U novinama | Naslovna

krstur.com > U novinama > 2007
Decmbar 2007
Dnevnik | 28. decembar  2007 | M. Mitrović

Zastoj zbog fantomske dokumentacije

GRADNJA FEKALNE KANALIZACIJE PRED OPŠTINSKIM PARLAMENTOM NOVOG KNEŽEVCA

NOVI KNEŽEVAC: Nastavak sednice Skupštine opštine Novi Kneževac, prekinute pre deset dana, bio je posvećen samo problemima u izgradnji fekalne kanalizacije, pri čemu su odbornici vladajuće koalicije i opozicije postigli punu sgalasnost da je reč o kapitalnom projektu za Novi Kneževac, pa su i zaključici opštinskog parlamenta usvojeni jednoglasno i hitno upućeni Ministarstvu za zaštitu životne sredine Srbije i Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Opština Novi Kneževac nastavlja izgradnju sistema za prikupljanje i odvođenje otpadnih voda sredstvima mesnog samodoprinosa, a zaključkom opštinskog parlamenta naloženo je JP Direkcija za izgradnju grada u novom Kneževcu, kao investitoru, da raspiše tender za izgradnju fekalne kanalizacije sa južnom varijantom prečistača, kako je predviđeno projektnom dokumentacijom. SO je uputila apel svim državnim organima, naročito Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, da hitno pomognu nastavak izgradnje kanalizacije i najkasnije do 31. decembra opredele odobrena inicijalna sredstva od 50 miliona dinara.

Od samodoprinosa uvedenog u Novom Kneževcu 60 odsto sredstava namenjeno je izgradnji kanalizacije, jer ova potiska varošica leži na septičkim jamama, a veliki problem predstavljaju otpadne vode industrije, pre svega Holding kompanije AD „Lepenka” čija su postrojenja locirana u naselju. Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u septembru ove godine dodelio je novokneževčanima 50 miliona dinara za izgradnju fekalne kanalizacije na osnovu projektne dokumentaicje sa prečistačem južno od naselja, međutim, u ovoj proceduri još nedostaje saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije. Direktor Direkcije za izgradnju grada Branko Stanimirov predočio je da je početkom decembra, u prisustvu ministra za ekologiju Saše Dragina i njegovog pomoćnika prezentovana postojeća projektna dokumentacija, čija je izrada trajala desetak godina, da im je čak rečeno da imaju i više dokumenata nego što je potrebno, ali da ministar ne može da potpiše saglasnost pošto projektna dokumentacija nije u skladu sa Zakonom o vodama koji tek treba da se donese. Dodatna zbrka u vezi sa izgradnje kanalizacije u Novom Kneževcu nastala je pošto se u Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine pojavila „fantomska” fascikla sa dokumentacijom za severnu varijantu prečistača, koju zagovara „Lepenka”. Ukoliko bi prečistač bio lociran severno, otpadne vode Novom Kneževca proticale bi kroz ceo grad. Protiv nepoznatog lica koje je pokrajinskim organima dostavilo dokumentaicju za severnu varijantu podneta je krivična prijava. Branko Stanimirov tvrdi da ta dokumentacija nije originalna, niti je overena, da je do sada više miliona dinara uloženo u zvaničnu projektnu dokumentaciju, na osnovu koje je i sekundarna mreža postavljena u nekoliko ulica.

Na inicijativu Direkcije za izgradnju grada, nastavku sednice SO prethodio je i sastanak sa članovima Opštinskog veća i Saveta MZ Novi Kneževac, gde su predočeni aktuelni problemi i zauzet jedinstven stav da se izgradnja kanalizaicje nastavi u skladu sa važećom dokumentacijom. Predsednik SO Žarko Nešić rekao je da se problem morao podići na nivo SO kako bi se nadležni pozvali na ozbiljnost i odgovornost.
- Mesni samodoprinos izdvajamo namenski i niko nam nije potreban da bi nas politički uslovljavao. Tražimo da se ispune obećanja pokrajinskih organa, koja su verifikovana odlukom Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja - insistirao je Nešić.

I predsednik opštine dr Predrag Veličković (Nova Srbija) konstatovao je da politizacija u realizaicji ove značajne investicije nikog ne interesuje, a šef odborničkog kluba Srpske radikalne stranke Tomislav Vujović zapitao je ko sebi daje za pravo da, u ime građana Novog Kneževca, menja projektnu dokumentaciju. Odbornici su saglasni da ih izgradnja kanalizacija sa prečistačem severno od naselja ne interesuje, bez obzira na to ko je ponovo aktuelizirao ovu nevažeću opciju, smatrajući nedopustivim da otpadne vode do prečistača protiču kroz ceo grad, ukazujući da prečistače južno od naselja imaju u Čoki, Senti i Adi. Ukazano je da je upravo prvi projekat gradske kanalizaicje Novog Kneževca pao na reviziji pre 20 godina zbog severne opcije prečistača, te da je besmisleno vraćanje na varijante koje su svojevremeno stručnjaci odbacili. Šef odborničkog kluba Demokratske stranke Borivoj Knežević rekao je da nažalost zna da je politika umešala svoje prste, naglašavajući da su u Skupštini opštine odbornici jedinu saglasnost postigli oko kanalizacije.
- Neko očekuje da bacimo projekte i pravimo nove. Nismo spremni to da prihvatimo i mislim da još ima vremena za razum - rekao je Knežević.

Odbornik PSS-a Obrad Popov apelovao je na demokrate, kao okosnicu vladajuće koalicije u opštinskom parlamentu, ali i na Opštinski odbor DS, da u odnosu na pokrajinske organe uline se kako bi se se dodeljena sredstva iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine za kanalizacije u Novom Kneževcu doznačila i izgradnja nastavila.
 
Dnevnik | 23. decembar  2007 | M. Mitrović

Pehari muzičkim talentima

Osnovna muzička škola Novi Kneževac bila je proteklog vikenda domaćin i organizator Međunarodnog festivala harmonaša „Novi Kneževac 2007”, koji je okupio 70 solista i kamernih sastava iz osnovnih i srednjih muzičkih škola iz 17 gradova iz Srbije i Republike Srpske. Festival karmonikaša održan je sedmi put. Za dva dana muziciranja pred novokneževačkom publikom i stručnim žirijem koji je bio sastavljen od renomiranih muzičkih pedagoga, pokazali su visok nivo znanja i umešnosti u izvođenju takmičarskih kompozicija. Najuspešnijima u sedam kategorija dodeljeni su pehari i diplome.

U „bebi” kategoriji pobednica je Snežana Krnjajić iz Muzičke škole „Isidor Bajić” iz Novog Sada, a u A kategoriji Aleksa Mirković iz Muzičke škole “Živorad Grbić” iz Valjeva. U B kategoriji najbolji je bio Dimitrije Simić iz Muzičke škole „Kragujevac”, u C kategoriji Bojan Čubra iz Muzičke škole u Sremskoj Mitrovici, a u D kategoriji Aleksandar Anđelković iz Kragujevca. U E kategoriji prvo mesto podelili su Vanja Milaković iz Sremske Mitrovice i Anita Petrović iz Valjeva, dok je u kategoriji kamernih sastava muzičkih talenata pobednik „Trio musketari” iz Muzičke škole „Đorđević” iz Beograda.

Predsednica Zajednice muzičkih i baletskih škola Vojvodine Verica Ožegović, na otvaranju festivala istakla da su festivali prilika da se suoče i uporede najbolji među najboljima, te da nošeni svojim darom, umećem i znanjem nastavljaju sa muzičkih usavršavanjem. Ona je konstatovala da je festival u Novom Kneževcu jedan od dva međunarodna festivala muzičkih talenata koji se održavaju u Vojvodini, jer se na drugom u Muzičkoj školi „Josip Slavenski” u Novom Sadu okupljaju limeni duvači.

- Svi se mormao više založiti da novokneževački fetsival ubuduće bude masovniji po broju učesnika i da okupi talentovane harmonikaše iz više zemalja u okruženju, kako bi u većoj meri opravdao naziv međunarodne manifestacije. I pored toga što na festivalu nastupaju smao takmičari iz Srbije i Republike Srpske, to ne umanjuje značaj festivala, a nije umanjeno naše uživanje i zadovoljstvo pred umentičkom interpretacijom talenata koji su se predstavili - kaže Verica Ožegović.

U stručnom žiriju su bili renomirani muzički pedagozi mr Vojin Vasović i Jelena Grebović (Kragujevac), dr Zoran Rakić (Beograd) i Nada Vještica (Novi Sad). Po rečima profesora harmonike na Akademijama u Beogradu i Novom Sarajevu dr Zorana Rakića, on ima zadovoljstvo da je od samog početka uključen u festivalski žiri u Novom Kneževcu. Zadovoljan je da se festival u varošici kraj Tise kvalitetno razvija u pogledu sve bolje organizacije, tako da okuplja najtalentovanije harmonikaše. I Rakić smatra da bi status novokneževačkog međunarodnog festivala trebalo pojačati uključivanjem takmičara iz Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i drugih zemalja iz okruženja.

- Novokneževački festival ima perspektivu da se razvija - naglašava Rakić. - I harmonika kao muzički instrument ima veliku perspektivu. Razne mogućnosti su otvorene su u poslednjih dvadesetak godina pre svega u Evropi, gde hartmonika zauzima ravnoprvano mesto u raznim kamernim ansamblima i upotpunjuje kolorit tako da se rado sluša na koncertima klasične i savremene muzike.

Direktor Osnovne muzičke škole Novi Kneževac Milan Mirkov ukazuje da su u Novom Kneževcu stvoreni dobri uslovi za muzičko obrazovanje te da je obuhvaćen značajan procenat dece, među kojima je i veliki broj talenata koji se potvrđuju osvajanjem nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Muzički talenti iz ove sredine nastavljaju školovanje u srednjim muzičkim školama u Subotici i Novom Sadu i akademijama, a prema rečima Mirkova, paralelno sa nastojanjima da deca steknu što kvalitetnije muzičko obrazovanje, renome stiče i festival harmonikaša. Međunarodni festival harmonikaša u Novom Kneževcu održava se pod pokroviteljstvom Izvršnog veća AP Vojvodine, Skupštine opštine i Mesne zajednice Novi Kneževac i Prehrambene industrije AD „Aleva” iz Novog Kneževca.
 
Dnevnik | 14. decembar  2007 | M. Mitrović

Zakuvavanje u direktnom prenosu - NOVA UZBUĐENJA U SKUPŠTINI OPŠTINE NOVI KNEŽEVAC

NOVI KNEŽEVAC: Posle neuspele inicijative odbornika većinske koalicije koju predvodi Demkratska stranka, za smenjivanje predsednika Skupštine opštine Novi Kneževac Žarka Nešića na prošlom zasedanju, koji je na jučerašnjoj sednici opštinskog parlamenta bio na meti i pozicije i opozicije, zakuvalo se zbog izjava čelnika Opštinskog odbora DS u emisiji „Mozaik” lokalnog kanala kablovske TV „Info kanal”.

Na predlog predsednika Nešića vanredno je u dnevni red uvršteno donošenje zaključka povodom izjave zamenika predsednika novokneževačkih demokrata Predraga Berića, upućene na račun odbornika Skupštine opštine.Berić je posle propale inicijative za smenjivanje Nešića 7.decembra u emisiji „Mozaik” nedvosmisleno naglasio da je „ovakav skupštinski saziv izneo ljude u alkoholisanom stanju i sa vrlo problematičnim ponašanjem, što je za vrlo ozbiljnu psihološku analizu i temeljnu studijsku koncepciju”.

Prema mišljenju Nešića upotrebljen je govor mržnje i najgrublje vređanje Skupštine opštine i njenih organa, a protest opozicionog odborničkog kluba Srpske radikalne stranke predočila je Jelena Vukmirović.

