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Kanjiža. Pored poznatih imena našeg džudo sporta, turniru je prisustvovala i Mila Dragić, udovica prerano preminulog Branka M. Dragića koji je ostavio velikog traga u našem džudo sportu. Mila Dragić je najuspešnijim talentima na tatamiju uručivala diplome i medalje.
REZULTATI – Poletarci rođeni 1994. i mlađi: 22 kg: 1. Marko Kolarov (Slavija, N.Sad), 2. Darko Pavlović (Trudbenik, Beograd), 3. Aleksa Marković (Mladost, Bečej), Željko Stanimirov (Turija), 25 kg: Eljez Diljaj (Cement, Beočin), 2. Ognjen Ledanac (Slavija), 3. David Bošnjak (Bačka, Sombor), Aleksandar Radević (Gorica, Podgorica), 28 kg: 1. Dejan Đorđević (Bački Jarak), 2. Aleksandar Janković (Bački Jarak), 3. Bence Molnar (Partizan, Kanjiža), Darko Benković (Sombor, Sombor), 31 kg: 1. Vladimir Đukić (Pančevo), 2. Miloš Mojašević (Gorica), 3. Aleksa Kulidžan (Pančevo), Milinko Mandić (Cement, Beočin), 34 kg: 1. Mirko Šaveljić (Gorica), 2. Boris Golubović (Gorica), 3. Danilo Maraš (Mladost, Podgorica), Danilo Šćekić (Jedinstvo, Podgorica), 38 kg: 1. Boris Borčić (Slavija), 2. Aleksandar Kurteš (Slavija), 3. Perica Sedlarević, Borislav Đanković (oba LSK, Laćarak), 42 kg: 1. Vojislav Bašica (Cement), 2. Miloš Miladinović (Dinamo, Pančevo), 3. Arsenije Lažejić (CBV, Stanišić), Rihard Čikoš (Partizan, Kanjiža), + 42 kg: 1. Nemanja Kovač (Bačka), 2. Dimitrije Branković (Slavija), 3. Mladen Bulja (Dinamo). Devojčice – 22 kg: 1. Anita Sakal (Zrenjanin), 2. Adrijana Ležajić (CBV), 3. Tijana Preradov, Edita Debeljački (obe Turija), 25 kg: 1. Anđela Došljin (Bački Jarak), 2. Ana Opačić (Slavija), 3. Cveta Karamani (Cement), Silvija Janović (Slavija), 28 kg: 1. Tijana Konjević (LSK), 2. Sanja Stefanović (Pančevo), 3. Jelena Vujić (Slavija), 31 kg: 1. Andrea Fabijan (Bački Jarak), 2. Silvija Radosavljević (Pančevo), 3. Marija Opačić (Slavija), Barbara Bagi (Partizan), 34 kg: 1. Katarina Ozimković (LSK), 2. Milana Reljić (Sirig), 3. Sara Dumitrašković (Dinamo), Nikolina lalić (LSK), 38 kg: 1. Biljana Kukolj (Trudbenik), 2. Dijana Milanović (Bezbednost, Novi Sad), 3. Ana Vadas (Partizan), Milana Dabić (CBV), + 38 kg: 1. Milica Žabić, 2. Nataša Jari, 3. Tijana Šupurić (sve LSK), Nedeljka Stojić (CBV).
