Bezbednije banatskom magistralom

PLANIRANJE NOVE SAOBRAĆAJNICE ĐALA-ČOKA-KIKINDA-ZRENJANIN-PANČEVO-KOVIN

  Banatska magistrala na deonici od graničnog prelaza Đale do Čoke nosi oznaku regionalnog puta R-112, a dalje preko Kikinde, Zrenjanina i Pančeva do Kovina definisana je kao sastavni deo magistralnog puta M-24. Dužine od 210 kilometara, ona omogućava razvijanje velikih brzina iako je široka samo 6-7 metara, što dovodi do čestih saobraćajnih nesreća s teškim ishodom. Da bi se povećala njena bezbednost potrebna je izgradnja nove, sigurnije saobraćajnice, za koju Institut za puteve radi generalni projekat, a koji će uskoro biti završen.

Na prvom delu ove saobraćajnice saobraćaj je relativno mali, ispod 2.000 vozila dnevno, a povećava se prema Pančevu, gde doseže oko 4.000 vozila na dan. Najopterećenija deonica je od Pančeva do Kovina, kojom pređe dnevno više od 6.000 vozila u proseku. Takve brojke, na prvi pogled, govore da nema razloga za izgradnju novog puta. Međutim, kako saobraćajnica prolazi kroz naseljena mesta i ima više prelaza preko železničke pruge od kojih neki nisu ni obeleženi, bezbednost je veoma ugrožena.
Saobraćajne nezgode na ovom putnom pravcu, takođe, u najvećem broju slučajeva praćene su teškim posledicama. Statistika kaže da po saobraćajnoj nesreći na banatskoj magistrali, gotovo jedna osoba se lakše ili teže povredi ili pogine. Zato se nešto mora uraditi.

Odgovorni projektant za izradu generalnog projekta banatske magistrale u beogradskom Institutu za puteve Goran Šenica kaže za naš list da postoje dve varijante: prva maksimalno prati postojeći put i predviđa značajno poboljšanje na deonicama van naselja i izgradnju obilaznica oko svih naseljenih mesta. Druga varijanta je koncepcijski potpuno različita i ide van koridora postojećeg magistralnog puta. Međutim, u oba slučaja ključni problem koji treba rešiti je izbor poprečnog profila budućeg puta.
- Obe varijante predviđaju izgradnju novog kolovoza širine devet metara: dve saobraćajne trake po 3,5 metra i dve takozvane ivične trake od po metar, koje imaju značajnu ulogu u povećanju bezbednosti saobraćaja - kaže Šenica. - Naime, ukoliko vozač izgubi kontrolu nad vozilom, što se zbog velike brzine često dešava, ima mogućnost da je na toj povećanoj širini kolovoza povrati.

Sagovornik podseća da na lošu vožnju negativno utiče, između ostalog, i monotonija krajolika, što projektanti naglašavaju prilikom izrade projekta. Međutim, iako se vodi briga o drugim važnim parametrima, kao što je cena izgradnje, prostorni razvoj, bezbednost, eksploataciona cena za vozače, ekološke posledice... teren ne može previše da se bira.
Ako se prosmatra Banat u celini, to je region s visoko kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem koje treba sačuvati. S druge strane, kako postojeći put nije dovoljno izgrađen i ima mesta za njegovo proširenje, realnija je varijanta koja bi u pojedinim delovima koristila postojeći put, prvenstveno zbog manjeg zauzimanja zemljišta, a bila bi i jeftinija. Prednost druge varijante je ta što je kraća za oko 15 kilometara.

Da bi se obezbedio pristup traktorima, poljoprivrednim vozilima ili biciklistima, potrebno je i sa obe strane izgraditi poljoprivredne puteve, prelaze ili prolaze. Obe varijante prelaze preko područja gde se nalazi sistem kanala D-T-D, od kojih su neki predviđeni kao plovni, što podrazumeva i izgradnju novih mostova.
- Za planski period od oko 20 godina možemo očekivati povećanje saobraćaja i na deonici od Pančeva do Kovina, gde će umesto sadašnjih 6.000 prolaziti sigurno oko 12.000 vozila prosečno dnevno - kaže Šenica. - Opšte je poznata stvar da je to granična brojka kod koje se mora razmišljati o izgradnji autoputa. Zato je na ovoj deonici bitno da se prilikom izgradnje puta već danas rezerviše prostor za buduće proširenje, da ne bi radili nešto a da sutra nema mesta za još jednu traku, koja nam ovog trenutka nije potrebna.
 
U Evropskoj komisiji su kao posebno nebezbedni označni obični dvotračni putevi, pa im se zato posebno posvećuje pažnja. Vodi se računa o izboru poprečnog profila, izgradnji bankina širokih metar i po, što sa ivičnom trakom od jednog metra daje proširenje trake od dva i po metra, tako da se dobija širina kao kod zaustavne trake kod autoputeva.
Kako se kod izgradnje poluautoputeva nameće pitanje iz oblasti sigurnosti saobraćaja, predlaže se i izgradnja međuprofila autoputa, što se već radi u svetu. To su takozvani putevi “dva plus jedan”. Ne onako kako je to bilo na autoputu Beograd – Novi Sad, nego se radi, praktično, o dvotračnim putevima s preticajnim trakama, koju naizmenično imaju jedan, pa drugi smer, jer je za bezbednost saobraćaja najvažnije da se pretiče bez ulaženja u traku iz suprotnog smera.

Dnevnik 16.12.2006 god. Ranka Dautović

МИЛЕНА ЂЕРИЋ ИЗ СРПСКОГ КРСТУРА, ПРВАКИЊА ДРЖАВЕ

ЏУДО ПОБЕДЕ - Седмогодишња спортискиња ниже медаље



Заиграли су Дамјану Ђерићу и срце и јабучица када је његова седмогодишња кћерка Милена средином октобра својила првенство Србије за полетарце до 22 килограма. Бор је био домаћин џудистима, а из Српског Крстура су се поред Милене и Дамјана по одличје упутили још мајка Гордана и неизбежни тренер Џудо клуба "Змај" Иштван Готхенц.

- Више волим да победим, отворено прича државна првакиња која је током две године тренирања освојила девет медаља, од којих јој је најдраже борско "злато".

Медаља јој је утолико дража пошто је у финалу у Бору победила три године старију такмичарку из Панчева од које је изгубила у полуфиналу Војвођанског првенства.
- Сад смо један - један, задовољна је Милена.

Мама Гордана објашњава да је било потребно време у ком се њихова кћерка јединица навикавала и на поразе.
- Не бих знала да објасним зашто, али волим џудо. Тренер није строг, а ни вежбање ми није напорно. Пре две године сам пошла да гледам тренинге и допало ми се, објашњава Милена која је за сада стигла до оранж појаса.
Родом Мостарац, отац Дамјан је стицајем несрећних ратних околности стигао у избегличко насеље у Српском Крстуру 1994. Док је супругу Гордану, која потиче из Смедеревске Паланке, упознао у болници за инвалиде ампутирце - у Београду. Венчали су се у Српском Крстуру 1999. године, тако да север Баната с правом доживљавају као свој дом. Гордана је, у међувремену, код нас стекла и диплому инжењера информатике.
- Шта бих био, него Крстурац, с поносом каже Дамјан.
Мама је више пута искусила значај Милениних победа на турнирима, док је тата са великим узбуђењем први пут пратио тек џудо надметање у Бору.
Примерна ученица првог разреда Милена Ђерић обожава џудо, школу и игру, како и приличи њеним годинама

ОПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ О СТАЊУ БЕЗБЕДНОСТИ 

АЛАРМАНТНО У СРПСКОМ КСРТУРУ 

Седница Скупштине општине уприличена 23. новембра била је, између осталог, посвећена разматрању Извештаја о буџету за првих десет месеци текуће године, али и разматрању Информације о стању безбедности на територији општине. Након исцрпљујуће расправе седница је прекинута једногласном одлуком одборника и настављена у уторак, 28. новембра.

У међувремену, деловала је скупштинска делегација коју су чинили председник СО Жарко Нешић, Радован Јанчић, Обрад Попов, Драган Недељков и Спасилије Красић. На захтев скупштинске делегације Српски Крстур и Нови Кнежевац су посетили високи функционери државне безбедности и главни полицијски саветник Полицијске управе Кикинда Душан Пашић. Обављени су и разговори са надлежним органима локалне самоуправе.

Након вишемесечног инсистирања и аплеовања шефа одборничког клуба СРС Томислава Вујовића, из Српског Крстура, општински парламент је разматрао стање безбедности које је оцењено као алармантно. Вујовић је на време упозоравао да ће грађани Српског Крстура због учесталих крађа у селу бити принуђени да имовину бране и животима. Крстурци су незадовољни радом полиције, тужилаштва и судства.

Командир полицијске станице у Новом Кнежевцу Душан Голић није се одазвао позиву да крајем прошле недеље присуствује заседању локалног парламента. Док је седници уприличеној почетком ове седмице присуствовао и главни полицијски саветник Душан Пашић, из Кикинде.

- Поред полиције безбедност омогућавају многи фактори, укључујући тужилаштво, судство, школство, здравство, Центар за социјални рад и други, нагласио је Пашић у свом обраћању одборницима. Нису тачне информације које се износе у штампи да полиција не ради свој посао. То тврдим на основу статистичких показатеља. За кривична дела која се гоне по службеној дужности у 2004. је расветљено 88,8 одсто, у 2005. - 100 одсто, а у 2006. је расветљено 83,33 одсто случајева.

Пашић наглашава да је успостављена добра сарадња у оквиру овлашћења на релацији полиције, тужилаштва и судства. Али, када су у питању кривична дела која грађани гоне по приватној тужби проценат расветљавања је знатно нижи, 2004. је забележено 83,3 одсто расветљених случајева, 2005. - 59,25 и 2006. - 47,42 одсто. А, законодавац је регулисао да се  штета до 15.000 динара не третира као кривично дело које се гони по службеној дужности, него по кривичној пријави оштећених.

- Статистика је чудо, приметио је Томислав Вујовић, а стварност је нешто друго. Шта да ради народ са тим ситним кривичним делима која не потпадају под статистику? Шта да уради обичан човек када ви као државни орган не можете да се изборите са таквим проблемима. Показали сте добру вољу ангажовањем већег броја полицајаца током викенда, али се ми налазимо у врзином колу. Нема празне куће у Српском Крстуру која није опљачкана. Бојим се да ћемо усвојити закључке ради закључака и да ће проблем и даље остати нерешен. Да ли ће на крају неко, штитећи своју имовину, завршити у затвору?

Душан Пашић је, такође, констатовао да је стање у Српском Крстуру алармантно, упркос чињеници да полицијска одељења функционишу и у Српском Крстуру и у Банатском Аранђелову.

РАДОВИ НА ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

У Основној школи "Јован Јовановић Змај" у Српском Крстуру је у току реновирање фасаде школе. Средства за фасаду и поправку санитарних чворова је дало Министарство просвете и спорта у висини од 2 милиона динара.

 Радови на фасади су почели септембра месеца. Сада су у фази малтерисања и крајем октобра се очекује да буду завршени јер им је време до сада погодовало. Директорица школе у Крстуру Жељка Јанчић   жели да истакне вредност, одговорност и пажљивост радника суботичке фирме "Кемо" који изводе радове на фасади.