Ocene istupanja Predraga Berića, predsednika opštinskog parlamenta Žarka Nešića i radikala bile su gotovo istovetne, da je upotrebljen govor mržnje, da je to pokušaj sejanja straha, te da su na sceni pretnje eventualnog smeštaja odbornika u nekoj specijalizovanoj ustanovi, ali su radikali iskoristili priliku da podsete da je izlazak čelnika demokrata sa ovakvim izjavama pred građane, upravo Nešić. Prema oceni radikala upravo je Nešić mnogo toga lošeg učinio odbornicima SRS i pojedinim članovima te stranke, te da su suprotstavljeni s Nešićem od proleća 2005. godine, u dva navrata podnosili zahtev za njegovo smenjivanje , ali da Nešić tada nije smetao skupštinskoj većini.

Šef odborničkog kluba Demokratske stranke Borivoj Knežević rekao je da izjava Predraga Berića nije i stav Opštinskog odbora DS koji se ogradio od njegove izjave, da u razlozima u inicijativi za smenjivanje Nešića nije stajala takva kvalifikacija, a da ono što je rekao ne može se okarakterisati kao govor mržnje. Evidentno je bilo da i svi odbornici demokrata nisu isto protumačili i doživeli izjavu Berića.

Šef odborničkog kluba radikala Tomislav Vujović i njegova zamenica Jelena Vukmirović bili su kategorični da se odbornici radikala nisu prepoznali u izjavi Berića, ali su pored još nekih kvalifikacija protestovali i zbog toga što je rekao da je Nešić izdanak SRS i da je promocija svega što ta stranka zastupa u javnosti. Bilo je i onih odbornika većinske koalicije poput Miloša Štrpca (G17 plus) koji se nije prepoznao, niti uvredio zbog izjave Berića, jer su mu jasan cilj i meta, aludirajući da je u pitanju predsednik Nešić, a pojedine poput Obrada Popova (PSS) zadovoljili su se ograđivanjem demokrata od izjave i njenom osudom.

Uprkos oprečnih ocena Berićeve izjave većina odbornika je najoštrije osudila akt vređanja institucije Skupštine opštine Novi Kneževac i njenih odbornika, a zaključkom je naloženo Opštinskom javnom pravobranilaštvu da pred nadležnim organima pokrene postupak radi zaštite integriteta SO. Ovakav zaključak podržao je 21 odbornik, troje je bilo protiv i jedan uzdržan.

Odbornici SO Novi Kneževac su usvojili budžet opštine za 2008. godinu, kojim su ukupni prihodi i rashodi određeni u iznosu od 226,496 miliona dinara. Iako su podršku najavljivali i odbornici radikala, zbog neprihvatanja njihovih amandmana, budžet je usvojen sa 17 glasova odbornika većinske koalicije, dok je 10 odbornika bilo uzdržano. Skoro jednoglasno usvojen je rebalans budžeta za 2007. godinu, kojim su ukupna primanja budžeta utvrđena u iznosu od 194 dinara, ali je zbog većih izdataka predviđen budžetski deficit od 4,661 miliona dinara.

Prilikom rasprave o utvrđivanju budžeta za 2008. godinu, sednica je prekidana zbog nezadovoljstva odbornika većinske koalicije što je Tomislav Vujović govornicu iskoristio za stranačku promociju, prvenstveno što je jučerašnja sednica opštinskog parlamenta direktno prenošena na lokalnom kanalu kablovske TV „Info kanal”. Direktan prenos skupštinskog zasedanja verovatno je doprineo žučnijoj raspravi odbornika. Sednica je prekinuta i biće nastavljena u utorak, kako bi se razmotrila vanredno uvrštena tačka dnevnog reda o izgradnji kanalizacije u Novom Kneževcu.
 
Novembar 2007
IZVRŠNO VEĆE AUTONMONE POKRAJINE VOJVODINE | Novi Sad, 26. novembar 2007. god.

Vladimir Zelenović potpisao ugovor o realizaciji projekta za razvoj vojvođanskog sela

Pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Vladimir Zelenović danas je potpisao ugovor sa doc. dr Zdravkom Tešićem sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, o realizaciji projekta pod nazivom «Evropsko selo - agro - industrijsko - urbanističko - ekološko - kompetentno ruralno naselje».

Projekat se odnosi na ubrzan sistem preseljavanja stanovništva sa sela u grad, što ozbiljno narušava osnovna pravila željenog i projektovanog razvoja Pokrajine i Republike. Samim tim, ovaj problem ukazuje na odsustvo racionalnih prilaza u razvoju država, pa je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu predložio izradu studije, koja u pojedninim selima treba da u sedam vojvođanskih opština analizira postojeće stanje i poboljša uslove za život.

Po rečima sekretara Vladimira Zelenovića u pitanju su sela: Tavankut, Sirig, Opovo, Đala,Banoštor,Jarak i Crvena Crkva, u kojima je na osnovu uzorka sličnosti po pitanju raspoloživih resursa, statistički utvrđenih ostvarenja u prethodnim periodima, postojeće mehanizacije, kvaliteta ljudskih resursa, uslova saradnje s okolinom, uloge države i drugih relevantnih uticaja. U tom smislu naglasio je sekretar Zelenović oblikovan je istraživački uzorak, koji će biti upoređen sa nekim evropskim selima u Holandiji, Italiji, Austriji, Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Irskoj.

- Studija, koja se odnosi na razvoj vojvođanskog sela sa 25 odsto će se finansirati iz pokrajinskog budžeta, sa isto toliko iz republičkog, dok će strani donatori uložiti preko 50 odsto, s tim što ukupna vrednost projekta iznosi 100 hiljada evra - rekao je Zelenović. On je dodao da je cilj ovog projekta usmeren na razvoj vojvođanskog sela, kako bi se povećao razvoj industrijske i poljoprivredne proizvodnje i plasman roba na evropsko tržište. – Poboljšanje infrastrukture, otvaranje obrazovanih i kulturnih institucija, ekološko uređenje sela i samim tim bolji odnos sa državnim institucijama, kako bi se privlačenjem stranog i domaćeg kapitala u njih, otvarala nova radna mesta, čime bi se smanjila migracija stanovništva u velike grad
 
Večernje Novosti | 29. novembar 2007 | M. SPASENOV – J. SIMIĆ

Osta pusto srpsko selo

PORODICA Đorđević rešila je da napusti posao i život u gradu i vrati se selu. Otkupili su zapuštenu ovčarasku farmu u selu Smilovci u podnožju Vidliča, na Staroj planini, nedaleko od Dimitrovgrada. Trebalo im je dve godine da naprave dom za stado sa više od 100 ovaca i 120 koza. U farmu su uložili više od milion i po dinara. Dve godine kasnije, čitava farma je nestala za manje od pola sata. Grom je pogodio tor, zapalio drvenu konstrukciju i za sobom ostavio pustoš. Stado im se prepolovilo, a oni se bore da prežive. Pomoć ne stiže niotkuda.
Đorđevići su jedni od retkih koji su iz grada krenuli put sela. Decenijama unazad većina ide u suprotnom pravcu. Čak i one malobrojne porodice koje su, poput Đorđevića, napustile grad, teško opstaju na selu.
Broj poljoprivrednih domaćinstava u centralnoj Srbiji u poslednjih deset godina je - prepolovljen. Posebna priča su deca. Ili su otišla da se nikad ne vrate, ili dolaze - da odvedu roditelje u svoje gradske stanove. Rodne kuće ostaju puste.

DRŽAVA

Planinski krajevi od granice sa Makedonijom do Stare planine potpuno su pusti. Svaki drugi siromašni građanin Srbije živi upravo na selu.
Bez obzira na to što problem migracije stanovništva iz sela u gradove traje više od pola veka, država Srbija gotovo ništa nije uradila da promeni sliku. Naprotiv, iz godine u godinu bivalo je sve gore. Doduše, tračak nade da i u ovoj oblasti ima prostora za promene dala je nedavno objavljena vest iz Vojvodine: u pokušaju da ostavljenim i nerazvijenim selima vrati nadu u život, Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, pre nekoliko dana potpisao je ugovor sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu o izradi studije "Evropsko selo - agro - industrijsko - urbanističko-ekološko - kompetentno ruralno naselje". Ukupna vrednost projekta je 100.000 evra, s tim što će po četvrtinu te sume obezbediti Republika i Pokrajina, a preostalu polovinu strani donatori.
Studija će se baviti analizom postojećeg stanja i poboljšanja uslova života u sedam vojvođanskih sela: Tavankut, Sirig, Opovo, Đala, Banoštor, Jarak i Bela Crkva. Reč je o najnerazvijenijim selima u svih 45 opština Vojvodine, koja će da posluže kao istraživački uzorak za planiranu studiju.
- Zbog prirodnih ograničenja, koja ne omogućavaju domaćinima da zarade za život od poljoprivrede, žitelji napuštaju marginalne oblasti, koje sada čine trećinu Srbije - objašnjava Suzana Đorđević-Milošević, pomoćnik ministra za privredu u Sektoru razvoja poljoprivrede i sela. - Tamo su fabrike ugašene, škole zatvorene. Najbliži zdravstveni centri su desetine, pa i stotinu kilometara udaljeni od sela. Saobraćaj je sveden na minimum. Putevi loši. Infrastrukture nema. Sve je to dovoljan razlog da stanovništvo odlazi.
Van gradskih sredina centralne Srbije živi 28,1 odsto ukupnog stanovništa. Iako je reč o manje od trećine naše populacije, oni čine gotovo polovinu ukupnog broja siromašnih - 45,1 odsto. Onaj ko se rodi u selu centralne Srbije ima 21 odsto više šanse da postane siromašan nego njegov vršnjak iz grada.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju kontinuirani pad broja poljoprivrednog stanovništva.
* Srbija, bez Kosova i Metohije, 1991. godine imala 1.305.426 poljoprivrednog stanovništva. Deset godina kasnije taj broj je pao na 817.052.
* Najveći pad broja poljoprivrednika statistika je zabeležila upravo u centralnioj Srbiji. Tu ih je 1991. godine po popisu bilo 1.035.988, a 2002. godine gotovo upola manje - 601.905.
* U Vojvodini je poljoprivredna populacija sa 269.438 za deceniju smanjena na 215.147.
* Koliko je stvarno pustošenje sela najbolje govori podatak da je u Srbiji, doduše zajedno sa Kosovom i Metohijom, 1961. godine bilo 4.290.050 stanovnika koji su živeli na poljoprivrednim dobrima. Već tokom naredne dve decenije ta cifra je prepolovljena - 2.285.053.
Decenijama sve programe o razvoju sela dirigovale su aktuelne vlasti. Smena političkih struktura menjala je i prioritete u svim oblastima, pa i u poljoprivredi. Sektor za razvoj sela, pri Ministarstvu poljoprivrede, sada radi na petogodišnjem planu, sa kojim bi Srbija 2013. godine mogla da uđe u Evropsku uniju. Ovakvi programi su jedan od uslova za ulazak u EU. Samo dugoročni programi za razvoj sela, neće zavisiti od kadrova na vrhu vlasti, a omogućiće i da sredstva iz Evrope budu usmerena ka razvoju sela.