Mlađi pioniri 1992/93 – 24 kg: 1. Gabor Kiš (Partizan), 2. Darko Pavlović (Trudbenik), 27 kg: 1. Stefan Mirić (Trudbenik), 30 kg: 1. Predrag Nikolajević (Dinamo), 2. Jasmin Kajić (Cement), 3. Viktor Vereš (Zorka, Subotica), 34 kg: 1. Zlatko Radević (Gorica), 2. Dragiša Lazić (LSK), 3. Žarko Porlić (Cement), Marko Milekić (Dinamo), 38 kg: 1. Andrej Sakal (Zrenjanin), 2. Zoltan Surok (Baja), 3. Miloš Rogić (Slavija), Filip Vidanović (Dinamo), 42 kg: 1. Milan Keler (Baja, Mađarska), 2. Vukašin Kukić, 3. Senad Sulemanović, Ismeti Murina (svi Cement), 46 kg: 1. Boris Nemet (Bačka), 2. Lazar Prole (Slavija), 3. Bogdan Teodorović (Dinamo), Dejan Ivanesku (Dinamo), 50 kg: 1. Bojan Došen (Pančevo), 2. Bojan Tanušević (Dinamo), 3. Branislav Buljovčić (Spartak, Subotica), Aleksandar Teodorović (LSK), + 50 kg: 1. Kosta Ilijin (Dinamo), 2. Bogdan Džonlaga (Zrenjanin), 3. Lazar Šušov (Turija), Dušan Stefanović (Trudbenik). Devojčice – 30 kg: 1. Ana Ranđelović (Vozdovac Soko Štark, Beograd), 2. Veronika Virag (Turija), 3. Jelena LJubičić (Vojvodina, N. Sad), Jelena Lončarević (Mladost), 36 kg: 1. Sanja Verner (Cement), 2. Jovana Jugović (LSK), 3. Milana Macura (CBV), 40 kg: 1. Tijana Aracki (Zrenjanin), 2. Biljana Kukolj (Trudbenik), 3. Marija Ana Golob (Voždovac Soko Štark, Beograd), 45 kg: 1. Bojana Atanacković (Zrenjanin), 2. Jasmina Hrnčić (Mladost, Bečej), 3. Radmila Stanković (Vojvodina), Željka Živanović (LSK), + 45 kg: 1. Jelena Žabić (LSK), 2. Jelena Bašica (Cement), 3. Katarina Lazić (Zrenjanin), Tijana Šormaz (Zmaj, S. Krstur).
Stariji pioniri 1990/91 – 34 kg: 1. David Holcer (Baja), 2. Stefan Đorđević (Bački Jarak), 38 kg: 1. Laslo Juraček (Segedin, Mađarska), 2. Filip Koči (Slavija), 3. Milija Bećirović (Gorica), Robert Dabevski (Zmaj), 42 kg: 1. Igor Mijović (Pančevo), 2. Milan Keler (Baja), 3. Ivan Maraš (Mladost, Podgorica), Lazar Šarčanski (Bačka), 46 kg: 1. Rudolf Balint (Baja), 2. Dejan Gajinović (Turija), 3. Ivan Maraš (Mladost), Milenko Jokić (Trudbenik), 50 kg: 1. LJubiša Kovačević (LSK), 2. Aleksandar Mihajlovski (Dinamo), 3. LJubiša Janković (Bački Jarak), Nikola Lemić (Bačka), 55 kg: 1. Aron Dobo (Partizan), 2. Gojko Govedar (CBV), 3. Dragan Petronijević (Slavija), Bogdan Džonlaga (Zrenjanin), 60 kg: 1. Alen Ajhinger (LSK), 2. David Bence (Kiškunhalaš, Mađarska), 3. Radoslav Stefanović (Trudbenik), Ištvan Mata (Kiškunhalaš), 66 kg: 1. Ognjen Kostreš (Slavija), 2. Tibor Čihi (Baja), 3. Mladen Perić (Spartak), Dušan Stefanović (Trudbenik), + 66 kg: 1. Luka Gartner (Slavija), 2. Goran Prgonić (Cement), 3. Nemanja Stevančev (Sombor), Aleksandar Ercegovac (Cement). Devojčice - 32 kg: 1. Milana Macura (CBV), 2. Ana Ranđelović (Voždovac Soko Štark), 3. Timea Zimerman (Kiškunhalaš), 36 kg: 1. Sanja Verner (Cement), 2. Ana Ranđelović (Voždovac Soko Štark), 40 kg: 1. Tijana Aracki (Zrenjanin), 2. Marija Ana Golob ( Voždovac Soko Štark), 3. Biljana Kukolj (Trudbenik), 44 kg: 1. Valentina Almaši (Partizan), 48 kg: 1. Marija Ćelić (Bačka), 2. Marijana Nikolajević (Dinamo), 3. Bojana Atanacković (Zrenjanin), Tijana Četojević (LSK), 52 kg: 1. Sabina Milutinović (Partizan), 2. Katarina Lazić (Zrenjanin), 57 kg: 1. Maja Nikić (Zorka), + 57 kg: 1. Milica Sekulić (Pančevo), 2. Biljana Krstin (Zmaj).

izvor : Dnevnik 2. jul 2004