Д.К.Попов

      ДОЧЕКАНИ С ПЕСМОМ 

Крајем септембра специјална одељења Основне школе у Српском Крстуру су посетили представници Центра за социјални рад и за почетак школске године им  обезбеди потрошни материјал који им је неопходан за наставу.

У школи се настава одвија у два одељења за 17 ученика. За четврти и пети, где је разредни старешина Милица Закић и где се изводи предметна настава и од шестог до осмог, дефектолог је Зорица Макрић  изводи разредну наставу. Они раде по посебним наставним плановима и програмима, где су им обухваћене слободне активности, рецитаторска и фудбалска секција. Они учествују у свим активностима и манифестацијама које се организују у школи.

 Малишани су чули да долазе гости и нису могли да дочекају да виде поклоне. Захвалили сусе што су добили потрошни материјал и лопте и што су други схватили њихове проблеме и потребе и што покушавају да им помогну.

Дочекани су с песмама и рецитацијама. Емануел Гоља, ученик  петог разреда је изузетно лепо одрецитовао песму На крају сусрета деца су се захвалила бурним аплаузом.

Д. К. Попов

ЗАДОВОЉНА КОРИСНИЦА  

Јулијана Каса ( 77 година)  је једна од корисника пројекта "На кућном прагу" који је организовао  Центар за социјални рад и у Српском Крстуру. Нарочито је задовољна је услугама геронто-домаћице која и о њој брине.

Слађана Димитров је баш опрала прозоре, спремила кућу и пожељи  наместила палачинке. Баба Јуца, како је зову сви млади из Крстура, је задовољна што се дружи са Слађаном јер има са ким да поприча и хвали је да је добра, вредна и разговорна.

Д.К.Попов

Novembar 2006

Svečano u Srpskom Krsturu


Meštani Srpskog Krstura u novokneževačkoj opštini proslavili su Đurđic, hramovnu slavu Srpske pravoslavne crkve svetog Georgija velikomučenika. Domaćini proslave bili su Srpska pravoslavna crkvena opština i Mesna zajednica Srpski Krstur.

Vladiku banatskog Nikanora su dočekali paradnim fijakerima predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković, predsednik Saveta Mesne zajednice Radovan Jančić, paroh Milomir Miladinović i drugi domaćini. Oni su do pravoslavnog hrama fijakerima prošli novoasfaltiranim ulicama, a posle dočeka vladika Nikanor je u prisustvu velikog broja meštana i gostiju obavio osvećenje i rezanje slavskog kolača. Proslava u Srpskom Krsturu ovog puta bila je svečanija, jer je su novi asfaltni kolovoz u dužini od oko 800 metara dobile dve ulice, najavljeno je da će se do kraja godine biti asfaltirano još 700 metara, a u toku su radovi na obnovi fasade zgrade osnovne škole.

U prisustvu vladike Nikanora, direktora JP "Putevi Srbije" dr Branka Jocića, opštinskih funkcionera i privrednika u fiskulturnoj sali škole svečani program priredili su članovi KUD-a "Milan Ajvaz" i održana je donatorska večera za prikupljanje sredstava za rekonstrukciju fasade ovdašnjeg pravoslavnog hrama Svetog Georgija velikomučenika. Na donatorskoj večeri je prikupljeno 1,15 miliona dinara, što je nešto više od polovine predračunske vrednosti radova.

Izvor: KIKINDSKE 29.11.2006.god. M. Mitrović

Efikasnija policija, ili seoske noæne straže

Pogoršanu bezbednost u opštini Novi Kneževac, posle sve uèestalijih nasrtaja na imovinu i bezbednost u Srpskom Krsturu, koja je kulminirala silovanjem i premlaæivanjem starice Sofije M. (84), razmatrali su juèe odbornici Skupštine opštine, a u utorak Komisija za bezbednost SO.

Alarmantnom stanju, kako je predoèeno, doprinosi i neefikasan rad lokalne policije, pa je zatraženo efikasno delovanje, kako stanovnici Srpskog Krstura ne bi poèeli organizovanje seoske noæne straže, ili da ne doðe do neželjenih, još tragiènijih posledica. Ukazano je da su prilike nepovoljne i u drugim selima, gde su takoðe uèestale noæne provale, kraðe i razbojništva.

Zakljuèeno je da petoèlana delegacija Skupštine opštine sa predsednikom Žarkom Nešiæem na èelu, u koju su pored odbornika odreðeni i predstavnici graðana i MZ Srpski Krstur, za ponedeljak zatraži prijem kod naèenika Policijske uprave Kikinda Dušana Pašiæa. O svemu æe obavestiti i generalnog inspektora MUP-a Vladimira Božoviæa i ministra policije Dragana Joèiæa, te i od njih zatražiti hitno efikasnije delovanje policije.

Zamereno je predstavnicima Odeljenja policije iz Novog Kneževca što nisu prisutni prilikom razmatranja bezbednosne situacije. Predsednik Saveza MZ Srpski Krstur Radovan Janèiæ je rekao da stanovnici Srpskog Krstura traže zažtitu, a ono što se dogaða ne èine Romi, nego taèno locirani prestupnici, kojima treba stati na put. Pre silovanja i prebijanja starice, prema Janèiæevim reèima, druga starica je napadnuta po danu èim je od poštara preuzela penziju.

U selu su posebno na udaru usamljena i nemoæna staraèka domaæinstva i njihova imovina, a nema prazne kuæe, èiji naslednici žive van sela, da nije opljaèkana. Janèiæ i ostali uèesnici ukazali su da nema opravdanja za neefikasan rad policije, koja se pravda da nema uslove i dovoljno ljudstva. Apeluju da se obezbedi svakodnevno prisustvo policijskih patrola, ako treba i pripadnika žandarmerije, kako bi se otkrivali i adekvatno sankcionisali prestupnici, a takoðe i preventivno delovalo i suzbili nasrtaji na liènu i imovinsku bezbednost graðana.

23.11.2006 M. Mitroviæ

ŽITELJI SEVERNOBANATSKOG SELA SRPSKI KRSTUR ŽIVE U STRAHU OD LOPOVA

U severnobanastkom mestu Srpski Krstur usamljena starica Sofija M. (84) brutalno je silovana i pretučena u noći između ponedeljka i utorka, u kući u kojoj živi u Ulici cara Dušana 58. Nesrećna starica smeštena je u senćansku bolnicu, a policija je rasvetlila ovaj nemili slučaj, pa je uhapšen Pera I. (26) iz Srpskog Krstura, koji je osumnjičen kao počinilac. Napad na staricu dodatno je uznemirio žitelje jer već duže žive u strahu od lopova, a na meti su posebno staračka domaćinstva. Noćne provale i krađe su učestale, pa stariji meštani, onemoćali i usamljeni, strahuju ne samo za imovinu, koju lopovi nemilice kradu, nego i za svoje živote.

Meštani vele ne da je strašno, nego da je alarmantno, da lopovi svake noći ojade bar po jednu kuću, a da su prestupnici sve bezobzirniji i drskiji, bez obzira na to što je proletos otvoreno Odeljenje policijske stanice iz Novog Kneževca. Na alarmantnu situaciju upozorio je u petak, na sednici Skupštine opšine Novi Kneževac, odbornik Tomislav Vujović, insistirajući na tome da se hitno reaguje, te će danas na sednici SO posebna tačka dnevnog reda biti i razmatranje bezbednosne situacije.
Kada su proletos meštani Srpskog Krstura digli glas zbog pogoršane bezbednosne situacije, posle otvaranja Odeljenja policije samo je nakratko tokom leta usledilo zatišje, da bi lopovi odnedavno ponovo počeli da haraju, jer opet u selu nema celodnevnog prisustva policijske posade u selu. U odsustvu policije meštani provale i krađe prijavljuju u Mesnoj zajednici ili Mesnoj kancelariji.

Drskost prevršila meru
Od Voje Marjanova (75), svestranog vrednog majstora u penziji, saznajemo da lopovi nisu poštedeli ni njegovu kuću u Ulici Jovana Sterije Popovića, u kojoj živi sam.
- Lopovi su s ulice preskočili zid i odneli građevinska kolica, oko 40 kilograma mesinga i neke kablove, a alat držim na sigurnom mestu u predsoblju. Bojim se da spavam u kući, jer su krađe uzele maha. U našoj ulici u trinaest kuća žive ostareli samci. Čuo sam da je nedavno i u obližnjoj Đali poznanik sticajem okolnosti sprečio da mu iz štale odnesu june od oko trista kilograma. Ovo što rade lopovi u našem kraju prevršilo je svaku meru – smatra Marjanov.

U selu se svi dobro poznaju, pa se imenom i prezimenom zna ko su prestupnici. Hara jedna ista ekipa, ali se ništa ne preduzima da joj se stane na put. Meštani tvrde da se policija gotovo i ne obazire na provalne krađe u kojima su oštećeni ostali bez nekih stvari, kokošaka ili ćuraka, vrednosti manje od 15.000 dinara, a kada se i uhvate, ili ih oštećeni sami identifikuju, upućuju ih da sami u sudskim parnicama traže odštetu.
Milica i Vasa Malbaški, koji žive u centru sela, nadomak Mesne zajednice i Odeljenja policije, kažu da je najgore što im lopovi upadaju u kuću noću i da zbog toga strahuju. U njihovu kuću lopovi su provaljivali četiri puta.
- Letos smo tri meseca dežurali budni ispred kuće. Odnosili su nam svašta. Lopov mi je skinuo pumpu s prskalice, pa je ostavio kada sam ga pojurio. Skidali su hladnjake i druge delove s automobila. Čak smo i uhvatili kradljivce i predali policiji, ali nikom ništa – žali se Vasa Malbaški.
Krsturski zet Spasimir Krasić i njegova supruga Eržebet, koji žive u Beogradu, a često borave u kući koju su nasledili u selu, takođe kažu da je krajnje vreme da se preduzmu energičnije mere, kako bi se zaustavila hajdučija i obezbedio mirniji san meštanima.

Sekiru u ruke kad kere zalaju
Čim noću psi u dvorištu zalaju, na noge skače Zorka Cvejanov, koja živi sama u Ulici Vuka Karadžića. Pre nedelju dana lopovi su obili lokot na radionici i sinu Draganu, koji živi u Novom Kneževcu, odneli gotovo sav alat, a poneli su i dve kante s po 20 litara nafte. Iste noći njenom prvom komšiji ukrali su kablove za struju i naftu.
- Kako zalaju kere, uzimam sekiru u ruke i krećem u obilazak. Tako je bilo i prošle noći, pa sam dežurala. Živim sama i nije mi svejedno. Teško onome koga noću zateknem u dvorištu! Lokot na radionici je bio veliki, ali ni to ne pomaže. Otkinuli su ga ovom klanfom – pokazuje Zorka Cvejanov tragove koje su ostavili lopovi, dok u ruci drži sekirče.

O tome koliko je u poslednje vreme bilo noćnih provala i krađa nema preciznih podataka jer se na neke sitnije krađe policija i ne odaziva. Pojedinim starijim žiteljima i sitne krađe su velika šteta, ako lopovi odnesu nekoliko kokošaka koje nose jaja - često im i život znače. Meštani pominju da je u ovoj godini bilo provala u više desetina kuća, a u neke su upadali više puta. Tako se Sofija Lovadinov još proletos žalila da je u njenu kuću provaljivano u nekoliko navrata i da lopovi nemaju više šta da odnesu, pa su počeli da seku drva u bašti. Lopovi odnose i vrednije stvari, a po rečima šefa Mesne kancelarije Dušana Ilkića, do sada je ukradeno petnaestak mlinova „čekićara”, a iz domaćinstva Stanojke Jančić odneli su kompletan kazan za pečenje rakije. Lopovi noću vršljaju selom, a svoj plen, kako sumnjaju meštani, organizovano odnose kamionima.