MOGUĆNOSTI

- MOĆI ćemo da finansiramo kupovinu stoke, mehanizacije, a država bi investirala u izgradnju infrastrukture - kaže Đorđević-Milošević. - Danas su poljoprivrednici veoma malo informisani o podršci države. Na podršku u ruralnom razvoju mogu da računaju nosioci poljoprivrednog gazdinstva, a sredstva su bespovratna. Prošle godine država je u te svrhe izdvojila 2,5 milijardi dinara, a ove godine milijardu.
Rezultati istraživanja publikovani u studiji "Mala ruralna domaćinstva u Srbiji", koju je pripremila prof. dr Natalija Bogdanov sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta, pokazuju da ruralna domaćinstva, kojima je poljoprivreda glavni izvor prihoda, ne mogu sama da prevaziđu tešku situaciju i siromaštvo.
- Jedini izlaz seoska domaćinstva vide u zapošljavanju u drugim sektorima - kaže prof. dr Bogdanov. - Ne vide svoje potencijale, ne vide svoje veštine i prednosti. Odgovornost za siromaštvo vide u državi, ali prepoznaju i sopstvenu. Lokalne vlasti u ruralnim domaćinstvima ne vide partnere i ne prepoznaju njihove mogućnosti.
Bitka za oživljavanje sela trajaće još dugo, jer ni odumiranje nije trajalo godinu, već nekoliko decenija. Cilj je visok, ali uz ozbiljnu strategiju, nije neostvariv - kvalitet života na selu treba podići na znatno viši nivo, da oni koji su ostali ne zažale, a oni koji su otišli požele da se vrate.

NEĆE NI IZBEGLICE
NAPUŠTENA seoska domaćinstva postala su novi dom izbeglicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. U početku je Komesarijat za izbeglice Srbije kupovao kuće u selima, ali su kasnije dozvolili da porodice same biraju opštine i kuće, naravno, u određenom iznosu.
U okolini Kragujevca izbeglim porodicama nuđeno je 6.000 evra za kupovinu kuće ili zapuštenog seoskog domaćinstva.
Podaci, međutim, pokazuju da se izbeglice radije odlučuju za grad, nego za selo. Čak i one porodice koje su živele na selu, sada biraju grad.

NIŠTA BEZ DOBROG PLANA
PRVO pitanje svakog potencijalnog investitora je - da li postoji plan za određenu investiciju, jer ako nije planirana izgradnja nekog pogona ili farme u nekoj opštini, investitori dižu ruke i odlaze - kažu u vojvođanskom Sekretarijatu za urbanizam i podsećaju da je, prema zakonu od 2003. godine, svaka od 45 vojvođanskih opština donela prostorni plan ili je njegovo usvajanje u toku.
Investitori, naime, dolaze rado tamo gde postoje putevi, voda i struja. Podatak koji će ih sigurno pokolebati jeste da od 450 mesnih zajednica u Vojvodini, više od 75 odsto njih nema, na primer, kanalizaciju!

MANJE STANOVNIKA NEGO KUĆA
VOJVODINA ima nešto više od dva miliona stanovnika, 45 opština i 724.000 domaćinstava. Paradoksalan je podatak da je broj praznih kuća veći od broja domaćinstava, gotovo isključivo na selima.
Neretko, ostavljena su kompletna gazdinstva sa ekonomskim dvorištima i poljoprivrednim mašinama, koje su nasledili, pa zaboravili, potomci nekadašnjih seljaka, koji sada žive u gradovima.
Prosečna cena kvadrata u takvoj kući je 150 evra. Da bi popunila prazne kuće, Pokrajina je nedavno počela da ih po povoljnim uslovima nudi izbeglicama.
 
Dnevnik | novembar  2007 | R. Dautović

Banatska magistrala tek na papir leže

TVRDNJE MINISTRA VELIMIRA ILIĆA DEMANTUJE REALNOST

Generalni projekat je podloga na osnovu koje se radi idejni projekat magistrale, a zatim glavni projekat, tako da nema govora o tome da radovi mogu da počnu pre nego što republička reviziona komisija prihvati ove dokumente. Na osnovu idejnog projekta mogu da počnu samo pripremni radovi

U priči o koncesiji Horgoš–Požega i mogućem obeštećenju Vojvodine sve češće se spominje izgradnja Banatske magistrale. I dok pokrajinski političari to ističu kao jedan od zahteva, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić tvrdi da se ova saobraćajnica već gradi. On je za naš list izjavio da je pri kraju izgradnja obilaznice oko Zrenjanina, završen most kod Čente i da se ide prema Kikindi, a u planu su i brojne obilaznice oko Vrbasa, Kule, Sombora, Crvenke...

Iako je svaki projekat dobrodošao, ma gde se realizovao, ipak, zna se koja je trasa Banatske magistrale. Ona pripada magistralnom putu M-24, koji ima orijentaciju sever–jug od Subotice do Smedereva, odnosno zapad–istok od Smedereva do Negotina i granice s Bugarskom. Izgradnjom magistrale omogućilo bi se bezbedno i brzo odvijanje saobraćaja kroz Banat i poboljšala integracija domaće i evropske mreže puteva.

Banatska magistrala, koja na deonici od graničnog prelaza Đala do Čoke nosi oznaku regionalnog puta R-112, a dalje preko Kikinde, Zrenjanina i Pančeva do Kovina je definisana kao sastavni deo magistralnog puta M-24, ukupne dužine oko 210 kilometara, omogućava razvijanje velikih brzina, iako je široka samo šest-sedam metara. Kako to za posledicu ima mnogo saobraćajnih nesreća s teškim ishodom, da bi se povećala bezbednost u saobraćaju, davno je izražena potreba za izgradnjom nove, sigurnije saobraćajnice. Zbog toga je Javno preduzeće “Putevi Srbije” poverilo Institutu za puteve u Beogradu izradu generalnog projekta, koji je završen.

Direktor Zavoda za puteve “Trasa” s ovog Instituta Dragutin Kalezić izjavio je za naš list da je generalni projekat tek podloga na osnovu koje se radi idejni projekat magistrale, a zatim glavni projekat, tako da nema govora o tome da radovi mogu da počnu pre nego što republička reviziona komisija prihvati ove dokumente. Na osnovu idejnog projekta mogu da počnu samo pripremni radovi, jer je taj projekat osnov za izdavanje odobrenja za izgradnju, međutim, glavni projekat je signal za početak izgradnje. Po njegovim rečima, za izradu svakog od ova preostala dva projekta treba po osam meseci do godinu dana, dakle, ukupno blizu dve godine. A treba i novac. Projekti obično koštaju oko dva odsto od vrednosti investicije, međutim, dok nema projekata, nema ni preduslova za učešće na konkursima za odobravanje para.

Odgovorni projektant za izradu generalnog projekta Banatske magistrale u beogradskom Institutu za puteve Goran Šenica kaže da je na prvom delu ove saobraćajnice saobraćaj relativno mali, ispod 2.000 vozila dnevno, a prema Pančevu se povećava i doseže oko 4.000 vozila na dan. Najopterećenija deonica je od Pančeva do Kovina, kojom dnevno pređe prosečno više od 6.000 vozila. Gledajući ovakvo saobraćajno opterećenje, na prvi pogled se čini da i nema razloga za izgradnju novog puta. Međutim, kako saobraćajnica prolazi kroz sva naseljena mesta, javljaju se određeni problemi, ima više prelaza preko železničke pruge, od kojih neki nisu ni obeleženi, pa je bezbednost veoma ugrožena. I sam karakter saobraćajnice omogućava razvijanje velikih brzina, što za posledicu ima česte saobraćajne nesreće. Osim njihovog velikog broja na ovom putnom pravcu, u najvećem broju slučajeva ishod je s teškim posledicama. Statistika kaže da po saobraćajnoj nesreći na banatskoj magistrali imamo gotovo jednog lakše ili teže povređenog ili poginulog. Zato se nešto mora uraditi.

Šenica kaže da postoje dve varijante buduće banatske magistrale: prva maksimalno prati postojeći put i predviđa značajno poboljšanje na deonicama van naselja i izgradnju obilaznica oko svih naseljenih mesta. Druga varijanta je koncepcijski potpuno različita i ide van koridora postojećeg magistralnog puta. Obe predviđaju izgradnju novog kolovoza širine devet metara: dve saobraćajne trake po 3,5 metra i dve takozvane ivične trake od po metar, koje imaju značajnu ulogu u povećanju bezbednosti saobraćaja.
 
Dnevnik | 28. novembar  2007 | M. Mitrović

Tajno glasanje istopilo većinu

NEUSPELO SMENJIVANJE PREDSEDNIKA PARLAMENTA

NOVI KNEŽEVAC: Zahtev odbornika većinske koalicije za smenjivanje predsednika Skupštine opštine Novi Kneževac Žarka Nešića na jučerašnjoj sednici opštinskog parlamenta vanredno je uvršten u dnevni red. Iako je ovaj zahtev bio potkrepljen potpisom desetoro odbornika, doživeo je fijasko na tajnom glasanju.

Većina u vladajućoj koaliciji, čiju okosnicu čine odbornici Demokratske stranke, istopila se prilikom glasanja, jer je od 27 prisutnih odbornika za razrešenje Nešića glasalo 14, jedan je bio protiv, dok je 12 listića bilo nevažećih. Izjašnjavanju o poverenju predsedniku SO, prethodila je polemična rasprava Nešića i predlagača iz redova demokrata, u koju su se uključili i odbornici opozicije iz Srpske radikalne stranke.

Radikali i još neki odbornici očigledno nisu podržali smenjivanje Nešića, jer kada su svojevremeno podnosili zahtev za njenovo razrešenje, nisu dobili podršku odbornika vladajuće koalicije.

U inicijativi i zahtevu za razrešenje, koje je podneo šef Odborničke grupe DS-a Borivoj Knežević, samo je šturo obrazloženo da je u pitanju „neprofesionalno obavljanje dužnosti”, što je podstaklo i Nešića i odbornike radikala da reaguju. Predsednik SO Nešić je odbornik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja je u sastavu vladajuće koalicija, a mandat je osvojio na listi grupe građana pre nego što je osnovan PUPS.

Nešić je na podnošenje zahteva za razrešenje najpre reagovao smatrajući da inicijativa nema deset potpisa odbornika, ali kada je verodostojnost potvrđena, posle pauze na kojoj su insistirali radikali, za stavljanje na dnevni red predsednika SO izjasnilo se 15 odbornika.

Nešić je rekao da je čista obraza i mirne savesti i da se ničim nije ogrešio u svom radu. Komentarisao je i nelogičnost obrazloženja o svom „neprofesionalnom” radu, jer, kako smatra, dužnost obavlja volonterski u skladu sa Statutom opštine i Poslovnikom i veoma profesionalno.

Nešić je podsetio da je u SO Novi Kneževac ušao još 1974. godine, te da je četiri puta imenom i prezimenom na biračkom mestu koje se nalazi u sali za skupštinske sednice dobijao poverenje građana na izborima. On je nsistirao od podnosilaca zahtva da saopšte razloge za razrešenje.

- Za svoj rad svima mogu da pogledam u oči i savest mi je potpuno čista. Korektnu saradnju imam sa zaposlenima u organima uprave i profesionalno sam ispunjavao svoje obaveze, dajući konstruktivan doprinos radu Opštinskog veća i Skupštine opštine - rekao je Nešić.

I odbornici radikala Tomislav Vujović, Milorad Ninčić i Dušan Šubarički insistirali su na podrobnijem obrazloženju razloga za smenjivanje, jer, kako neko reče, već se u kuloarima priča koje se naredne smene očekuju. Odbornica i pokrajinska poslanica DS-a Čila Boršoš ustvrdila je da argumenti za razrešenje postoje, da treba razgovarati o činjenicama, da je stav demokrata jasan, ali da niko nema ideje za buduće smene koje su pominjane. NJen stranački kolega i odbornik Zoran Bajić takođe je tvrdio da ima obrazloženja i da je cilj smenjivanje čak i za to „ako je Nešić zviždao ispred crkve”.

Šef odborničke grupe radikala Tomislav Vujović ustvrdio je da vladajuća koalicija još od maja nema većinu u opštinskom parlamantu, zamerajući predstavnicima vladajuće koalicije što u pripremama za uvrštavanje zahteva za smenjivanje predsednika SO u dnevni red, niko se nije udostojio da se konsultuje SRS. Vujović je nezadovoljan ne samo radom Skupštine opštine, nego i članova Opštinskog veća. On je u raspravi o zahtevu za smenjivanje Nešića naveo nekoliko razloga kojim bi radikali mogli to obrazložiti, ali izrazio i očekivanja da se sagleda i uspešnost rada Opštinskog veća.