Na meti lopova bio je stalno i jedini kiosk za novine ispred Doma kulture, koji je doskoro držao Željko Pavlica, pa ga krajem septembra zatvorio, kada je šteta od provalnika postala nasnošljiva. Dok nije uhvatio lopova, vlasnik kioska je noćima čak i spavao u kiosku.
- Prve četiri godine od otvaranja kioska nismo imali nikakvih problema, a od početka 2005. godine, dok nismo digli ruke od ovog posla koji nam je obezbeđivao kakvu-takvu egzistenciju, provaljivano je pet puta. Kada je mu dozlogrdilo i kad je video da nema kome da se obrati da bi mogao normalno da radi, jer se nije moglo zaraditi koliko lopovi mogu da odnesu, suprug Željko je odlučio da zatvori kiosk i potražio posao u Hrvatskoj – priča Mira Pavlica.

Izvor: DNEVNIK 22.11.2006.god. tekst:Milorad Mitrović

Konkurencija pojeftinila đački prevoz

NOVI KNEŽEVAC: Posle javnog tendera koji je sproveden, prevoz učenika osnovnih i srednjih škola sa područja novokneževačke opštine za opštinsku kasu biće jeftiniji nego u prošloj školskoj godini. Na osnovu potpisanog ugovora između opštine i DOO „Lešo trans” iz Kanjiže, od ponedeljka, uz osnovce, besplatan prevoz imaju i srednjoškolci koji koriste autobuske linije kanjiškog prevoznika iz naselja novokneževačke opštine do Novog Kneževca, Kanjiže, Čoke i Sente.  

Član Opštinskog veća i član Komisije za javne nabavke Branko Stanimirov kaže da je prvi put putem javnog tendera izabran prevoznik, kako bi se u toj oblasti uveo red. Na osnovu najpovoljnije ponude, „Lešo trans” obavezao se da svakodnevno do odredišta na relaciji od Novog Kneževca prema Banatskom Aranđelovu, Sigetu, Majdanu, Rabeu i Podlokanju, kao i na relaciji od Novog Kneževca prema Srpskom Krsturu i Đali, a takođe i do Kanjiže, Čoke i Sente, gde putuju srednjoškolci, oko 500 đaka preveze po ukupnoj ceni od 11.245 dinara dnevno. Besplatan prevoz u ovom aranžmanu imaju i zaposleni u školstvu koji putuju do svojih radnih mesta.

Troškovi prevoza u celosti će se finansirati iz opštinskog budžeta, a zahvaljujući raspisivanju konkursa za izbor najpovoljnijeg prevoznika znatna ušteda će se ostvariti u opštinskoj kasi, ali i u kućnim budžetima roditelja, jer je do sada opština samosufinansirala deo troškova srednjoškolaca. Autobuski polasci usklađeni su sa rasporedom časova u školama, kako bi đaci i prosvteari nesmetano mogli stizati na nastavu. Kao što se i očekivalo, Senćanski „Severtrans”, koji je letos uz odobrenje opštine uveo nove autobuske linije za javni prevoz, da bi se uključio u trku za dobijanje prevoza učenika, pošto je imao skuplju ponudu na raspisanom tenderu, ukinuo je otvorene linije za javni prevoz putnika na području novokneževačke opštine.

Izvor: DNEVNIK 07.11.2006.god. M. Mr.

POTPISAN UGOVOR ZA PUT NOVI KNEŽEVAC – CRNA BARA

 Direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić, predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković i generalni direktor subotičke Kompanije AD „Vojput” Duško Dražić potpisali su prekjuče u Novom Kneževcu ugovor za izgradnju novog puta Novi Kneževac – Crna Bara u dužini oko 15 kilometara.

Vrednost radova, koji bi trebalo da počnu idućeg proleća, iznosi preko 830 miliona dinara, što je kako je istaknuto na svečanom potpisivanju ugovora, najveća pojedinačna investicija u infrastrukturu u istoriji novokneževačke opštine.
 
 Povodom potpisivanja ugovora za izgradnju Carskog druma, kako se naziva put Novi Kneževac – Crna Bara, u Novom Kneževcu je priređeno veselje za meštane i goste uz bogat kulturno-umetnički program, pečenje vola na ražnju i kuvanje paprikaša. Gurmanluci su se spremali pod nadzorom novokneževačkog ugostitelja Đorđa Kačavende.
Put Novi Kneževac – Crna Bara približiće Novom Kneževcu sedište Severnobanatskog okruga Kikindu za 15 kilometara i deo je buduće „banatske magistrale”, za koju se kako je rekao Jocić, radi idejni projekat. Ugovor za izgradnju puta je potpisan nakon završetka pripremnih aktivnosti na projektovanju i proceduri za izbora izvođača radova. Jocić je najavio da će u decembru u Novom Sadu biti predstavljeno, kako će konačno izgledati buduća „banatska magistrala”, a da će realizacija glavnog projekta uslediti do naredne građevinske sezone, kada će se početi finalizaicja projekta, čiji je jedan segment i Carski drum od Novog Kneževca do Crne Bare.

 Prema rečima Jocića, Ministarstvo za kapitalne investicije posvećuje posebnu pažnji ravnomernom regionalnom razvoju i realizaciji kapitalnih projekata koji predstavljaju budućnost, ovog puta deo saobraćajne infrastrukture. On je dodao da ono što je ministar Velimir Ilić prilikom posete Novom Kneževcu obećao i realizuje se. Pored izgradnje preko četiri kilometra asfaltnih puteva u ulicama i centru Novog Kneževca u vrednosti oko 33 miliona dinara, završen je deo radova na rekonstrukciji vodovoda u Đali, u Srpskom Krsturu je dodatnim sredstvima pomognuta rekonstrukcija školskog objekta, a pošto je opština Novi Kneževac pokazala izuzetnu inicijativu sa spremnih 18 projekata, može da konkuriše kod pojedinih izvora sredstava i fondova, za investiranje u infrastrukturu.
- Oni koji u lokalu nisu bili sprmeni da pripremaju urbanističke uslove i planove detaljne regulacije i nespremni da pripreme teren za realizaicju projekata, ne mogu da očekuju da dobiju podršku za investicije. Pohvalio bih Novi Kneževac kao sredinu koja je organizovana i zna šta hoće, pa se može nadati investicionim zahvatima. Novi Kneževac ima sve preduslove da bude jedan od nosilaca razvoja ovog dela severa Srbije – rekao je Jocić.

 Predsednik Saveta MZ Đala Jovan Bačikin i Jocić, u društvu opštinskih funkcionera i prisustvu meštana, u centru Đale su predali na upotrebu deo obnovljene vodovodne mreže u dužini od 2,8 kilometara, koje je finansiralo Ministarstvo za kapitalne investicije, a preostali deo posla će se nastaviti iz odobrenih sredstava Nacionalnog investicionog plana. Jocić je obećao da će se u Đali asfaltirati i deo lokalnog puta u dužini od 800 metara.
 
 U Srpskom Krsturu direktor JP „Putevi Srbije” Branko Jocić, posle razgovora sa predsednikom Saveta MZ Radovanom Jančićem i meštanima, izdao je nalog za asfaltiranje puteva u tri ulice. Prilikom obilaska Srpske pravoslavne crkve u ovom mestu, Jocić je obećao interventnu pomoć od 200.000 dinara za nastavak radova na uređenju fasade hrama, a dogovoreno je da se preostala sredstva prikupe na donatorskoj večeri koja će se organizovati u Srpskom Krsturu ili Novom Kneževcu.

Izvor DNEVNIK 01.11.2006.god - M. Mitrović
 

Oktobar 2006

NOVI KNEŽEVAC: Investicioni zamah meren milionima evra

  Investicije koje su već sasvim opipljive i u najskorije vreme započete, ili se već realizuju na području novokneževačke opštine, vredne su oko 14 miliona evra. Predsednik severnobanatske opštine dr Predrag Veličković, u razgovoru za naš list, rekao je da predstoji potpisivanje ugovora za izgradnju puta Novi Kneževac – Crna Bara, u dužini od 14,8 kilometara, a da je na javnom konkursu za izvođača radova odabrana subotička Kompanija „Vojput”.

Vrednost radova na ovoj saobraćajnici je 830 miliona dinara i finansiraće ih Ministarstvo za kapitalne investicije i JP „Putevi Srbije”. Prema rečima Veličkovića, početak radova mogao bi da usledi već do kraja ovog meseca sa rokom završetka za 240 dana, odnosno, osam meseci, što znači da će se Crnobarski put graditi veoma intenzivno.

- Saobraćajnica je značajna za našu opštinu i region, jer će Novom Kneževcu sedište okruga u Kikindi biti bliže za 15 kilometara – naglašava Veličković. – Izgradnjom Crnobarskog puta stvaraju se i preduslovi da se novokneževačka opština opredeli za pristupanje regionalnoj deponiji smeća u Kikindi, koja će nam biti na udaljenosti od 30 kilometara. Investicioni zamah u opštini daju i programi za koje smo dobili podršku iz Nacionalnog investicionog plana u vrednosti oko dva i po miliona evra, a na području opštine u toku su i investicije koje se realizuju iz drugih sredstava.

U Đali su, zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva za kapitalne investicije, pri kraju radovi na rekonstrukciji mesnog vodovoda u vrednosti pet miliona dinara. Beogradska firma „Velika Morava” izvršila je rekonstrukciju 1,8 kilometara mreže, a radovi treba da se nastave kako bi se obnovila kompletna vodovodna mreža u dužini od 12,5 kilometara. Za rekonstrukciju vodovoda u Đali iz NIP-a je namenjeno pola miliona evra. U Đali se rešavaju i problemi telekomunakcionih veza, jer se povezuje optičkim kablom sa Novim Kneževcom, a u toku su i radovi na rekonstrukciji graničnog prelaza sa Republikom Mađarskom koji treba da uskoro dobije status međunarodnog i stalno bude otvoren za promet.

U Novom Kneževcu se privode kraju radovi na asfaltiranju pet ulica u vrednosti 32 miliona dinara, ima obećanja iz JP „Putevi Srbije” da će se program asfaltiranja ulica nastaviti u Banatskom Aranđelovu, Đali i Srpskom Krsturu u vrednosti oko 60 miliona dinara, a mimo toga iz NIP-a je za lokalne puteve odobreno 212.000 evra. Predsednik opštine Veličković napominje da će se ovim ulaganjima najvećim delom razrešiti problemi putne mreže, jer će najvažnije saobraćajnice u opštini biti rekonstruisane i izgrađene.

U toku je i rekonstrukcija mosta na Tisi. Do sada je urađena rekonstrukcija javne rasvete u naseljima opštine i oko 90 odsto ovog posla u Novom Kneževcu, a vrednost ovih ulaganja je oko 30 miliona dinara. Gotov je projekat za izgradnju nove gradske toplane i sada se usaglašavaju pojedinosti sa potencijalnim investitorom iz Slovačke, pa ako sve bude kako je zamišljeno, radovi bi mogli započeti idućeg proleća.

Urađena je i revizija projekta gradske kanalizacije u Novom Kneževcu, izrađene 1998. godine, a pregovara se sa potencijalnim investitorima, da možda već u toku ove jeseni počne investiranje u prečistač otpadnih voda i glavnu kanalizacionu mrežu.

Ove investicije, značajne za zaštitu i očuvanje životne sredine, procenjuju se na oko pet miliona evra, pri čemu će značajna stavka biti i učešće građana, jer je 60 odsto novca od samodoprinosa Novokneževčana namenjeno za kanalizaciju. Izuzimajući ovu kalendarsku godinu, u kojoj je moguće započeti izgradnju prečistača, prema rečima Veličkovića, u naredne dve godine moguće je izgraditi kanalizaciju, tako da je u najskorije vreme moguće rešiti sve ključne infrastrukturne potrebe.

- Za razvoj prehrambene industrije opredelili smo se za uređenje industrijske zone, na prostoru preko puta „Aleve” na površini od oko pet hektara, a ima mogućnosti i za proširenje. Za osposobljavanje industrisjke zone obezbeđeno je 600.000 evra i već ima nekoliko zainteresovanih ulagača, spremnih da ovde grade svoje kapacitete paralelno sa uređenjem infrastrukture ove poslovne zone, takod a računamo da se do kraja naredne godine može otvoriti do 200 novih radnih mesta – kaže Veličković.

Dnevnik 03.10.2006.god. Tekst: M. Mitrović

Septembar 2006

Zbog asfalta prete ostavkama

Uz dobar učinak i nezadovoljstvo u MZ Srpski Krstur

Krsturci traže da se sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana asfaltiraju putevi u seoskim ulicama Karlja Petra Prvog Karađorđevića i Branislava Nušića.

U Mesnoj zajednici Srpski Krstur, u novokneževačkoj opštini, u ovoj godini urađeno je više nego što je planirano, ali su članovi Skupštine i Saveza MZ zapretili da će svi kolektivno podneti ostavke ukoliko se do kraja godine ne asfaltiraju dve ulice. Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić kategoričan je da su neopravdane optužbe da je ova mesna zajednica, u odnosu na druge, iz opštinske kase dobila najviše sredstava. Naprotiv, on tvrdi da je dobijeno neprimereno malo, svega 540.000 dinara.

Uređen je Dom mladih "Dušan Jančić - Kurta", ulagano je u adaptaciju Doma kulture, a privode se kraju radovi na izgradnji kapele. Za gradnju kapele iz opštinske kase dobijeno je 250.000, građani su prikupili 142.350, a 650.000 dinara je iz sredstava MZ. Jančić objašnjava da su na izvođenju radova na osnovu ugovora o delu najveći deo obavili meštani, da će kapela biti osposobljena do novembra, ali da neće biti kompletiran sanitarni čvor.

Znatno više nego što su finansijske mogućnosti samodoprinosa, urađeno je zahvaljujući angažovanju meštana i donacijama. Najznačajnija donacija je od kikindskog "Toze Markovića" u vrednosti 5.000 evra, a ovih dana kikindska firma je dodatno obezbedila klima uređaj za Dom mladih i deo građevinskog materijala za izgradnju kapele.

I pored dosta toga urađenog, članovi Skupštine i Saveta MZ Srpski Krstur izražavaju i nezadovoljstvo, pa su odlučno zapretili da će svi podneti ostavke, ukoliko do kraja godine ne budu asfaltirani putevi u dve ulice u selu, u okviru programa kojim se početkom ove godine Upravni odbor JP "Direkcija za izgradnju grada" iz Novog Kneževca obratio predsedniku opštine. Pored asfaltiranja ulica u Novom Kneževcu, za koje je ugovor sa Direkcijom za puteve Srbije potpisan krajem prošle godine, tada je zatraženo, i dobijena su obećanja da će se asfaltirati i pojedine ulice u Banatskom Aranđelovu, Srpskom Krsturu i Đali.

Radovan Jančić traži da se sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, odobrena za izgradnju lokalnih putnih pravaca u novokneževačkoj opštini u iznosu od 212.000 evra, između ostalog potroše i za asfaltiranje puteva u ulicama Karlja Petra Prvog Karađorđevića i Branislava Nušića u Srpskom Krsturu.

U ovom mestu ukazuju da njihova vodovodna mreža ništa nije u boljem stanju u odnosu na Đalu, kojoj su za rekonstrukciju vodovoda odobrena sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

Kikindske 420 | 28.09.2006.god. Milorad Mitrović

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА "СРПСКИ КРСТУР"

АСФАЛТ ИЛИ ОСТАВКЕ

Поручује председник Савета МЗ Радован Јанчић захтевајући да се искористе средства Националног инвестиционог плана
Председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић тражи да се средства Националног инвестиционог плана (преко 212.000 евра) намењена изградњу више локалних путних праваца употребе, између осталог, за изградњу путева у улицама Краља Петра Првог Карађорђевића и Бранислава Нушића у Српском Крстуру.
- То је питање свих питања у нашем селу. Искрено речено забринут сам. Плашимо се да пројекти за изградњу локалних путева нису припремљени и да нећемо искористити одобрена средства. Тражимо да члан Општинског већа за комуналне послове Ђезе Балаша под хитно "отпутује" у Београд и да издејствује обећања која је у том погледу дао приликом именовања, изричит је Јанчић, наводећи да је председник општине др Предраг Величковић испунио сва изборна обећања у односу на Крстур, искључујући асфалтирање путева.
Поред тога, Јанчић инсистира и на асафалтирању улица у другим сеоским месним заједницама, пре свега Ђали и Банатском Аранђелову. Тим поводом председнику општине се почетком ове године обратио и УО ЈП "Дирекција за изградњу града" наводећи податак да су села на територији наше општине углавном без финансијских средстава, са великим проблемима у сфери комуналне инфраструктуре.
Савет и Скупштина МЗ "Српски Крстур" су одлучни у намери да сви чланови поднесу оставке, уколико до краја ове године не буду асфалтирани обећани путеви у селу.
- Биће то морални чин чланова органа месне заједнице, закључује Јанчић.

Новокнежевачке Новине 22.09.2006. год. З.У.

Briga o starima u Novom Kneževcu

Pomoć stiže na kućni prag

  Centar za socijalni rad sa domskim odeljenjem iz Novog Kneževca od predviđenih 120 korisnika, ljudi starijih od 65 godina koji nemaju bliže srodnike ili su lošeg materijalnog stanja, u okviru projekta "Pomoć na kućnom pragu" do sada je obuhvatio 84 starih osoba iz naselja novokneževačke opštine. Realizaciju programa pomogao je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku.

Ostareli i usamljeni ljudi prihvataju ruku pomoći, pa je tako u Banatskom Aranđelovu obuhvaćena 31, u Srpskom Krsturu 22, Đali 11, u Novom Kneževcu i Majdan-Rabeu po 10 osoba. Prema rečima direktora Centra za socijalni rad Radivoja Dragića, s obzirom na nepovoljnu starosnu strukturu stanovništva, potrebe za pružanje pomoći su veće, te će biti dostupne i drugim zainteresovanim osobama.

Na osnovu potreba korisnici se opredeljuju za vrstu pomoći koje se pružaju u okviru projekta "Na kućnom pragu" a to su medicinske usluge, pomoć geronto-domaćice, kućne posete, volonterske usluge i stručna pravna pomoć. Kooridnator projekta Branimir Rankov kaže da je na svakih deset domaćinstava potrebna jedna negovateljica geronto-domaćica, za pomoć u održavanju higijene stana, pomoći pri održavanju higijene odevnih predmeta i posteljine.

Za svaku mesnu zajednicu je zadužen po jedan radnik Centra za socijalni rad: Novka Barišić za Novi Kneževac, Zorica Bikić za Srpski Krstur i Đalu, Zorica Jančić za Majdan-Rabe i Mirjana Vidaković za Banatsko Aranđelovo.

U Srpskom Krsturu gde su staračka domaćinstva uključena u projekat, počeli su lekarski pregledi. Mnogi godinama nisu išli kod lekara, pa je ovo mogućnost da prekontrolišu zdravstveno stanje.

Kikindske 419 | 22.09.2006.god.  Milorad Mitrović
 

 Počela škola

04.09.2006 - Početak nove školske godine u našem selu doneo je i nova iznenađenja. Na našu veliku radost u prvi razred je upisano 21 dete. To je veliki uspeh za jedno selo gde su pretežno staračka domaćinstva.
Danas život na selu nije u zavidnom nivou ali i pored toga budi razna sećanja iz davnina.

To se upravo dogodilo i sa gopođom Oluški Drukker Ljubinkom koja je potekla iz Srpskog Krstura.
U znak sećanja na svoje detinjstvo i našu osnovnu školu gde je i ona napravila prve korake, sponzorisala je kupovinu udžbenika i svesaka za naše male đake prvake.

Ovaj humani gest će biti od velike pomoć kako deci tako i njihovim roditeljima.
Gospođa Ljubinka se bavila dugogodišnjem radom u socijalnim ustanovama kako kod nas tako i u dijaspori.

Brzak Obrenka

СРПСКИ КРСТУР ПРЕКО ПЛАНА

КАПЕЛА ДО НОВЕМБРА


- У Српском Крстуру је урађено више послова него што је планирано. Оптужују нас да је највише средстава општинског буџета додељено нашој месној заједници. Скупштина МЗ "Српски Крстур" сматра да смо добили непримерено мало средстава - свега 540.000 динара, а били смо ангажовани на пословима око Дома младих, изградњи капеле и адаптацији Задружног дома, наводи председник Савета Радован Јанчић, примећујући да је водовод у селу у јадном стању, али је примат у реконструкцији добила водоводна мрежа у Ђали.
За изградњу капеле грађани су прикупили 142.350 динара, 250.000 је издвојено из буџета, а преостали износ до 650.000 динара јесу средства месне заједнице.
- На основу уговора о делу ангажовали смо мештане и за послове на капели исплатили смо им 180.000 динара. Чланови Савета, на челу са мном, и одборник Томислав Вујовић нису "узели" ни динара за свој ангажман. Мислимо да ће капела бити оспособљена до новембра, али санитарни чворов неће бити комплетиран, каже Јанчић.
Због актуелних радова Крстурци су у ситуацији да не могу да испуне обавезе према другим корисницима средстава месног самодоприноса. Укупна вредност радова у 2006. години је 950.000 динара, док је предрачунска вредност 2,5 милиона динара. Захваљујући спонзорима и раду мештана Српски Крстур је са знатно мање пара успео да изгради далеко више. Најзначајнија донација у сваком случају је донација Компаније "Тоза Марковић" из Кикинде са 5.000 евра. Из "Тозе" је ових дана додатно стигао клима уређај за Дом младих "Душан Јанчић Курта" и део грађевинског материјала за изградњу капеле.

Новокнежевачке Новине 22.09.2006. год. З.У.

ЗАВРШЕНО "ЛЕТО У СРПСКОМ КРСТУРУ"

 СОМИЈАДА ЗА КРАЈ 

Богато српскокртсурско лето завршено је "Сомијадом", која је приређена 26. августа. Био је то дан посвећен такмичењу у пецању сома са обале, које је организовало Удружење спортских риболоваца "Св. Сава" из Српског Крстура, а у вечерњим сатима је први пут у дворишту основне школе организовано такмичење у кувању рибље чорбе за "златни котлић".