Pošto je zahtev za njegovo smenjivanje ostao u manjini Nešić se zahvalio na onima koji su mu ukazali poverenje, uz konstataciju da ne zamera onima koji su imali drugačija razmišljanja. Odbornici su juče pre izjašnjavanja o inicijativi iz većinske koalicije o poverenju Nešiću usvojili Strategiju razvoja planskog područja kao sastavnog dela Prostornog plana opštine Novi Kneževac, koji su izradili i obrazložili predstavnici Zavoda za urbanizam Vojvodine iz Novog Sada. Na zahtev odbornika iz većinske koalicije sednica je prekinuta i nastaviće se u ponedeljak, kada će se razmotriti izveštaji o radu članova Opštinskog veća i još neka pitanja.
 
Kikindske Novine | Novembar 2007

Tenderi za sanaciju mostova

Javno preduzeće "Putevi Srbije" objavilo je dva tendera za dodelu ugovora za sanaciju mostova na javnim putevima, a među njima se nalaze i mostovi u kikindskom okrugu - preko kanala Dunav-Tisa-Dunav kod Kikinde, preko reke Zlatice "Devet grla" na regionalnom putu Čoka - Kikinda i preko kanala na regionalnom putu R-112 na deonici Srpski Krstur - Novi Kneževac.

Investitor radova je Javno preduzeće "Putevi Srbije", a pre ovog tendera objavljen je i konkurs za sanaciju sedam mostova, među kojima je most preko Tise na brani kod Novog Bečeja.
 
Dnevnik | 23. novembar  2007 | M. Mitrović

TISA - POGRANIČNA SARADNJA SEGEDINA, KANJIŽE I SENTE

KANJIŽA: Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise bila je tema konferencije koja je juče održana u Skupštini opštine Kanjiža, u okviru realizacije istoimenog projekta susedske saradnje Srbije i Mađarske, koji se finansira iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju. Učesnike konferencije pozdravili su predsednik kanjiške opštine Karolj Kermeci i direktor Informacionog centra za razvoj opštine Kanjiža Robert Fejstamer, koji su istakli značaj ovog projekta koji se ostvaruje u susedskoj saradnji Segedina (Mađarska) i potiskih opština Kanjiža i Senta.

Vrednost projekta na sagledavanju stanja tri mrtvaje reke Tise i izrade studija izvodljivosti za njihovu revitalizaciju, je 88.000 evra. Zajednički projekat pogrnaičnih opština započeo je početkom juna ove i treba da se završi do kraja maja iduće godine. Do tada treba da se pribave neophodne dozvole za rehabilitaicju i revitalizaicju tri Tiske mrtvaje i sačini koncepcija za njihovu zaštitu i iskorišćavanje njihovog ekonomskog potencijala.

Menadžer projekta Peter Ric iz samouprave Segedina rekao je da je na mađarskoj strani već zaključen ugovor sa odabranim izvođačem za sačinjavanje projekta, a da je kanjiški susret treći koji je organizovan u okviru kako mi se pribavila mišljenja stručnjaka iz vodoprivrede, zaštite životne sredine, planiranja prostora i čule ideje civilnih organizacija i građana.

Ric je naglasio da je cilj da se izradom projekata za revitalizaciju mrtvaja Tise, da se partneri uključeni u ovaj projekat susedske saradnje u okviru dela programa INTERREG, namenjen zaštiti životne sredine i prevenciji poplava, sredinom iduće godine sa spremnom dokumentacijom startuju na konkursima fondova Evropske unije, kojim bi se i finansirali radovi na revitalizaciji mrtvaja reke Tise u pograničnom području Mađarske i Srbije.

Na konferenciji u Kanjiži predstavljena je revitalizacija revira Đalske mrtvaje u Mađarskoj, a u ovkiru projekta treba da se pripremi projektna dokumentacija i dozvole za revitalizaicju Đalske mrtvaje između Horgoša i Martonoša na području kanjiške opštine, Pana kod Sente i Atka kod Segedina.

Na značaj vlažnih staništa Potisja ukazala je će Klara Sabadoš iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a ekolozi Tamara Jurca i Tanja Tunić iz Akademskog društva za zaštitu i proučavanje prirode iz Novog Sada prikazali su ugroženost i potrebu zaštite insekta tiski cvet. Plan rehabilitacije mrtvaja reke Tise prikazao je dr Endre Fekete iz Uprave za zaštitu životne sredine iz Segedina, predstavljene su i mogućnosti prekogranične saradnje u periodu do 2013 godine, a u holu Gradske kuće otvorena je izloža o zajedničkom projektu Segedina, Kanjiže i Sente.
 
Dnevnik | 22. novembar  2007 | M. Mitrović

POGRANIČNA SARADNJA S MAĐARSKOM

KANJIŽA: Informacioni centar za razvoj opštine Kanjiža i lokalna samouprava ove opštine biće danas organizatori konferencije i otvaranja izložbe u okviru projekta susedskog programa Srbije i Mađarske „Povećanje ekološkog potencijala pograničnih mrtvaja reke Tise”, koji se finansira od strane Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).

Nosilac ovog projekta je opština Segedin (Mađarska), a partneri u Srbiji su potiske opštine Kanjiža i Senta. Kako je predviđeno, u okiru ovog projekta izradiće se plan rehabilitacije tri pogranične mrtvaje reke Tise. U Mađarskoj, u okolini Segedina, projektom treba da se obuhvati rehabilitacije mrtvaje Atka, a kod nas Đalske mrtvaje između Horgoša i Martonoša u kanjiškoj opštini i Pana u senćanskoj opštini. Projekat rehabilitacije pograničnih mrtvaja reke Tise treba da se izradi u saradnji stručnjaka iz dve zemlje, pa je konferencija u Kanjiži jedan od susreta predstavnika opština i stručnjaka na polju zaštite i revitalizacije vodenih površina, neophodnih u procesu koordinacije planiranja za pribavljanje dozvola za rehabilitaciju i revitalizaciju vodenih površina, izrade studije izvodljivosti i mogućnosti iskorišćavanja mrtvaja, kao i studije o uticaju na životnu sredinu.

Pri izradi programa revitalizacije i studija za mogućnost iskorišćavanja potencijala mrtvaja reke Tise, u obzir će se uzeti želje, mišljenja i ideje građana i civilnih organizacija u ovom regionu. Zbog toga su na konferenciju u Kanjiži pozvani predstavnici zainteresovanih civilnih organizacija, institucija i građani, a slični skupovi predviđeno je da se održe u Senti i četiri pogranične mađarske opštine sa područja Segedina. Prvi obilasci mrtvaja na ovom području su već ostvareni, pa će se stanje ovih prirodnih revira predstaviti na izložbi, koja će u Kanjiži biti otvorena u holu Gradske kuće. Na mađarskoj strani je već u toku proces javne nabavke za izradu studije izvodljivosti i pribavljanje dozvola za rehabilitaciju mrtvaja reke Tise u okviru ovog projekta pogranične saradnje.

Na konferenciji u Kanjiži predstaviće se revitalizacija revira mrtvaje Đala u Mađarskoj, a o značaju vlažnih staništa Potisja predavanje će održati Klara Sabadoš iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a ekolozi Tamara Jurca i Tanja Tunić iz Akademskog društva za zaštitu i proučavanje prirode iz Novog Sada prikazaće ugroženost i potrebu zaštite insekta „Tiski cvet” (Palingenia longicauda). Plan rehabilitacije mrtvaja reke Tise prikazaće dr Endre Fekete iz Uprave za zaštitu životne sredine iz Segedina, a biće predstavljene i mogućnosti prekogranične saradnje u periodu do 2013. godine.
 
DANAS | 15. novembar  2007 | A. Jirsa

Novokneževački TPS primer uspešne poslovne transformacije - Od gubitaša do regionalnog lidera

Kikinda - Kada je pre nekoliko godina ugašena proizvodnja u bivšem pogonu kikindske Livnice, "Čelik" u Novom Kneževcu , malo je bilo onih koji su verovali u brz oporavak i početak proizvodnje. Prošle godine u aprilu ova firma je počela sa radom pod novim imenom "Tvornica poljoprivrednih strojeva’’ d.o.o. Novi Kneževac u okviru "Cimosove" ćerke firme "Labinoprogres - TPS" iz istarskog grada Labina.
Novi vlasnik je do sada u ovu uspešnu firmu uložio u osposobljavanje i opremu oko 42 miliona dinara, a do kraja realizacije programa biće uloženo oko 6,5 miliona evra. Prošle godine, kada je TPS počeo sa proizvodnjom prikolica, zaposleno je prvih 20 radnika koji su ostvarili proizvodnju u vrednosti od 500 hiljada evra. Početkom ove godine preduzeće je imalo 35 radnika, dok je asortiman proizvodnje proširen na rotacione kopačice i sklopove ručki. Danas je broj zaposlenih dostigao brojku od 54 radnika, a očekuje se da će vrednost proizvodnje dostići 1,5 miliona evra.

Proizvodnja se proširivala planski, tako da se po završetku planiranog ciklusa prenosa tehnologije, pored proizvodnje motokultivatora predviđa i proizvodnja velikog traktora - Tubera 40 od 39 KS. Prototip je prikazan na ovogodišnjem Novosadskom sajmu poljoprivrede gde je izazvao veliko interesovanje. Ove godine je predviđeno i da se nastavi sa mehaničkom obradom odlivaka iz agro-programa LK dok je početkom sledeće godine predviđeno i finalizovanje montaže motokultivatora.

Prema ambicioznom programu mladog i stručnog menadžmenta firme, do 2011. godine planirano je i osvajanje proizvodnje traktora od 80 KS i potrebnih priključnih mašina za ovaj tip traktora. Ključna uloga u dosadašnjem procesu obnavljanja i uspostavljanja proizvodnje pripada inženjeru Saši Ćinkulu, koji je za uspešno vođenje projekta dobio i Zahvalnicu RPK Kikinda za doprinos novokneževačkoj privredi.
Danas TPS distribuira svoje proizvode na tržišta ex-Jugoslavije, dok podsklopovi nalaze mesto na tržištima Grčke, Turske i Rumunije a planiran je i proboj na mađarsko i ukrajinsko tržište. TPS će nastaviti sa ulaganjima i u naredne tri godine a posao će dobiti još 250 Novokneževčana.
 
Dnevnik | 09. novembar  2007 | M. Mitrović

NEZADOVOLJNI POLJOPRIVREDNICI NOVOG KNEŽEVCA

Protestna vožnja do Kanjiže

NOVI KNEŽEVAC: Poljoprivrednici Novog Kneževca priključili su se juče protestu vojvođanskih ratara u zahtevu da Vlada Srbije obezbedi efikasnije mere za ublažavanje posledica ovogodišnje suše. Traktorima je organizovana protestna vožnja od putra za Banatsko Aranđelovo kod Prehrambene industrije „Aleva”, kroz Novi Kneževac, pa sve do Kanjiže.

Učešće u protetsnoj vožnji do Kanjiže i natrag, pored desetak poljoprivrednika, koji u novokneževačkoj opštini obrađuju najviše oranica, prirdružili su se i traktori AD „Fidelinka agrar” iz Banatskog Aranđelova. Poljoprivrednici su nezadovoljni zbog smanjenog ovogodišnjeg roda usled suše i traže pomoć kako bi mogli zasnovati novu proizvodnju u ratarstvu, očuvanje i obnovu stočnog fonda. Zahtevi poljoprivrednika su da im se isplati 10.000 dinara po hektaru, ukine zabrana izvoza pšenice i kukuruza i iz budžeta za 2008. godine obezbede dodatne mere. Protestna vožnja traktorima od Novog Kneževca do Kanjiže i natrag bila je u pratnji policije i protekla je bez incidenata, uz povremeno stvaranje kolona vozila protestne kolone traktora.
 