Упецавши сома од 3,960 килограма Жељко Трифуновић из Суботице је освојио златну медаљу, новчану награду од 12.000 динара и штап за пецање са машиницом. Другопласирани је Јереско Иванов из Српског Крстура са уловом од 3,870 килограма, а трећепласирани Стеван Мазњанин из Новог Сада који је упецао сома тешког 2,570 килограма.

Велику пажњу Крстураца и гостију привукло је справљање рибље чорбе. Преко 300 посматрача и навијача је пратило ритуал кувања, а надметало се 10 такмичара. Према оцени жирија најбољу чорбу је скувала Весна Петровић из Суботице, други је био Марко Сујић из Бачке Паланке, а трећи Милан Ступар из Суботице.

На крају манифестације "Лето у Српском Крстуру 2006." договорено је да ће "Сомијада" прерасти у традиционалну завршницу културних, забавних и спортских игара које сваког лета скоро два месеца окупљају како младе тако и старе.

Новокнежевачке новине СЕП. 2006.год З.У.

Avgust 2006

Opštinski parlament u Novom Kneževcu bez letnjeg predaha


Odbornici su razmatrali predlog ugovora o osnivanju "TE Kontrols Novi Kneževac d.o.o.", koju bi osnovalo gradsko Komunalno preduzeće i firma iz Slovačke, ali konačna odluka o tome još nije doneta.

Veličković hvali Alvadžina

Predsednik opštine Predrag Veličković (Nova Srbija), je rekao da je sasvim izvesno da nova gradska toplana ne može da se izgradi do početka naredne grejne sezone. On je za pripremu investicija u novu gradsku toplanu posebno pohvalio svog savetnika Vasu Alvadžina, ocenivši ga izvanrednim, jer je za kratko vreme na sto stavljen projekat, pronađen je potencijalni investitor, pa zajednički treba da se donese odluka da li će se toplana graditi ili ne. Procena vrednosti sadašnjeg toplovoda i infrastrukture tek treba da se izvrši, pa ako se želi graditi nova toplana to treba uraditi efikasno.


Za odbornike Skupštine opštine Novi Kneževac nema letnjeg predaha, pa je na zasedanju krajem prošle nedelje, pored predloga za osnivanje zajedničke firme sa partnerom iz Slovačke zbog gradnje nove toplane, vruća tema bila i saglasnost na nove lokalne autobuske linije.

Usvojen je zahtev DOO "Severtrans" iz Sente za registraciju novih linija za prevoz putnika na teritoriji novokneževačke opštine. Senćanski prevoznik uvodi novih šest linija u toku dana iz Novog Kneževca u pravcu Srpskog Krstura i Đale i sedam polazaka prema Banatskom Aranđelovu, Rabeu i Podlokanju.

Mada je bilo primedbi pojedinih odbornika zbog dupliranje nekih linija sa prevoznicima koji već obavljaju prevoz, preovladalo je uverenje da će uvođenje novih linija povećati konkurenciju i kvalitet. Žitelji sela novokneževačke opštine već duže vreme nezadovoljni su prevozom, pa su nadležnih odlučili da se stanje popravi za početak nove školske godine. Tomislav Vujović (SRS) izrazio je bojazan da se zbog preotimanja putnika u udarnim terminima, ne ostane bez ijednog prevoznika. Milica Šećerov (GG) je posebno ukazala na veoma loše veze prema Banatskom Aranđelovu.

Osim uvođenja novih linija, doneta je odluka o pokretanju postupka javne nabavke za prevoz učenika naredne školske godine.

Zbog aktuelnog projekta izgradnje toplane u Novom Kneževcu, odbornici su razmatrali predlog ugovora o osnivanju Društva sa organičenom odgovornošću "TE Kontrols Novi Kneževac", ali konačna odluka o tome nije doneta. Predviđa se da osnivači nove firme budu JKP "7. oktobar" iz Novog Kneževca i firma "TE Kontrols" iz Žiline (Republika Slovačka). Odbornici su ovog leta, takođe na jednoj od hitnih sednica, upoznati sa Studijom o opravdanosti izgradnje gradske toplane, a poslednjem zasedanju prisustvovali su i predstavnici partnera iz Slovačke koji želi da uz podršku opštine Novi Kneževac investira u izgradnju gradske toplane za potrebe Novog Kneževca.

Jelena Vukmirović (SRS) je izrazila nezadovoljstvo načinom pripremanja sednica, pa je zatražila ostavku resornog člana Opštinskog veća Đeze Balaše.

Miodrag Lučić (DSS) je pitao kolika je vrednost uloga lokalne samouprave i odbio odgovor da procena o tome još nije izvršena. Još neki odborncii su imali primedbi i tražili da čitav postupak bude javan, a traženi su i podaci o stranom ulagaču.

Osnivanje zajedničke firme podrazumevalo bi da bi ona, dok se toplana ne izgradi, odmah preuzela i sve poslove grejanja. Sada je proizvođač toplotne energije AD "Lepenka", a distributer je JKP "7. oktobar" pa, pošto je izvesno da za ovu sezonu toplana neće biti izgrađena, odbornik socijalista i predstavnik JKP "7. oktobar" Ivica Brzak ukazao je da se što pre mora pristupiti ugovaranju sa "Lepenkom".

Opozicioni odbornici su istakli stav da Novom Kneževcu jesu potrebna ulaganja u toplanu i kanalizaciju, ali da neće dati podršku za ona pitanja na koja još nemaju jasnih odgovora.

Jedan od suvlasnika slovačke firme koja namerava da investira u gradnju gradske toplane u Novom Kneževcu Libor Bronček podsetio je na potpisan sporazum o saradnji sa opštinom Novi Kneževac, kao i zainteresovanost za ulaganje na srpskom tržištu. Slovačka firma ima 160 zaposlenih i godišnji promet od oko dve milijarde dinara, a Bronček je rekao da bi izgradnja moderne toplane bio samo prvi korak, te da je cilj da se popravi toplovodna mreža i podstanica i da se korisnicima pruži kvalitetna usluga, a da se ulaganja kad tad moraju otplatiti.

Studiju opravdanosti izgradnje toplane, koju su uradili stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP iz Beograda, Bronček je ocenio kao veoma kvalitetnu, ali je istakao da zbog zajendičkog ulaganja treba precizirati pravni položaj obe strane, a da je dogovoreno da se pre konačne odluke urade tehnička i ekonomska analiza projekta CIP-a.

 Kikindske 21.08.2006 - M. Mitrović

Pomoć u kući

Klub za stare u Novom Kneževcu.

U okviru projekta "Na kućnom pragu" Centra za socijalni rad sa domskim odeljenjem u Novom Kneževcu otvoren je Klub za stare. Prostorije za delatnost Kluba uređene su u objektu Doma za stare, gde će se za najstarije sugrađana i štićenike doma, jednom mesečno, organizovati prigodni kulturno-zabavni programi.

Projekat "Na kućnom pragu" pomogao i podržao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku. Ciljna grupa su osobe starije od 65 godina koje žive same ili u dvočlanom staračkom domaćinstvu. Realizacija ovog projekta trebala bi da doprinese poboljšanju kvaliteta uslova života u starosti, kao i razvijanju vaninstitucionalnih oblika zaštite.

Aktivnost na realizaciji projekta započeta je početkom jula i sada je u toku prikupljanje podataka i anketiranje potencijalnih korisnika uz pomoć mesnih zajednica, udruženja penzionera i aktiva žena. Pored prikupljanja informacija za pravljenje baze podataka, sprovešće se aktivnosti za izbor i edukaciju geronto-domaćica koje će starijim sugrađanima pružati pomoć u održavanju higijene stana, održavanju domaćinstva, odevnih predmeta i posetljine, organizovanja poseta lekaru i drugih potreba. U Srpskom Krsturu je već počelo pružanje usluga ostarelim licima na održavanju kuća i dvorišta.

Direktor Centra Radivoj Dragić, koji je u menadžer projekta, kaže da je oko 120 potencijalnih korisnika staračkih domaćinstava, koji ne mogu samostalno da se staraju o sebi i svom domaćinstvu, te im je neophodna pomoć. Projekat traje 11 meseci, a pored podrške iz Pokrajine, kao partneri uključeni su Opštinsko udruženje penzionera i lokalna samouprava opštine Novi Kneževac.

Kikindske 414 | 14.08.2006.  M. M

Važno je da stalno trza

Neobično pecanje u Srpskom Krsturu.

U Srpskom Krsturu deca pecaju i na prilično neoubičajenom mestu, kraj hidrofora izvorišta mesnog vodovoda. Tu se voda skuplja i dalje otiče prema glavnom kanalu, a mališani koriste priliku da odmah kraj hidroforske kućice zabace udicu.

Na pecanju smo zatekli učenika petog razreda osnovne škole Ljubomira Tobdžića, koji veli da mu bolje mesto za pecanje nije potrebno. Pristup ovom pecaroškom mestu gde ima sitne ribe je dobar, a Ljubomir je zadovoljan ulovom od dve tri ribice dnevno.

- Za pecanje kraj hidrofora ne treba mi dozvola. Meni je važno da ovde plovak stalno trza, pa mi je interesantno da na pecanju provodim slobodno vreme - kaže Ljubomir.


Kikindske 413 | 09.08.2006. M. Mr.

Igre sve do "Somijade"

Manifestacija "Leto u Srpskom Krsturu".

Skoro mesec dana trajaće "Leto u Srpskom Krsturu", zabavna manifestacija koja se tradicionalno organizuje u ovom mestu novokneževačke opštine, sa malo para ali uz dosta dobre volje i entuzijazma. Manifestacija je počela 21. jula "Igrama bez granica", a na završetku - 26. avgusta priređuje se "Somijada".

Kulturno umetničko društvo "Milan Ajvaz" i Mesna zajednica Srpski Krstur raznovrsnim kulturnim, zabavnim i sportskim programima nastoje da animiraju što više mladih. Folkoteka, izbor za mis i mistera među klincima i klincezama, rok veče, kao i turniri u basketu, odbojci na pesku, igri "između dve vatre", malom fudbalu, stonom tenisu, pikadu i nadvlačenju konopca odvijaće se u naredsnih mesec dana, a svoje umeće predstaviće i članovi Džudo kluba "Zmaj".

Priredbe se održavaju na terenima, u dvorištu Osnovne škole i što je najvažnije njihova organizacija nije skupa, pa mladi i meštani, ne samo Srpskog Krstura nego i okolnih naselja, učešćem ili podrškom iz gledališta upotpunjuju slobodno vreme i uživaju u dobroj besplatnoj letnjoj zabavi. Za završetak letnje zabave biće priređena "Somijada", sa takmičenjem kulinara u kuvanju riblje čorbe u kotlićima.

Kikindske 412 | 01.08.2006. Milorad Mitrović

Jul 2006

Tri svadbe u istom danu.

Veseli tropski vikend u Đali na severu banata.

U severnobanatskom mestu Đala tropski vreli vikend protekao je u veselju, kakvo do sada nije zabeleženo u istoriji sela. U istom danu, u subotu posle podne, priređena su tri venčanja!
Pred matičarem Svetozarom Zakićem, a potom i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi venčali su se najpre blizanci Emil i Igor Tomas, koji su sa mladama Biljanom Grujić iz Krupnja i Svetlanom Kovačević iz Novog Sada na svečanost stigli fijakerom.

Na svadbi Tomasovih, pod šatrom, veselilo se oko 300 gostiju. Blizanci Emil i Igor odrasli su u Đali, u istom danu završili su studije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu desetkama, a sticajem okolnosti, u istom danu stali su i na "ludi kamen".

Njihovi roditelji, otac dr Valter Tomas koji je rodom Asirac iz Iraka i majka Nada, u Đalu su došli pre 22 godine, a svi zajedno su veoma cenjeni u najsevernijem selu Banata, okolnim mestima novokneževačke opštine, pa i šire. Domaćinsko slavlje priređeno je u Đali pod šatrom za 300 gostiju. Kako su mladi doktori Emil i Igor, koji sada rade i stanuju u Novom Kneževcu, uzgred i vrsni muzičari i imaju svoj svadbarski bend "Krik", štimung je bio izuzetan, pošto su goste zabavljali Tamburaški orkestar "Lale" iz Novog Kneževca i bendovi iz više vojvođanskih mesta.

- U Đali se godišnje venčava osam do devet bračnih parova, što mladih što starijih, ali prvi put se desilo da sam u istom danu imao venčavanje blizanaca i njihovih nevesti, a pola sata kasnije bilo je još jedno venčanje - kaže matičar Svetozar Zakić.

Venčavanje blizanaca Tomas i njihovih nevesti u đalinskoj crkvi po pravoslavnom običaju obavili su mesni paroh Dušan Kostrešević i nekadašnji sveštenik u Đali, sada na službi u Bašaidu, Milenko Savić.

Pored dvostrukog slavlja u porodici Tomas, veliko interesovanje meštana bilo je i za treće venčanje obavljeno u subotu u Đali. Ljubiša Rajić iz Đale za svoju životnu saputnicu odabrao je Dragu Nikolić iz Novog Kneževca.
 

Kikindske 412 | 31.07.2006 M.Mitrović

Želimir Holod najbolje pevao

Susret pevača amatera u Đali.

U Đali je proteklog vikenda održano tradicionalno takmičenje pevača amatera narodne muzike - "ĐAMUS". U organizaciji Mesne zajednice i Fudbalskog kluba "Graničar" iz Đale, na manifestaciji "Đalinski muzički susreti", koja je upriličena 35. put, u toku dve večeri nastupilo je 16 pevača amatera iz Kikinde, Čoke, Sanada, Srpskog Krstura, Niša, Đale, Novog Kneževca i Sente, a u mesnoj kafani "Daka" nastupe pevača pratilo je preko 300 posetilaca iz Đale i okoline.

Najviše aplauza i najbolje ocene žirija i publike pobrao je đalinski zet Želimir Holod iz Niša. Njemu je pripalo prvo mesto i novčana nagrada od 10.000 koju je obezbedila Skupština opštine Novi Kneževac. Drugo mesto i novčanu nagradu od 7.000 dinara, dar Mesne zajendice Đala, osvojio je Radomir Šefer iz Sanada. Treće mesto pripalo je Iliji Milanovu iz Novog Kneževca, kome je pripala nagrada od 5.000 dinara FK "Graničar".

- Rođeni sam Sarajlija, oženjen Đalinkom, pa iako živimo u prilično udaljenom Nišu, dosta često dolazimo u zavičaj supruge Hajnal. Uz posao u vojsci iskusan sam pevač i sa "Duo bendom" nastupam u niškim lokalima. Dva puta sam do sada osvajao treće mesto, a ovoga puta radujem se što sam pridobio naklonost publike i pobedio - kaže Želimir Holod.

Kikindske 411 | 24.07.2006. Milorad Mitrović

PROPAST POLJOPRIVREDNIH FIRMI U OPŠTINI NOVI KNEŽEVAC


Više poljoprivrednih preduzeća u novokneževačkoj opštini je zapalo u nezavidnu situaciju, da su i poverioci u velikoj meri od njih „digli ruke”. U situaciji kada Trgovinskom sudu Zrenjanin nema ko da plati takse za pokretanja stečajnih postupaka, na poslednjoj sednici Skupštine opštine Novi Kneževac rebalansom opštinskog budžeta predviđeno je da se u tu svrhu izdvoji 600.000 dinara, kako bi se stečajevi otvorili u tri firme.

Komisija za poljoprivredu Skupštine opštine Novi Kneževac, sa predsednikom Brankom Stanimirovim na čelu, sagledala je stanje u poljoprivrednim firmama i predložila da se stečajni postupci otvore u Zemljorandičkoj zadruzi „Banatsko Aranđelovo” iz Banatskog Aranđelova, DPP „9. oktobar” iz Srpskog Krstura i DPP „Spasoje Stejić” iz Novog Kneževca.

U ZZ „Banatsko Aranđelovo” uslovi za pokretanje stačeja stekli su se još pre nekoliko godina, ali upravo zbog toga što je račun firme blokiran, a nema ko da plati takse i troškove pokretanja postupka Trgovinskom sudu, agonija traje predugo. Neizmirenih obaveza ima prema AD „Mlin Novi Kneževac” 4,9 miliona dinara, oko tri miliona dinara duguje se za neplaćene poreze i doprinose na plate i porez na promet, dug prema zrenjaninskom „Dijamantu” je oko 400.000, kikindskom „Agrosemenu” oko 500.000 i novokneževačkoj „Alevi” 252.000 dinara. Zadruga nema ozbiljnijih potraživanja, osim tekućih po osnovu zakupa za pojedine prostorije i objekte.

U državnoj svojini ZZ „Banatsko Aranđelovo” raspolaže sa zadružnim domovima u Banatskom Aranđelovu i Podlokanju i 36 hektara poljoprivrednog zemljišta, a u društvenoj svojini ciglanu u banatskom Aranđelovu, hangare za poljoprivredne mašine i podna skladišta, doradni centar sa sušarom u Podlokanju, dve stočne vage i mašinskom radionicom.
Račun ZZ „Banatsko Aranđelovo” je u neprestanoj blokadi od početka novembra 2001. godine i prema rečima v. d. direktora Ratka Radakovića, koji je ostao i jedini zaposleni u firmi, to predstavlja najveću prepreku, za bilo kakav pokušaj ozdravljenja Zadruge.

- Insistirali smo na pokretanju stečaja još pre četiri i po godine, ali od strane najvećeg poverioca AD „Mlin Novi Kneževac”, pa i tadašnjeg opštinskog rukovodstva nije bilo razumevanja. Tada je bilo mogućnosti da se stanje u Zadruzi konsoliduje, ali sada će krajnje rešenje biti likvidacija - kaže Radaković.

Okosnica nekada moćnog novokneževačkog Kombinata „Spasoje Stejić”, Ekonomija „Veliki salaš” takože je u rasulu, mada je pre nekoliko godina izišla iz stečaja. Od raspoloživog kapitala 97,3 odsto je društveni i 2,7 odsto akcionarski, a bivše ugledno imanje propalo. Ukupni dugovi „Velikog salaša” iznose preko 80 miliona dinara, a propušteni su i rokovi za izmirenje obaveza nastalih po prinudnom poravnanju. Račun je u neprekidnoj blokadi od decembra 2005. godine, pa se izlaz vidi u ponovnom stečaju.

„Veliki salaš” ima oko 380 hektara zemljišta u društvenom vlasništvu, od čega je 310 pod zalivnim sistemom, a državni deo oranica od oko 1.700 hektara, vraćen je u posed državi i neobrađen se nalazi u parlogu. Nekada ugledna govedarska farma i drugi prateći objekti na imanju su odavno prazni i ojađeni, a od „pokretne imovine” preduzeće raspolaže sa nekoliko nepokretnih rashodovanih traktora, prikolica, priključnim mašinama i pokvarenim autobusom.

U DPP „9.Oktobar” u Srpskom Krsturu, gde se stanje nije popravilo nakon prošlog stečaja, a „ruže odavno prestale da cvetaju”, pre nekoliko meseci je zemlja prodata u bescenje. Pokretanje stečaja se vidi kao mogućnost da se izvrši privatizacija preostalog kapitala. U AD „Graničar” u susednoj Đali Agencija za privatizaicju je raskinula ugovor sa konzorcijumom gazda iz Novog Sada, pa je neugodna uloga v.d. direktora i privremenog zastupnika kapitala pripala Smilji Vuletić. U društvenom vlasništvu je 70 odsto, a mali akcionari imaju 30 odsto kapitala ovog gazdinstva. Sa oko 400 hektara oranice i drugom imovinom, 16 zaposlenih, blokiranim računom i dugovima u iznosu od oko 55 miliona dinara, očekivanja su da će posle prve neuspele privatizacije, naredna možda dati bolje rezultate.

Privatizaciju iščekuje i DPP „Kupusina” iz Novog Kneževca sa stopostotnim društvenim kapitalom, koji obuhvata 450 hektara obradivog zemljišta. Deo državnog zemljišta izdat je u zakup firmi „Ćirić i sin” iz Sakula, ali oni nisu ušli u posed, a tu su još ekonomija sa farmom i pratećim objektima i poslovni prostor u centru Novog Kneževca. Na farmi je 150 krmača i očekuje se 2.000 tovljenika u turnusu. U mašinskom parku „Kupusine” je osam traktora, deset prikolica, kombajn i sve priključne mašine za obradu 1.000 hektara zemlje.

Sa 15 zaposlenih lanjsko poslovanje je bilo pozitivno. Ozbiljniji dug od oko pet miliona dinara je jedino na ime kredita Fondu za razvoj AP Vojvodine, tekuće obaveze se izmiruju, pa firma privatizacija čeka u relativno dobrom stanju. Od poljoprivrednih preduzeća u novokneževačkoj opštini stabilno posluju već privatizovane firme AD „Fidelinka-Agrar” (Bivši DPP „Milivoj Lazin”) u Banatskom Aranđelovu i AD „Tromeđa” iz Majdana, čiji je većinski vlasnik subotička „Fidelinka”, a dobro se drži i Zemljoradnika zadruga „Novi Kneževac” u Novom Kneževcu.

izvor: Dnevnik 14.jul. 2006.god.tekst i foto: M. Mitrović

VIKEND U SEVERNOBANATSKOM ATARU

Na severu Banata u ataru Đale, Srpskog Krstura, Banatskog Aranđelova, Sanada i drugih mesta kombajni hvataju zalet. Ječam je uglavnom već ovršen, pa su pali i prvi otkosi na pšeničnim poljima. Nisu baš svi kombajni u punom pogonu, jer pojedinim moćnim mašinama majstori još zatežu šrafovi i remenje, a čeka se i da mlinari krenu sa prijemom i skladištenjem hlebnog zrna.

Žeteocima vrućina ne smeta, jer ubiranje letine oduvek je bio mukotrpan posao koji ne trpi odlaganje. Šega je čak poželjna, da bi se pšenica bez sušenja mogla skladištiti. Malo je onih paora koji imaju uslova da žito, kao nekada čuvaju na tavanima i ambarima. Zemljoradnici Miroljub Jakovljev i Sava Žeravica, koje smo u subotu zatekli u žetvi u ataru Đale u društvu mlađanog dečaka iz komšiluka Velimira Lakića, vele da poučeni lošim iskustvima iz ranijeg perioda najradije bi žito smestili na tavan.

Nezadovoljni su cenom od devet dinara za kilogram, koju su ponudili mlinari, za što je kako smatraju najvećim delom kriva i država, zbog neodgovarajuće politike prema poljoprivredi i pšenici kao strateškom proizvodu sa ovdašnjih njiva.