Dnevnik | 01. novembar  2007 | M. Mitrović

Građani traže miran san  - ODBORNICI SO NOVI KNEŽEVAC O BEZBEDNOSNOJ SITUACIJI U OPŠTINI

NOVI KNEŽEVAC: Odbornici Skupštine opštine Novi Kneževac na vanrednoj sednici 31.10.2007.god.razmatrali su stanje bezbednosti u opštini, a posebno je u žiži bio povećan broj krivičnih dela na području mesnih zajednica Banatsko Aranđelovo i Srpski Krstur. Pored odbornika, u radu su učestvovali su predstavnici Policijske uprave Kikinda, Policijske stanice Novi Kneževac, Opštinskog suda i Organa za prekršaje u Novom Kneževcu i članovi Komisije za bezbednost SO.

Evidentno je da i pored ocena policijskih zvaničnika da je stanje bezbednosti povoljno, građani zahtevaju miran san, pogotovo što je u naseljima koja su najviše pogođena povećanim brojem krivičnih dela, veliki broj staračkih domaćinstava.

Zaključeno je da s obzirom na veliki broj izvršenih kriminalnih dela protiv imovine, koja su značajno uznemirila javnost, najenergičnije zahteva preduzimanje svih potrebnih mera i radnji od strane organa gonjenja i pravosudnih organa, u cilju otkrivanja izvršilaca i njihovog adekvatnog sankcionisanja. PU Kikinda je pozvana da iskoristi sve zakonske mogućnosti u borbi protiv narastajućih napada na imovinu građana angažovanjem svih raspoloživih ljudskih i tehničkih potencijala, kao i da se vrši stalna koordinacija sa organima lokalne samouprave i mesnih zajednica. Takođe se od PU Kikinda zahteva da obezbedi pravovremeno i kontinuirano informisanje ovdašnje javnosti o stanju bezbednosti.

Skupština opštine Novi Kneževac zahteva od PU Kikinda zahteva da se u mesnim zajednicama Srpski Krstur i Banatsko Aranđelovo obezbedi 24 časovno radno vreme u Odlejenjima policije, a najenergičnije su osuđene istražne radnje policije u vezi sa potpisivanjem peticije u Banatskom Aranđelovu. Zaključci sa sednice biće dostavljeni ministarstvima za lokalnu samoupravu i unutrašnjim poslova.

Posle nedavne serije provalnih krađa i pogoršane bezbednosne situacije oko 230 građana Banatskog Aranđelova uputilo je zahtev Skupštini opštine da policija obezebedi prisustvo policijskih patrola u toku noći od 22 do 6 sati, što bi doprinelo poboljšanju sigurnosti građana. O stanju na području Srpskog Krstura gde je u odnosu na raniji period situaicja mnogo bolja govorio je predsednik Saveta MZ Radovan Jančić, ukazujući da su se lopovi izgleda preorijentisali na Banatsko Aranđelovo.

Prema rečima Jančića, bezbednosna situacija u Srpskom Krsturu je u značajnoj meri poboljšana. Predsednik Saveta MZ Banatsko Aranđelovo je predočio konkretne slučajeve koji su uznemirili žitelje ovog mesta, a koji su ostali nerazrešeni. Odbornica Slavka Števin rekla je da se oseća prozvanom što su joj se građani obratili, te da bi policija umesto što je istraživala ko je organizovao i potpisivao peticiju, mogla biti prisutnija u mestu, kako bi se građani osećali bezbednije. I drugi učesnici u raspravi upućivali su primedbe i kritike na rad policije, a odbornika radikala Tomislava Vujovića sve je okarakterisao kao „igru gluvih telefona”, pošto je ovo bila treće sednica SO Novi Kneževac posvećena bezbednosnoj situaicji u opštini.

Podacima o učinku policije koje su predočili komandir i zamenik komandira Policijske stanice Novi Kneževac Nedeljko Košut i Vojislav Šubarički i nečelnik Odeljenja kriminalističke policije PU Kikinda Aleksandar Čudan, uz izrečene ocene da je stanje bezbednosti na području opštine Novi Kneževac zadovoljajuće i stabilno, da je obezbeđena lična i imovinska sigurnost građana, te da na ovom području nije bilo težih krivičnih dela, masovnog narušavanja javnog reda i mira, niti slučajeva krivičnih dela motivisanih rasnom, verskom i nacionalističkom netrpeljivošću. Policijski zvaničnici su uveravali po ko zna koji put da nemaju dovoljno ljudstva da bi obezbedili 24 časovno prisustvo policije u Srpskom Krsturu i Banatskom Aranđelovu, a učsnici su ukazivali da je neshvatljivo objašnjenje da policija nema goriva za pokrivanje terena.

Prema rečima Aleksandra Čudana, stanje bezbednosti na području PU Kikinda je na visokom nivou, u poređenju sa ostalim područjima u Srbiji, kao i da je stanje na području novokneževačke opštine mnogo bolje u odnosu na ostale opštine Okruga. On je rekao da se ne zanemaruju krivična dela koje najviše tište ovdašnje stanovništvo, da se ne beži od kritike ako je ona dobronamerna, kao i da bi voleo da je kadrovska struktura i opremljenost na području PU Kikinda mnogo bolja. Predsednik SO Žarko Nešić je konstatovao da je delatnost PU Kikinda na području koje je mirno, te da upravo činjenica da nema većeg broja težih krivičnih dela daje prostor da se policija više pozabavi sa delima u oblasti opšteg i sitnijeg kriminala.

Nešić je ukazao da je u poslednje vreme i mnogo starešina prodefilovalo kroz Policijsku stanocu Novi Kneževac i da građane to ne zanima nego njihova bezbednost. Starešina Organa za prekršaje Jova Rajić takođe smatra da je bezbednosna situacija dobra u pogledu prekršaja javnog reda i mira koje je rešavao ovaj organ, ali da bi osim policije trebalo da se više angažuju i drugi segmenti društva čiji rad utiče na ukupnu bezbednost, počev od lokalne samouprave, inspekcije i drugih organa, da bi se uticalo na sprečavanje negativnih pojava. I Rajić smatra da bi i za građane i za policiju u Banatskom Aranđelovu i Srpskom Krsturu samo prisustvo policije puno značilo.

Predsednik Opštinskog suda Novi Kneževac Milivoj Savin predočio je na broj povećanih istražnih i krivičnih predmeta u odnosu na prethodni period upravo sa područja Srpskog Krstura i Banatskog Aranđelova. Tako se od 70 istražnih predmeta koji su u ovoj godini sa područja opštine u radu 21 odnosi na Srpski Krstur, a da je od 90 krivičnih predmeta čak 20 iz Srpskog Krstura i 14 sa područja Banatskog Aranđelova. Prema njegovim rečima Sud nastoji da efikasno i brzo odradi istražne i druge predmete i da su rezultati dobri.
 
Oktobar 2007
Dnevnik | 24. oktobar 2007 | M. Mitrović

VRUĆA TEMA U HLADNOJ SKUPŠTINSKOJ SALI NOVOG KNEŽEVCA

NOVI KNEŽEVAC: Lanjski učinak JKP „7.oktobar” u Novom Kneževcu bio je povod za jučerašnju vruću raspravu odbornika Skupštine opštine Novi Kneževac u hladnoj sali, o grejnoj sezoni koja još nije počela, a na zasedanju opštinskog parlamenta najavljeno je da će daljinsko grejanje početi da funkcioniše danas.

Dok se skupštinska sala pokušavala smlačiti uključenim klima uređajima, a odbornici uglavnom sedeli u kaputima kako je vreme odmicalo žaleći se i na promrzle noge, potvrdilo se i za početak ove grejne sezone da je funkcionisanje daljinskog grejanja u Novom Kneževcu hronični problem.

Problematika daljinskog grejanja već godinama se vrti u začaranom krugu neefikasnog dogovaranja u trouglu proizvođača toplotne energije AD „Lepenka”, čelnika lokalne opštinske samouprave i JKP „7.oktobar” koje je u ulozi distributera. U izveštaju JKP „7.oktobar” o prošlogodišnjem radu predočeno je da je neizvesno da li će „Lepenka” grejati grad u grejnoj sezoni 2007/08, da je grejanje najveći problem u radu JKP i da pomoći oko grejanja i drugih delatnosti od strane lokalne samouprave nije bilo.

Šef odborničke grupe radikala Tomislav Vujović u više navrata je potezao pitanje zašto se izveštaj JKP „7.oktobar” ranije nije našao pred odbornicima, jer je još krajem maja razmotren od strane Upravnog odbora JKP i početkom juna dostavljen lokalnoj samoupravi. Rečeno je da ga je Opštinsko veće razmatralo i skinulo sa dnevnog reda, zbog toga što nije dostavljen i finansijski izveštaj, ali te tvrdnje je demantovao odbornik Ivica Brzak.

Zbog toga što daljinsko grejanje nije u funkciji hladni su radijatori u Predškolskoj ustanovi „Srećno dete”, srednjim školama i drugim ustanovama u Novom Kneževcu, dok je od 275 stanova njih oko stotinu, zbog neizvesnosti oko grejanja i visoke cene otkazalo grejanje iz gradskog toplovoda i prešlo na druge vidove grejanja.

U raspravi su upućivane kritike nadležnima iz lokalne samouprave što blagovremeno nisu preduzete akivnosti i dogovori sa „Lepenkom”, kojih je bilo, ali su oni u ukupnim odnosima skretani i na druga otvorena pitanja, kao što su međusobna potraživanja na relaciji „Lepenka” - JKP „7.oktobar” - budžet opštine Novi Kneževac. Rečeno je i da su građani za prošlu sezonu izmirili 89 odsto obaveza.

Direktor JKP „7.oktobar” Miodrag Savić je rekao da deo firme koji se bavi grejanjem, nije u mogućnosti da hladne i tople probe obavi bez „Lepenke”. U „Lepenci” je kasnio remont podstanice, a kada je juče počelo punjenje sistema došlo je do havarije na jednom od ventila.

Ukazano je i da obezbeđivanje grejanja za decu ne bi smelo da bude moneta za potkusurivanje, a da su nadležni preduzeli odgovarajuće mere, moglo je početi 15.oktobra, bez obzira što je lane startovalo 30.oktobra i što je postala praksa da sistem daljinskog grejanja već godinama ne počinje da radi na vreme.

Izveštaj o prošlogodišnjem radu JKP „7.oktobar” je jednoglasno usvojen, ali uz zaključak odbornika da se utvrdi odgovornost nadležnih iz lokalne samouprave za kašnjenje grejne sezone. Odbornici su dali saglasnost na akontativne cene grejanja za oktobar ove godine koje za stambeni prostor iznose 88,04 dinara, za školski prostor 132,06 i poslovni prostor 176,08 dinara po kvadratnom metru, a za potrošače sa ugrađenim kalorimetrom 5,06 dinara po kilovat satu toplotne energije. Ove cene su bez PDV-a i primenjivaće se u narednom periodu, sve do donošenja konačne cene grejanja od strane Skupštine opštine.

Odbornici su dali saglasnost da se od 1.oktobra primenjuje novi cenovnik za pijaću vodu, iznošenje i deponovanje smeća. Cene komunalnih usluga su poskupele za 7,5 odsto.

Duga rasprava je vođena o informaciji o problemima u radu i funkcionisanju mesnih zajednica, a nije prihvaćen predlog da se kao posebna tačka razmatra stanje bezebdnosti u opštini zbog učestalih provala i krađa na području mesnih zajednica Srpski Krstur i Banatsko Aranđelovo, nego je zaključeno da se ova problematika na dnevnom redu nađe za desetak dana na vanrednoj sednici SO uz učešće predstavnika policije.
 
 
Dnevnik | 24. oktobar 2007 | M.V.