- Cena je niska u odnosu na stvarne troškove, tako da će nam kao i mnogo puta do sada ostati samo da mlatimo praznu slamu – veli Miroljub Jakovljev (64). – Čujem da je iz uvoza pšenica mnogo skuplja, pa ne razumem zašto treba uvek potcenjivati naš trud. Pod pšenicom imam tri katastarska jutra i kako vidim prosečno je rodilo oko dve i po tone po jutru. Kada se podvuče crta, ispada da će nama ostati samo slama. Vrtimo se u začaranom krugu, jer i baliranje slame nije jeftino, a opet treba nam prostirka za stoku, gde takođe računice nisu u našu korist. Mlinari, mlekari i svi ostali prerađivači gotovo po pravilu, i kada rodi i kada ne rodi, uvek gledaju da nas prevedu žedne preko vode.

Rod skroman osrednji, a računica nikakva. Kombajneri su u vreme žetve najtraženiji ljudi. U kratkom predahu kada je sunce već visoko odskočilo i samo sat nedostajao do podneva, kombajner Miroslav Lagundžin iz Srpskog Krstura, ne žali se na vrućinu. Vešto upravlja mašinom „nju holand” i ne smeta mu angažman u ataru Đale, bez obzira na večito rivalstvo Đalinaca i Krsturaca, koji najčešće imaju useve u ataru oba mesta.

Stari Đalinac Sava Žeravica (78) kome je jedan od sinova ostao na selu, drugi živi u Novom Sadu, ali u zavičaj često navraća, pa kada treba i zasuče rukave.
- Da Cane iz Novog Sada nije zalegao, da na kredit kupimo novi traktor, ne znam kako bi uopšte mogli raditi. Čini mi se da bi sve stalo. Nije lako opstati na selu, posebno paorima sa malim imanjima i neopremljenim mehanizacijom – kaže Žeravica, iščekujući da kombajner završi posao na Miroljubovoj i pređe na njegovu parcelu.

Prašina se između lenija vije za traktorima, letnjim putevima čijem održavanju bi se mogla posvetiti veća pažnja, pa bi se lakše i prolazilo u sezoni radova i ubiranja letine. Iz hladovine ispod traktorske prikolice, na moćne zahvate kombajna kroz njivu zrelog žita, pogled rashlađen pivom, kolom ili običnom vodom je najizoštreniji.
Tamo gde prođu kombajni, ne treba dugo čekati da se pojave traktori sa balirkama. Dušan Ignjatov, upravlja „fergusonom” i balirkom, u vlasništvu Dobrivoja Utornika, a njiva i slama su Dragana Lancoša. Na trenutak zastaje da zategne šrafove i promeni klupko sa vezivom. Sve je pod potpunom kontrolom.

- Trebalo je još juče da posoa na ovoj njivi bude završen, ali se presa nešto pokvarila - jada se Ignjatov. – Žetva je malo zakasnila, ali nadam se da ćemo nadoknaditi zaostatak. Vreme baš nije išlo na ruku, jer je pšenica naglo sazrela, pa ima i dosta smežuranih zrna. Više od dve decenije radio sam u ovdašnjem Poljoprivrednom gazdinstvu „Graničar” koje je propalo, tako da se treba laćati drugog posla. Niko na selu ne beži od posla, ako je iole isplativ.

Posla u ataru Đale laćaju se i vikendaši, koji ovamo dolaze iz Novog Sada u zavičaj ili u tazbinu. Pomoć onih koji žive u gradu, a češće navraćaju u selo uvek je dobrodošla, baš kao i ona u suprotnom smeru. Dragoslav Kuljić iz Novog Sada veli da mu je supruga Jelena rodom iz Đale, pa red je da se poslovi na paranju začinske paprike obave na vreme. Dragoslav za upravljačem traktora, a tašta Milica Jablanov kroz redove paprike vodi špartač. Na tri katastarska jutra paprika je nejednako nikla, ali dobro napreduje i obećava. Posle ovog paranja, zahteva i zagrtanje, odnosno punu negu, pa će valjda biti i crvenih plodova i fino mlevene aleve paprike za zapršku.

 izvor: Dnevnik: 10.jul.2006.god. tekst: M. Mitrović

AMTERI IZ SRPSKOG KRSTURA FOLK FESTIVALU U NEMAČKOJ

 DOSTOJNO PREDSTAVILI SRBIJU 

Članovi KUD-a «Milan Ajvaz» iz Srpskog Krstura, u opštini Novi Kneževac, dugo će pamtiti trodnevni boravak u Nemačkoj. Nastupili su na prestižnom Međunarodnom folk-festivalu u Kotbusu.

  - Na ovom, šestom festivalu predsatvilo se oko 400 amatera iz 15 zemalja- priča Popv Luka, umetnički rukovodila+c KUD «Milan Ajvaz». – U grad udaljen stotinak kilometra od Berlina doputovale su folklorne grupe i orkestri iz Grčke, Irske, Kanade, Koreje, Poljske, Rusije, Ukrajine, Indije, Španije, Hrvatske...Dostojno smo predstavili folklorno blago Srbije. Na glavnoj priredbi pripalo nam je pola sata programa. Predsatvili smo se igrama iz Banata, Leskovca, i okoline Bosilegrad, kao i vlaškim igrama.

Trodnevni boravak u Nemačkoj i nastupi u Kotbusu, Lubenau i Burgu ostaće na u neizbrisibom sećanju. Posebno ćemo pamtiti susret sa našim zemljacima na privremenom radu u Nemačkoj i Austriji.

   Popov napominje da su Krsturci bili u Nemačkoj zahvaljujući posredništvu bračnog para Lukić Milutina i Vesne, iz Beograda

 Izvor: Večernje Novosti, 1. jul 2006. god.

Jun 2006

 Snovi i sećanja


U Narodnom muzeju prošlog petka otvorena je izložba slika Milene Gligorin, koja se amaterski bavi slikarstvom već 30 godina. Na izložbi pod nazivom "Snovi i sećanja" predstavljeno je 42 ulja na platnu, tempere i nekoliko slika na svili.

Milena Gligorin je rođena 1935. godine u Srpskom Krsturu. Završila je učiteljsku školu i, kao nastavnik razredne nastave, provela je radni vek u osnovnim školama u Mokrinu i Kikindi. Izloženi radovi nastali su u poslednjih 12 godina. Interesantan podatak je da je Milena Gligorin kćerka Luke Nadlačkog, prvog upravnika kikindskog Narodnog muzeja.
 

  izvor: Kikindske  27.06.2006.

Izvorni običaji

Manifestacija u Srpskom Krsturu

Kulturno-umetničko društvo "Milan Ajvaz" iz Srpskog Krstura bilo je domaćin petog "Festivala folklora". Festival je okupio preko 200 učesnika kulturno-umentičkih društava iz Sanada, Čoke, Subotice, Krčedina, Kanjiže, Novog Kneževca i opštine Gradsko iz Makedonije. Na otva-ranju manifestacije u ime organizatora dobrodošlicu su poželeli predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić i umetnički rukovodilac KUD-a "Milan Ajvaz" Luka Popov.

- Organizator manifestacije je KUD "Milan Ajvaz" ali u ulozi domaćina su svi meštani - naglašava Luka Popov. - Srpski Krstur je geografski nekako skriven na krajenjem severu prostrane banatske ravnice, ali su meštani otvorenog srca tradicionalno gostoprimljivi i zato nam rado u goste dolaze učesnici iz vojvođanskih mesta pa i inostranstva. Naši ansambli često odlaze na gostovanja, pa smo tako nedavno bili na festivalu folklora u Nemačkoj a spremamo se da idemo za Bugarsku.

Od učesnika iz Srpskog Krstura nastup na "Festivalu folklora" imali su mališani iz zabavišta "Maslačak", prvi put predstavila se pevačka gru-pa pod vođstvom Marijane Marjanov, a prvi folklorni ansambl premijerno je u prepunoj sali Doma kulture izveo lazaričke običaje i igre iz Pčinjskog okruga u koreografiji Ljubomira Vujičina i umetničkog rukovodioca Luke Popova.

Kvalitetan višečasovni program bio je u ritmu izvornih običaja i folklora, a takođe i u druženju učesnika.
 

  izvor: Kikindske 27.06.2006.M. Mitrović.

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ДОМУ МЛАДИХ У СРПСКОМ КРСТУРУ 

ДО КРАЈА ЛЕТА И КАПЕЛА

Раде само незапослени мештани

Адаптација бившег Ватрогасног дома у Српском Крстуру је завршена, тако да ће мали матуранти 17. јуна бити први корисници Дома младих "Душан Јанчић Курта". Највећи донатор била је Компанија "Тоза Марковић" из Кикинде са 5.000 евра, а незапослени мештани су, на основу уговора о раду, радили на адаптацији.

- Ангажовано је петнаестак радника разних профила, од електричара, столара, зидара, керамичара...Сви су из Српског Крстура, а трошкови радне снаге неће премашити износ од 200.000 динара, каже председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић.

У складу са процесом рада у АД "Тоза Марковић" мозаик за Дом младих у Српском Крстуру биће израђен ове јесени.

Акција изградње села још увек траје. Радови на изградњи капеле су почели, такође уз ангажман незапослених сељана. Према процени ова инвестиција неће премашити износ од 1,5 милиона динара, а део материјала је већ обезбеђен. До краја лета капела ће бити саграђена.

Савет је формирао Комисију за изградњу капеле, на челу са Душаном Илкићем. Комисију чине верници православне, католичке и адвентистичке вероисповести. Током десетак дана чланови су обишли село и прикупили помоћ за изградњу капеле у виду добровољних прилога вредну 115.000 динара. Неки мештани су најавили да ће накнадно дати прилоге, а електричари Војин Марјанов и Јожеф Рице ће свој део посла одрадити бесплатно. 

З.У. 