SUDAR AUTOBUSA I KAMIONA KOD NOVOG SADA

U sudaru kamiona s priključnom cisternom za beton i autobusa ATP “Vojvodina”,
23. oktobra oko 7.30 sati kod Rimskih šančeva, na raskrsnici puteva iz Novog Sada ka Čeneju (M-22) i prema Temerinu (R-120), lakše je povređeno pet osoba. Prema prvim saznanjima, nesreća se dogodila kad je kamion kojim je od Novog Sada ka Čeneju upravljao Stevan V. (49) iz Rakovca prošao kroz crveno svetlo na improvizovanom semaforu, u blizini gradilišta objekata namenjenih saobraćaju, i udario u autobus dok je skretao.

Autobus je saobraćao na redovnoj liniji Đala - Novi Sad - Beograd.

U nezgodi su zadobili lake telesne povrede i posle ukazane pomoći u Kliničkom centru Vojvodine pušteni kući: vozač autobusa Branislav N. (48), kondukter Sandra V. (34), oboje iz Đale, i putnici u tom vozilu Zdravko D. (52) iz Novog Kneževca, Milana Z. (21) i Voja N. (56). Kamiondžija nije povređen. Zvanično saopštenje o događaju očekujemo danas iz policije.

 

Dnevnik | 07. oktobar 2007 | M. Mitrović

Neisplative tužbe protiv sitnih lopova!? 

POVODOM SVE ČEŠĆIH KRAĐA U SRPSKOM KRSTURU  

NOVI KNEŽEVAC: Policija još nije rasvetlila nedavnu provalnu krađu u prostorije Mesne zajednice, Mesne kancelarije i Zdravstvene stanice u Srpskom Krsturu, koju su počinili nepoznati izvršilac, ali kako saznajemo, od 17 krivičnih dela koja su u toku ove godine registrovana u ovom mestu novokneževačke opštine za sada su nerasvetljena samo dva.  

U Srpskom Krsturu u poslednje vreme u pogledu bezbednosnih prilika i učestalosti provalnih krađa situacija je specifična. Kao što smo nedavno pisali, najnovije reakcije u Srpskom Krsturu izazvale su provale lopova u prostorije mesnih institucija, koje se nalaze u istoj zgradi u kojoj je i kancelarija namenjena Policijskom odeljenju Đala, predviđenoj da pokriva područje ove dve mesne zajednice.  

Na području Policijske stanice Novi Kneževac, još funkcioniše Policijsko odeljenje u Banatskom Aranđelovu, ali su problemi u toj delu novokneževačke opštine manje izraženi. U Policijskoj stanici Novi Kneževac saznajemo da je najveći problem za pokrivanje terena nedovoljan broj policajaca. 

Na području novokneževačke opštine dogodila su se u ovoj godini policija je registrovala 84 krivična dela, od kojih je 26 sa nepoznatim izvršiocima. Rasvetljeno je 16 krivičnih dela sa nepoznatim izvršiocima i na rasvetljavanju preostalih deset policija intenzivno radi. Najviše registrovanih krivičnihd ela je u Novom Kneževcu, ali petina krivičnih dela u opštini se zbilo na području Srpskog Krstura, odakle stalno stižu (ne)opravdane pritužbe na račun policije. Pored provalnih krađa u mesne institucije, u Srpskom Krsturu je još ostala nerazjašnjena krađa kazana za pečenje rakije iz jednog domaćinstva.  

Lopovi u Srpskom Krsturu i ostalim naseljima novokneževačke opštine najviše kradu razne alate, metalne predmete od bakra, aktuelne su šumske krađe, pod okriljem noći odnosi se i živina iz kokošinjaca, ali je zabeleženo i nekoliko slučajeva neovlašćenog korišćenja električne enrgije. Poseban problem predstavljaju krivična dela sitne krađe, utaje ili prevare čija vrednost ne prelazi 15.000 dinara. Kako smo saznali i ova krivična dela se posebno evidentiraju i rasvetljavaju od strane policije.  

Policija oštećene građane obaveštava o izvršiocima sitnih krađa, a pošto se oni ne gone po službenoj dužnosti, oštećeni se upućuju da nadoknadu štete ostvare privatnim tužbama. Na tome se uglavnom sve završava, jer oštećeni ne podnose tužbe. Razlog su visoki troškovi podnošenja tužbe ako se angažuju advokati i sudskih taksi, ali i veoma mali izgledi da sepričinjena šteta naplati od lopova. Nezadovoljni oštećeni građani uglavnom smatraju da su takve tužbe protiv sitnih lopova neisplative, a do sada nije realizovana inicijativa iz Mesne zajednice Srpski Krstur angažuje neka vrtsa „narodnog advokata”, koji bi ih zastupao radi nadoknade štete.  
 
Septembar 2007
Novokneževačke Novine | 14. septembar 2007 | Зорица Урошев

СРПСКОКРСТУРЦИ У ТЕРМОЛИЈУ 

Културно - уметничко друштво "Милан Ајваз" из Српског Крстура наставља традицију учешћа на смотрама фолклора у иностранству. Под вођством председнице Жељке Јанчић и уметничког руководиоца Луке Попова фолклорни ансамбл из Српског Крстура представљао је Републику Србију на 24. Интенационалном фестивалу фолклора у Термолију у Италији. Захвалној италијанској публици представили су се од 30. јула до 2. августа ансамбли из Парагваја, Румуније, Србије, Сицилије и града домаћина.

Термоли је град и општина на обали Јадранског мора, у провинцији Кампобасо, регион Молисе. Са око 30.000 становника град представља одмаралиште познато по плажама и старим утврђењима.

Летња позорница постављена на скалинади фолклора била је стециште песме и игре, коју је помно пратила бројна публика. Културно - уметничко друштво  "Милан Ајваз" представило се извођењем влашких игара, Лесковца, Босилеградског крајишта, Пчиње и Баната. Музичку пратњу су чинили Синиша Теофанов, хармоника, Дејан Дражић, бас, Радован Шаргић, тамбура и Лука Попов, гоч.

У знак сећања на оснивача Интернационалног фестивала  у Термолију фолклорне дружине су присуствовале миси у катедрали посвећеној девици Марији, која потиче из 13. века. У складу са протоколом Српскокрстурци су том приликом отпевали Химну Светом Сави.

Ансамбл из Србије  је самостално  приредио и једночасовни програм у суседном граду Монтенеро Ди Бисаћиа. Завршно вече Интернационалног фестивала организовано је у Термолију, крај куле старог утврђења. 

 
Jul 2007
Večernje Novosti | 23. jul 2007

VATRA GUTA ŠUME I USEVE

STARA planina, gori nebo i zemlja na staroplaninskom vrhu Vidlič. Ono čega su se svi pribojavali ipak se desilo. Požar koji je na 1000 hektara nekoliko dana besneo podno ovog krečnjačkog masiva, uprkos natčovečanskim naporima vatrogasaca i šumara, u ponedeljak ujutro preko grebena spustio se na drugu stranu planine. Vidimo cisterne sa vodom, buldožeri, umorni garavi vatrogasci koji su već nekoliko dana i noći na nogama, a sa vrhova Vidliča, kao topovska đulad puca usijani krečak . Uz zlokobni prasak leti kamenje leti niz liticu.
- Naš posao je da ne dozvolimo širenje vatre dalje od puta i zasad uspevamo to da sprečimao. Niko ne sme ni da zamisli šta bi se desilo ukiliko stihija ode ispod puta - pričaju šumari Dragomir Đelić,Dragan Dojčinović, Aca Petrović. Svega nekoliko stotina metara od njih je drugi “punkt”. Na njemu su Marjan Milenković, Dragan Džunić i još par njihovih drugara. Išekuju kolege iz Kraljeva, Novog sada , Kraljeva, Subotica, Čačka, Niša , Zaječara...
Oko podneva, kada je temperatura u hladu bila preko 40 stepeni, potpomognuta vrelim vetrom plamena stihija je “prevalila” planinski vrh, a dim se video sa udaljenosti od tridesetak kilometara. Borba sa vatrom trajala je neprekidno do 17 časova, kada se pojavila pomoć iz mnogih srpskih gradova. U gašenje su uključio i hilikopter koji vodenim bombama zasipa vrh planine. Vodu zahvata u kompemzacionom bazenu nadomak Pirota.
- Ovo jeste nepristupačan teren. Protivpožarni kamioni ne mogu da gase i hilikopter je prava stvar. Moglo je to odmah da se uradi, a ne da se po ovim gudurama lomatamo nekoliko dana i noći - kažu vatrogasc.
Pred vatrom na Vidliču beži i divljač. Kroz puknt policije, bukvalno kraj ljudi, protutnjalo je krdo od desetak divljih svinja. U ponedeljak, ujutro uz pomoć hilikoptera vatra je lokalizovana na šumskom putu podno Vidliča.
- Cela linija podno Vidliča je pod kontrolom i zadas nema opasnosti od daljeg širenja. Vatra se međutim, širi prema Visočkim Odorovcima i prema Planinarskom domu, ali je po rečima Novaka Mitrovića, direktora Srbijašuma u Pirotu, pod kontolom. Druga dva požara, kod temske i Pakleštice su ugašena, a na ovim lokacijama dežuraju vatrogasci. I na Vidliču ćće dežurati u narednih dset dana i noći jer se ispod slojeva suve šume, očas pojavi varnica.
Inače, visina štete će se tek utvrditi s obzirom da je na ovom području oko 54.000 endemskih vrsta. Sličan, mada neuporedivo manji požar desio se 2000.godine.

ČEKA SE IL 76

NA niškom Aerodormu "Konstantin veliki" u ponedeljak je bilo sve spremno za doček specijalnog ruskog aviona "Iljušin 76" za vanredne situacije. U saradnji sa pripadncima policije iz Niša i Beograda uprava nišog aerodroma, očekuje da ovaj avion koji je rusija poslala kao ispomoć za gašenje požara na Staroj planini, sleti u utorak ujutro.
Mada je prvobitno isčekivan dolazak aviona tipa "kanader" na Niškom aerodromu saznajemo da je u pitanju avion namenjen za gašenje požara na nepristupačnim terenima kao i za sletanje na pisti gde bi punio potrebne količine vode. Kapacitet aviona "IL-76" koji je Rusija poslala kao ispomoć Srbiji je, saznajemo, 42 tone a vodom će se puniti na pisti niškog aerodroma.
OPET BUKTI

POTPOMOGNUTA jakim vetorm, u ponedeljak popodne vatra je ponovo počela da se razbuktava. Prema rečima Mileta Jovičića, načelnika Odeljenja za protivpožarnu zaštitu u MUP Srbije, angažovane su nove snage za gašenje od oko 150 vojnika i policajaca.


POŽARI U SRBIJI

KRAGUJEVAC Na podurčju sela Ljuljaci požar je zahvatio oko 50 hektara borove šume i rastinja. Osim vatrogasaca na gašenju požara angažovani su i meštani.

JUŽNA BAČKA U južno bačkom okrugu tokom protekle nedelje dogodilo se 78 požara. Najveći broj - 60, dogodio se na otvorenom prostoru, 12 ih je izbilo na građevinskim objektima, dok je šest zahvatilo vozila.

ŠTRPCE U velikom požaru, podno Paštrika, izgorelo je 100 kuća Goranaca u selu Zli Potok,a vatrena stihija, koju ne uspevaju da obuzdaju vatrogasci iz Prizrena, preti da se proširi.

BRESTOVIK kod KLINE U povratničkim selima opštine Peć već nekoliko dana zbog nedostatka vode za piće preti humanitarna katastrofa

TOPLICA Dva manja požara na području topličkog okruga zabeležena su u ponedeljak u Babinom potoku i Prekorađi, selima prokupačke i kuršumlijske opštine. Veštom akcijom vatrogasaca i meštana lokalizovani su veoma brzo.

NOVI KNEŽEVAC U ataru Srpskog Krstura, u opštini Novi Kneževac, vatrena stihija spržila je oko 60 hektara pašnjaka i oko 10 hektara kukuruza.

KURŠUMLIJA Brzom intervencijom izviđača iz Centra za obuku porečana Odreda ŠB "Jadran" iz Niša sprečeno je širenje vatrene stihije na vinograde i voćnjake u području Bilješkog groblja u ataru Opštine Merošina.

POMOĆ IZ RUSIJE
RUSKO ministarstvo za vanredne situacije spremno je da pošalje u Srbiju za gađenje požara avion "iljušin 76" koga popularno zovu "vodeni bombarder". Ovaj avion nedavno je pomogao da se ugase veliki požari u Bugarskoj.
Jurij Bražnjikov, direktor Međunarodnog odelelja Ministarstva rekao je u ponedeljak da je njihov "vodeni tanker" spreman da poleti u Srbiju.

PLANULO 250 HEKTARA
U NEKOLIKO opština u Timočkoj Krajini buknuli su požari, koji su progutali nekoliko stotina hektara šuma, livada, voćnjaka...
Tako su, više od nedelju dana, vatrogasci, uz pomoć meštana i zaposlenih u Nacionalnom parku „Đerdap“ pokušali da „ukrote“ vatru, koja je izbila nedaleko od ovdašnjeg sela Boljetin. Međutim, vatrena stihija progutala je 150 kehtara pod šumama i još 50 pod livadama. Izgoreli su i jedna štala i salaš, ali su vatrogasci uspeli da spreče širenje vatre na obližnje vikend-naselje.
U Knjaževcu je u ponedeljak podneta prijava protiv meštana Srećka P. (25) i Dragana D. (45). Oni se terete da su zaboravili otvoren plamen, koji se proširio na prostor 300 puta 30 metara, u kojem su izgoreli suvo rastinje, trava, voćnjaci i jedan poljoprivredni objekat.
 


Новокнежевачке Новине | 06.07.2007. год. | Зорица Упошев

ШЕСТИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРА У СРПСКОМ КРСТУРУ - ПЕСМЕ И ИГАРА

Наступило девет фолклорних ансамбала 

Као и на претходних пет, заиграла је и запевала младост на Шестом фестивалу фолклора у Српском Крстуру 30. јуна, у организацији КУД "Милан Ајваз". Манифестација је почела свечаним дефилеом учесника кроз центар села, а потом су се фолклорни ансамбли из Војводине и Србије успешно представили захвалној публици у Дому културе.

Фестивал је отворио председник Савета МЗ "Српски Крстур" Радован Јанчић нагласивши да се ова манифестација одржава захваљујући, пре свега, уметничком руководиоцу КУД-а "Милан Ајваз" Луки Поповом.

Прво су наступила деца Забавишта "Маслачак", васпитачица Сандре Гајин и Марије Ковачевић. А, потом су се надигравали и натпевавали чланови културно - уметничких друштава "Извор" из Накова,  "Тисађенђе" из Новог Кнежевца, "Вук Караџић" из Санада, "Оро" из Београда, "Свети Сава" Чока, "Бриле" Беочин, "Младост" Зајечар, домаћина КУД "Милан Ајваз" и новокнежевачког Тамбурашког оркестра "Лале".

Фестивал фолклора је и ове године био прилика да се као добар домаћин докаже цело село, које је дочекало преко 250 играча, док су чланови КУД-а "Младост" из Зајечара три дана гостовали у Српском Крстуру.

По традицији, по завршетку наступа фолклорних ансамбала за младе је у дворишту Основне школе, приређен рок концерт групе "Бас винг" из Новог Кнежевца.

- Све смо старији и искуснији, рекла је председница КУД-а "Милан Ајваз" Жељка Јанчић, уручивши захвалнице свим учесницима.

У организацији фолклорног ансамбла предстоји традиционално "Лето у Српском Крстуру" које током јула и августа анимира младе и старе житеље, али и госте из околине.

ВИА ИТАЛИЈА 

- Наше дружење траје од 2002. и надам се да ће трајати још много година. Фестивал фолклора је својеврсна тачка у низу манифестација којима се обележава Дан општине, речи су Луке Попова.

Игром "Босилеградско крајиште" представили су се домаћини, који ће овог лета представљати Србију на Интернационалној смотри фолклора у Термолију, Италија.

 
Jun 2007

DNEVNIK | 22.06.2007. god. | M. Mitrović

 NOVI KNEŽEVAC: Priznanja i bogat praznični program

 Svečana sednica Skupštine opštine Novi Kneževac juče je održana povodom 21.juna, koji se poslednjih godina obeležava kao lokalni praznik. Novokneževčani su za Dan opštine odabrali cvetanje reke Tise i dolazak leta. Svečana sednica opštinskog aprlamenta u prisustvu gostiju iz okolnih potiskih opština otpočela je srpskom himnom „Bože pravde”, a prigodan program priredili su učenici Osnovne muzičke škole Novi Kneževac.Predsednik Skupštine opštine Žarko Nešić je ocenio uspešnim rad opštinskog parlamenta u proteklih godinu dana, podsetivši da je održano 15 zasedanja, d aje usvojeno 30 odluka značajnih za rad i funkcionisanje lokalne samouprave.

 Nešić je naglasio da opštinski parlament karakteriše dobar rad odbornika, uz izuzetno visok nivo političke tolerancije, koji se izdizao iznad stranačke pripadnosti. On je izrazio zadovoljstvo da sve strukture u opštini, bez obzira na stranačku pripadnost nastoje da doprinesu razvoju opštine.

Predsednik opštine dr Predrag Veličković je takođe naglasio da su odnosi u lokalnoj samoupravi tolerantni ida zahvaljujući tome može korektno da se radi. Veličković je rekao da će se nastaviti započete aktivnosti, kako bi se realizovale obaveze iz sklopljenih ugovora i završili započeti projekti u izgranji infrastrukrure u opštini.

Predsednik opštine dr Predrag Veličković uručio je opštinska priznanja istaknutim pojedinscima i kolektivima iz novokneževačke opštine, za dugogodišnji doprinos afirmaciji i razvoju ove sredine i pregalaštvo. Prvi put na osnovu opštinske odluke, za počasnog građanina Novog Kneževca proglašen je poznati zoopreparator Radivoj Braca Jančić rodom iz Srpskog Krstura, koji je svojim dostignućima proslavio Novi Kneževac u Srbiji, na prostorima bivše Jugoslavije i širom sveta.

Dobitnici opštinskih priznanja sa novčanim nagaradama su Stonoteniski klub „Obilić”, Srednja škola „Dositej Obradović” i Karate klub „Šotokan” iz novog Kneževca. Pohvalnice su pripale direktoru Srednje škole „Dositej Obradović” Draganu Tadiću, penzionerki Viktoriji Muhi, arheologu Snežani Stanimirov-Grčki, penzionerima Jovanu Perkučinu i dr Jene Gubašu iz Novog Kneževca i treneru novokneževačkog Karate kluba „Šotokan” i profesoru Miti Šainoviću iz Sente.

Povodom Dana opštine, u Novom Kneževcu juče je u centru varoši upriličen bogat kulturno-umetnički program. Preksinoć u galeriji narodne biblioteke „Branislav Nušić” otvorena je izložba portreta istaknutih vojvođanskih slikara. Izložbu je otvorio likovni kritičar Sava Stepanov iz Novog Sada, a održan je i koncert ozbiljne muzike. U nedelju na Tisi kod Novog Kneževca povodom lokalnog praznika Udruženje sportskih ribolovaca „Tisa” organizuje međunarodno takmičenje u pecanju ribe na plovak „Kup prijateljstva”.
 

DNEVNIK | 08.06.2007. god. | M. Mitrović

NOVI KNEŽEVAC: Radikali bi opet novine džabe

Odbornici Skupštine opštine Novi Kneževac većinom glasova na jučerašnjem zasedanju, za direktora JP Centar za informisanje Novi Kneževac imenovali su Zoricu Urošev, koja je do sada bila vršilac dužnosti direktora. Posle prilično konfuzne situacije u kojoj je šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke Tomislav Vujović zatražio dodatnim informacije i razjašnjenje procedure u vezi raspisivanja konkursa i izjašnjavanja Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose SO, kao i dodatnih konsultacija šefova odborničkih grupa, za njeno imenovanje glasalo je 19 odbornika većinske koalicije dok su odbornici radikala bili uzdržani.

Zbog proceduralnih propusta do kojih je došlo u postupku raspisivanja konkursa za direktora JP Centar za informisanje Novi Kneževac, zaključeno je da predsednik Skupštine opštine za narednu sednicu predloži razrešenje sadašnjeg Upravnog odbora i imenovanje novog.
Pojašnjenja postupka izbora direktora dali su predsednik Komisije za kadrovska, administrativna pitanja i radne odnose SO Milete Damjanovića i resornog člana Opštinskog veća Dragana Miščevića.

Prilikom razmatranja izmene i dopune programa poslovanja novokneževačke informativne kuće, Tomislav Vujović je postavio pitanje zašto se „Novokneževačke novine” ne dele besplatno kao ranije, kada se JP finansira iz budžeta. Direktorka Zorica Urošev je najavila da će na ovo pitanje dostaviti pismeni odgovor.

Odbornici su dali saglasnost na izmene i dopune programa poslovanja JP Direkcija za izgradnju grada Novi Kneževac i dali saglasnost na novi cenovnik tog JP. Usvojena je odluka o završnom budžetu opštine Novi Kneževac za 2006. godinu, uz zaključak da se do 15. jula pripremi rebalans budžeta opštine za ovu godinu koja će se odnositi na obezbeđenje neophodnih sredstava za funkcionisanje mesnih zajednica, što treba da se pripremi u dogovoru sa savetima mesnih zajednica.

Jednoglasno su donete su odluke o planovima detaljne regulacije dela trase puta Novi Kneževac - Crna Bara, lokacije za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i stanice za punjenje motornih vozila tečnim gasom u Novom Kneževcu, takođe i opštinska odluka o regulisanju javnog saobraćaja na teritoriji opštine.
Zbog odlaska u penziju, dužnosti opštinskog javnog pravobranioca razrešena je Mira Tikvicki, a na ovu dužnost je postavljen Boško Stanimirov, sadašnji sekretar Skupštine opštine Novi Kneževac.

On će ovu dužnost preuzeti od 1. jula ove godine. Konstatovana je ostavka člana Opštinskog veća zaduženog za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Branka Stanimirova, koji je na prethodnoj sednici imenovan za direktora JP Direkcija za izgradnju grada Novi Kneževac.

M. Mitrović
 
Maj 2007

DNEVNIK | 30.05.2007. god. | M. Mitrović

Korov leti sa potiske pruge?

 Jedanaest opština Severnobanatskog i Južnobačkog okruga postiglo je sporazum o usvajanju strategije i prihvatanju projekta za revitalizaciju železničkog saobraćaja na trasi potiske pruge Novi Sad - Temerin - Bečej - Senta - Kanjiža - Horgoš i na pomoćnom pravcu Vrbas - Bečej. Sporazum su u Senti potpisali predstavnici opština Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Ada, Bečej, Srbobran, Žabalj i Temerin, priključiće se još Vrbas i grad Novi Sad, koji je zainteresovan da u širem regionu bude uspostavljen saobraćaj na lokalnim prugama. Sporazum je rezultat dogovora koji su od kraja prošle godine u više navrata vodili čelnici zainteresovanih opština i privrednici sa predstavnicima JP „Železnica Srbije“.

Na skupu u Senti je postignuta saglasnost i potpisan sporazum o finansiranju izrade studije izvodljivosti za revitalizaciju železničkog saobraćaja u ovom regionu, koju će sačiniti Saobraćajni fakultet u Beogradu. Izradu studije, u vrednosti od 2,95 miliona dinara, opštine će finansirati srazmerno veličini ovogodišnjeg budžeta, ali se očekuje i podrška Izvršnog veća AP Vojvodine da delimično učestvuje u finansiranju izrade studije, kao i daljim aktivnostima na primeni strategije razvoja železničkog saobraćaja u regionu.