 извор: новокнежевачке новине јун 2006

КУД "МИЛАН АЈВАЗ" НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ФОЛК-ФЕСТИВАЛУ У НЕМАЧКОЈ

ЗА ПАМЋЕЊЕ

Наступ у конкуренцији 15 земаља, са око 400 учесника

КУД-а "Милан Ајваз", 26 чланова ансамбла, део управе и оркестар, боравио је од 25. до 29. маја на Међународном фолк фестивалу у Немачкој који се одржавао три дана на више места у околини града Cottbusа, стотинак километара јужно од Берлина.
Одлазак наше фолклорне групе организовали су и уговорили Милутин и Весна Лукић из Београда, као власници агенције " Vendita collegium folklorum" који су све време пратили ансамбл.
Група је пошла 23. маја у преподневним сатима. Са руководством пута је договорено да се у току одласка обиђу и упознају знаменитости Будимпеште, Сент Андреје, Минхена и Берлина. Тако је и било. Иако је пут био прилично напоран, фолклорци нису крили задовољство што се упознају са знаменитостима и лепотама градова. У место одредишта - Бург, петнаестак километара од Cottbusа стигли смо у поподневним сатима 25. маја. Смештени смо у просторијама школе у природи, у заиста пријатном амбијенту, заједно са фолклорном групом из Грчке.
На Шестом интернационалном фестивалу сјатило се око 400 учесника из 15 земаља Европе, Азије, Африке и Америке. Наш ансамбл је, наравно, представљао Србију а биле су присутне и фолклорне групе из Немачке, Албаније, Грчке, Ирске, Канаде, Кореје, Хрватске, Пољске, Португалије, Русије, Украјине, Шкотске, Шпаније и Индије. Требало је доживети шаренило ношњи и боја, језика, покрета и музике.
Првог дана Фестивала два наступа су била у месту Lubbenau, и то (после дефилеа улицама) у поподневним и вечерњим сатима са програмом од 15 минута, а након програма уприличен је величанствен ватромет. Наши играчи су били веома запажени, поготово током дефилеа, тако да су специјално били снимани за немачку РББ-1 Радио-телевизију.
Крстурски фолклорци су за овај Фестивал припремили полусатни програм: игре из Баната, влашке игре, игре из Лесковца и Босилеградског крајишта. Наравно, сви наступи су пропраћени громким аплаузом публике, вероватно из још једног разлога - представници Србије су се први пут појавили и учествовали на Фестивалу.
Другог дана боравка организован је наступ у Бургу, такође уз дефиле и поподневни наступ од получасовног програма. Ноћни ватромет је и овог пута био посебан доживљај.
Трећег дана фестивала наступи од по 15 минута уприличени су под кровом највећег аква-парка у Европи "Tropical Islands", на шездесетак километара од Бурга, код места Краусник. Био је то посебан доживљај и релаксација за све учеснике Фестивала пошто су се освежили и купали у базенима.
У току повратка, група фолклораца је посетила Дрезден и Беч.
Сви су са овог путовања понели најлепше утиске, купили по неку ситницу за успомену или поклон и наравно радовали се што су могли да се сликају и друже са Индијцима, Канађанима, Кореанцима,... свим учесницима Фестивала, које нису могли срести на предходним путовањима и смотрама. Пуни смо позитивних коментара. Уживали смо у лепотама поменутих градова, уживали док смо играли на лепо уређеним и аранжираним сценама и поред променљивог и хладног времена које нас је пратило током пута.
Зато се још једном захваљујемо свима који су помогли у финансирању дела трошкова превоза, а нарочито родитељима наших фолклораца.
Задовољни су и Милутин и Весна Лукић, понашањем и наступом нашег ансамбла, те предлажу да нас идуће године поведу на даљи пут, на Фестивал фолклора у Шпанију.
Страсно то желимо, али ће све, ипак, зависити од могућности.

Лука Попов,
уметнички руководилац КУД-а

извор: новокнежевачке новине јун 2006

КИОСК, ЧЕСТА МЕТА ЛОПОВА У СРПСКОМ КРСТУРУ

 ПАВЛИЦЕ НА УДАРУ 

Киоск Жељка и Мире Павлице у центру Српског Крстура био је у кратком временском интервалу четири пута мета лопова. Власници се надају да ће ове недеље формирано одељење полиције утицати на њихове нежељене "клијенте". Надају се да ће одахнути од насртаја лопова.

- Ми измиримо обавезе према држави, а када она треба да нас заштити држава затаји. Проваљују увек исте особе, покупе робу и још направе штету на киоску, па после провале плаћамо и поправку. Цигарете носимо кући да штета не буде већа, озлојеђено каже Мира Павлица.

 З.У.

 извор: новокнежевачке новине јун 2006

ОТВОРЕН ДОМ МЛАДИХ У СРПСКОМ КРСТУРУ

 У ЗНАК СЕЋАЊА НА ДУШАНА ЈАНЧИЋА

Спомен плочу открили др Јанош Талпаи, председник самоуправе Уј Сентивана, и председник општине др Величковић

У присуству породице Душана Јанчића, председника општине др Предрага Величковића, покрајинске посланице Чиле Боршош, представника локалне самоуправе Новог Кнежевца и Уј Сентивана (Мађарска), као и бројних мештана у Српском Крстуру је крајем прошле недеље свечано отворен Дом младих "Душан Јанчић Курта". Родни Српски Крстур се на тај начин одужио бившем председнику СО Нови Кнежевац, народном посланику и једном од директора у Компанији "Тоза Марковић" у Кикинди, преминулом пре три године.

- Одлуком Скупштине МЗ овај Дом ће носити име Душана Јанчића, који ће на тај начин и у будућности бити са нама. Одужујемо му се за све што је урадио, градио и иза себе оставио, реако је том приликом председник Савета МЗ Радован Јанчић.

Адаптација бившег Ватрогасног дома у селу трајала је два месеца. Захваљујући размевању и  помоћи Компаније "Тоза Марковић", Скупштине општине Нови Кнежевац, ЈКП "7. октобар" и ЈП "Дирекција за изградњу града" објекат је реновиран у кратком року.

Спомен плочу на Дому младих открили су председник локалне самоуправе Уј Сентивана др Јанош Талпаи и председник општине др Величковић. Локална самоуправа Уј Сентивана и др Талпаи су на плочи на мађарском језику "урезали": " У знак сећања на Душана Јанчића, који је радио у име добросуседских, пријатељских односа оба народа".

- Иако нисмо говорили истим језиком успевали смо лепо да се споразумемо. Одлучили смо да ћемо једни другима помагати, а резултат тога је гранични прелаз Ђала - Тисасисгет, истакао је др Талпаи. - То је велико достигнуће у данашње време, а остварили смо га у сарадњи са Душаном Јанчићем. Без обзира на језик, важно је имати душу, срце и љубав међу људима - то нас покреће.

Јанчићевој старијој кћерки Бранислави је кључеве Дома уручио председник општине др Величковић. Пригодан културно - уметнички програм приредили су чланови КУД-а "Милан Ајваз" из Српског Крстура. Дом су освештали и благословили свештенослужитељи Ђорђе Мишковић, Арсен Виловски и Миломир Миладиновић.                      .

А, први корисници су били мали матуранти из Српског Крстура.

 З.У.

       извор: новокнежевачке новине јун 2006

                                                   Otvoren Dom mladih u Srpskom Krsturu

      Svečanost u Srpskom Krsturu priređena je povodom otvaranja Doma mladih „Dušan Jančić-Kurta” koji je uređen adaptacijom bivšeg Vatrogasnog doma u ovom mestu novokneževačke opštine. U prisustvu meštana, članova porodice prerano preminulog bivšeg predsednika SO Novi Kneževac Dušana Jančića (1954-2003), opštinskih čelnika Novog Kneževca i gostiju iz Uj Sentivana (Novog Sentivana) iz Republike Mađarske, ključ zdanja Doma mladih Branislavi Jančić, ćerki pokojnog Dušana Jančića, simbolično je uručio predsednik novokneževačke opštine dr Predrag Veličković.  

Na zgradi Doma mladih, na inicijativu gradonačelnika Uj Sentivana (Novog Sentivana) dr Janoša Talpaija, lokalna samouprava tog pograničnog mađarskog mesta postavila je spomen ploču u znak sećanja na Dušana Jančića, na kojoj je istaknut natpis da je Jančić radio u ime dobrosusedskih, prijateljskih odnosa oba naroda. Gradonačelnik Uj Sentivana dr Janoš Talpai je podsetio na saradnju koju je započeta pre četiri decenije na sportskom polju, ali da se nastavila i kasnije u vreme kada je Dušan Jančić obavljao dužnost predsednika SO Novi Kneževac. Talpai je naglasio da mu je pokojni Jančić zaista bio prijatelj, da je sa njim bilo zadovoljstvo sarađivati, a da je kao značajan rezultat te saradnje bilo i otvaranje graničnog prelaza Đala-Tisasiget.

 Predsednik Saveta MZ Srpski Krstur Radovan Jančić je podsetio na životni put Dušana Jančića, koji je osnovnu školu završio u Srpskom krsturu, gimnaziju u Novom Kneževcu i Pravni fakultet u Novom sadu. Prema rečima predsednika Saveta MZ Srpski Krstur, Dušan Jančić je skromno počeo svoj radni vek i neverovatno brzo zablistao i bio biran za predsednika Skupštine opštine Novi Kneževac tri puta, a u dva mandata je bio poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Imenom i prezimenom je na svim višestranačkim izborima učestvovao u Srpskom Krsturu i uvek dobijao poverenje meštana koji su ga veoma cenili. Bolest ga je zatekla na radnom mestu jednog od rukovodilaca u AD „Toza Marković” iz Kikinde.  

Odlukom Skupštine MZ Srpski Krstur Dom mladih je poneo ime Dušana Jančića-Kurte. Objekat bivšeg Vatrogasnog doma gotovo od ruševine za dva meseca rada preuređen je u Dom mladih „Dušan Jančić-Kurta”, zahvaljujući pomoći AD „Tota Marković”, SO Novi Kneževac, JKP „7.Oktobar” i JP Direkcija za izgradnju grada Novi Kneževac.

- Poslednji put Srpski Krstur je slavio kada su završeni radovi na izgradnji izbegličkog naselja, kada je obezbeđena digitalna centrala i izgrađena telefonska mreža, a tada se na Dušan Jančić nalazio na čelu novokneževačke opštine – podsetio je Radovan Jančić.  

On je ukazao da se poslednjih desetak godina gotovo ništa u mestu nije gradilo, a da se u toku ovog leta očekuje završetak radova na uređenju zgrade Osnovne škole, asfaltiranju ulica i izgradnji kapele. Povodom otvaranja Doma mladih i postavljanja spomen-ploče Dušanu Jančiću, pored gradonačelnika UJ Sentivana dr Janoša Talpaija i predsednika novokneževačke opštine dr Predraga Veličkovića, učesnicima svečanosti obratila se i poslanik u Skupštini AP Vojvodine i direktorka Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj” Čila Boršoš. Obnovljeno zdanje Doma mladih osveštali su sveštenici Srpske pravoslavne crkve, program su priredili folklorni ansambli KUD „Milan Ajvaz”, a maturanti osnovne škole iz Srpskog Krstura prvi su imali matursko veselje u novom, lepo uređenom kutku za mlade.

  izvor Dnevnik jun 2006 tekst:M. Mitrović

Uslišeni apeli SO Novi Kneževac

Policijska stanica u Srpskom Krsturu.

Nakon zahteva Komisije za bezbednost Skupštine opštine Novi Kneževac, a na osnovu apela stanovnika Mesne zajednice Srpski Krstur, koji su poslednjih meseci bili izloženi učestalim krađama i narušavanjima javnog reda i mira, Sekretarijat unutrašnjih poslova u Kikindi otvorio je juče u ovom selu policijsku stanicu. Pored ovog, kikindski SUP će u narednom periodu otvoriti još pet policijskih odeljenja i to na području opštine Ada - odeljenje Utrine, na području opštine Senta - odeljenje Gornji Breg, na području opštine Čoka - odeljenje Padej, na području opštine Kanjiža - odeljenje Trešnjevac i na području opštine Novi Kneževac - odeljenje u Banatskom Aranđelovu.

Kako se kaže u saopštenju SUP-a, policijski službenici su u skladu sa bezbednosnom problematikom na terenu prisutni kroz patrolnu delatnost, ali zbog udaljenosti navedenih sela od sedišta Odeljenja unutrašnjih poslova, demografskih parametara, racionalizacije sredstava, približavanja policije građanima, odnosno realizacije Projekta "Policija u lokalnoj zajednici" i stanja bezbednosti, odlučeno je da se uz podršku lokalnih samouprava u navedenim opštinama formiraju i počnu sa radom policijska odeljenja.

Predstavnici mesne vlasti Srpskog Krstura, na nedavnom sastanku sa načelnikom kikindskog SUP-a Dušanom Pašićem, izneli su