Koordiniranje aktivnosti na izradi studije povereno je opštinama Senta i Bečej. Zaključeno je da se od nadležnih organa zatraži da od lokalne pruge, Potiska pruga dobije prioritetni status, a ukoliko se Studijom izvodljivosti iskaže prihvatljivost projekta na revitalizaicji železnice u regionu, očekuje se da se u najkraćem roku sa nadležnim republičkim ministarstvom, Izvršnim većem Vojvodine i JP „Železnice Srbije“, sa domaćim i inostranim institucijama pokrenu aktivnosti za obezbeđenje finansijske podrške za revitalizacije železnice u regionu.

Glavni koordinator u JP „Železnice Srbije“ za Vojvodinu mr Milan Vučinić istakao je veoma značajnom zainteresovanost 11 opština, a da je strateško opredeljenje da dosadašnji lokalni pravac Potiske pruge na osnovu posebne uredbe Vlade Srbije promoviše kao drugi kolosek magistralne pruge Novi Sad - Subotica prema Mađarskoj. Mađarske želenice, prema rečima Vučinića, smatraju da je za njih krak B Koridora 10 pravac od Subotice prema Segedinu, a ne prema Kiškunhalašu. Prema tim okolnostima, lokalna Potiska pruga koja sada zarasta u travu, ima sve preduslove da se revitalizuje i postane drugi kolosek magistralne pruge na evropskom Koridoru 10.
 

Novokneževačke Novine | 25.05.2007. god. | Zorica Urošev

Granični prelaz Đala – Tisasiget ponovo otvoren

Međudržavni prelaz između Srbije i Republike Mađarske Đala Tisasiget ponovo je otvoren za putnički saobraćaj. Drumski granični prelaz nije radio od početka septembra prošle godine zbog investiranja u infrastrukturu prelaza. Status prelaza za sada nije promenjen, tako da granicu između dve zemlje mogu prelaziti samo državljani Srbije i Evropske unije. Prelaz kod Đale je otvoren od 8 do 18 časova..

Svečanost povodom obnavljanja rada međudržavnog prelaza upriličena je 10. maja samo s mađarske strane granice, gde je investirano u nove objekte, pošto su tamošnje pogranične službe, od otvaranje 1993. godine, radile u kontejnerima. Za uređenje infrastrukture na prelazu Đala – Tisasiget iz kase uloženo je 1,7 miliona evra.

Izgradnjom nove infrastrukture s mađarske strane granice bilo je najava da će prlaz biti otvoren 24 sata, međutim nije. Kako saznajemo od naših pograničnih službi, za to je potrebno obaviti prekategorizaciju sadašnjeg međudržavnog prelaza, što će se regulisati novim međudržavnim sporazumom Srbije i Mađarske, odnosno regulisanjem odnosa naše zemlje i Evropske unije.
 

Glas Javnosti | 25.05.2007.god. | S. Urošev

Adaptacija "MS kuće" za obolele od multiple skleroze dovedena u pitanje
Fali 5.000 evra za završetak radova

NOVI KNEŽEVAC - Završetak adaptacije "MS kuće" za obolele od multiple skleroze u Severnobanatskom okrugu, prve takve vrste u Srbiji, ali i eks-Jugoslaviji doveden je u pitanje. Da bi građevinci okončali radove nedostaje još oko 5.000 evra, pa Slavica Zorić, predsednica Udruženja obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga, apeluje na ljude dobre volje da im pomognu. 

- Nameravamo da povodom petnaestogodišnjice postojanja našeg udruženja "MS kuću" otvorimo 28. juna. Nadamo se da će se naći neko ko je voljan da finansijski podupre završetak ove plemenite misije. Očekujemo pomoć lokalnih samouprava Okruga, privatnih preduzetnika, ovdašnjih kompanija, ali i poslovnih banaka. Ne smatram da je za njih ova suma prevelika - kaže Zorićeva. 

Naša sagovornica otkriva da su nedavno uputili skoro 300 pozivnica kikindskim privrednicima sa molbom da im pomognu. Apelu su se odazvali samo kikindska Elektrodistribucija, MZ "Nakovo" i načelnik Severnobanatskog okruga Vladimir Srdić. Simboličan odziv nije ih obeshrabrio u želji da istraju u akciji "Vaše malo - nama mnogo" koja se odnosi na prikupljanje preostalih sredstava za adaptaciju "MS kuće". Novčani prilozi mogu da se pošalju u Vojvođansku banku, a broj žiro računa je 355-1072747-56. Udruženje obolelih od multiple skleroze u Severnobanatskom okrugu ima 110 članova, od kojih je 46 iz kikindske opštine. Najmlađi član ima 19, a najstariji 78 godina. Multiple skleroza jedno je od najčešćih autoimunih zapaljenskih oboljenja centralnog nervnog sistema. Od ove opake bolesti najčešće oboljevaju osobe između 20 i 40 godine života. 

- "MS kuća" u Novom Kneževcu biće dostupna za sve naše članove. U njoj će se nalaziti sala za rehabilitaciju i radionice za tkanje i šivenje. Nameravamo da deo kuće preuredimo za trajni smeštaj naših članova o kojima više nema ko da vodi računa - kaže Zorićeva. 

  I SLIKARI POMAŽU 

Pokrajinski Sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku dodelio nam je prošle godine jednokratnu pomoć od 1,8 miliona dinara. Mimo te donacije akcijom Udruženja prikupljeno je još nekoliko stotina hiljada dinara, pa je za 30.000 evra kupljena kuća u Novom Kneževcu. Ni ove godine neće nas izneveriti slikari. Od 22. do 29. juna u Novom Kneževcu održaće se 5. međunarodna likovna kolonija "Život je umetnost" na kojoj će stvarati 25 umetnika. Celokupan prihod sa ove humanitarne kolonije namenjen je za "MS kuću" - kaže ona.
 

DNEVNIK | 23.05.2007. god. | M. Mitrović

EPILOG SPORA RADNIKA I NOVOKNEŽEVAČKE „LEPENKE”

Za 47 radnika Holding kompanije AD „Lepenka” iz Novog Kneževca koji su zbog štrajka dobili otkaze i po sudskoj presudi u septembru prošle godine vraćeni na posao posle 17 meseci, više nema dileme da su u organizaciji Sindikata „Nezavisnost” zakonito tražili svoja prava obustavom rada 23. i 24. marta 2005. godine, ali još nisu obeštećeni. Oni su bili prinuđeni da podnošenjem tužbe u Opštinskom sudu Novi Kneževac od poslodavca zatraže isplatu izgubljene zarade i povezivanje radnog staža za vreme kada su nezakonito odstranjeni iz preduzeća.

Član Izvršnog odbora Sindikata „Nezavisnost” u AD „Lepenka” Luka Šegrt podseća da su radnici vraćeni na posao u povoljneom sudskom postupku, pošto je Okružni sud u Zrenjaninu uvažio žalbu radnika na prvostepenu presudu Opštinskog suda u Novom Kneževcu, čime su poništena nezakonita rešenja generalnog direktora „Lepenke” Aleksandra Ivoševića o otkazima ugovora o radu.

- Pošto je presuđeno u našu korist vratili smo se na posao i trebalo je da nam preduzeće nadoknadi štetu za period koji nismo radili, međutim, poslodavac nas nije isplatio u zakonskom roku od osam dana i očekujemo da to ostvarimo tužbom. „Lepenka” je u međuvrmeenu uložila zahtev za reviziju sudskog postupka pred Vrhovnim sudom Srbije, kojom je potvrđeno da smo bili u pravu, tako da je poslodavac u obavezi da nas obešteti - kaže Šegrt.

Visina obeštećenja za radnike odrediće se veštačenjem, a kako napominje Šegrt, pored obeštećenja na ime izgubljene zarade, radnicima treba da se poveže i radni staž za taj period.
- Kada smo vraćeni na posao nije nam povezan radni staž, nego su nas ponovo zaposlili i rekli da će povezati radni staž od 17 meseci kada bude izvršena revizija postupka, a inače svim radnicima „Lepenke” doprinosi za penzijsko osiguranje nisu uplaćivani od juna 2004. godine. Od 47 radnika koji su nezakonito dobili otkaze svi su vraćeni na posao, izuzev 12 koji su sami dali otkaze, nakon presude u korist radnika - napominje Šegrt.

Lanjskom presudom kojom je omogućen povratak radnicima na posao, „Lepenka” je obavezana da radnicima nadoknadi troškove prvostepenog sudskog postupka i troškove žalbe u ukupnom iznosu od 280.800 dinara.
Od organizovanja štrajka, zbog kojeg su dobili otkaze, do poništenja nezakonitih otkaza i povratka na posao u AD „Lepenka” se izmenila vlasnička struktura, usled prodaje akcija na Beogradskoj berzi, ali bez obzira na promenu vlasnika, radnici očekuju da poslodavac izmiri svoje obaveze.

Nakon presude u njihovu korist i prilikom povratka na posao pre devet meseci, radnici su procenjivali da će „Lepenka” na ime izgubljene zarade, kao i obaveza za poreze i doprinose za povezivanje radnog staža, platiti ceh od preko 20 miliona dinara, a koliko će on stvarno biti, tek treba da se utvrdi.
 
April 2007
DNEVNIK | 20.04.2007. god. | M. Mitrović

NOVI KNEŽEVAC: Radikale otkravio tek aprilski račun

Najveću pažnju odbornika Skupštine opštine Novi Kneževac na prekjučerašnjem zasedanju pobudilo je razmatranje i davanje saglasnosti za cene grejanja za korisnike daljinskog grejanja u Novom Kneževcu. Prema ranijoj odluci odbornika saglasnost na cene grejanja daje se mesečno prema obračunu utrošene toplotne energije, ali su se ovog puta cenovnici za decembar prošle, januar, februar, mart i april sa konačnim obračunom grejne sezone na dnevnom redu našli zajedno.

Odbornici većinske koalicije su podržali predložene cene grejanja, ali se odbornici Srpske radikalne stranke nezadovoljni sopstvenim tretmanom kao opozicije u opštinskom parlamentu i problematikom grejanja, nisu izjašnjavali, što je izazvalo reakcije iz većinske koalicije. Radikali su se „otkravili” tek kod usvajanja konačnog obračuna grajanja i aprilske cene.

Data je saglasnost da cena grejanja zajedno sa PDV-om za decembar, januar i februar bude obračunata po 110 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora i za mart 65 dinara, a na osnovu konačnog obračuna za april utvrđena cena bez PDV-a je 42,91 dinara.Čila Boršoš (DS) tražila je odgovor koliko je puta problematika grejanja bila na dnevnom redu u ovoj godini i nije dobila konretan odgovor, a šef odborničke grupe radikala Tomislav Vujović podsetio je da su lane saglasnosti na cene davane mesečno, ali da u dva održana ovogodišnja zasedanja nisu uvrštavana. Vujović smatra da se Skupština opštine ne bi trebalo toliko baviti centralnim grejanjem 202 stana čiji korisnici uživaju u komociji.

- Voleo bih kada bi Skupština opštine vodila računa i o grejanju domaćinstava u Srpskom Krsturu, Banatskom Aranđelovu, Majdanu i ostalim naseljima opštine, da kreditira kupovinu uglja i drva, a ne da se celokupna problematika svodi na cenu centralnog grejanja u Novom Kneževcu - rekao je Vujović, predočivši i činjenicu da je naplata od korisnika samo 40,4 odsto.

Predsednik SO Žarko Nešić je ipak pojasnio da nije reč samo o grejanju dve stotine stanova, nego i ustanova u kojima boravi oko 2.000 ljudi. Problematika grejanja u Novom Kneževcu aktuelna je već duže vreme, a šef odborničke grupe Demokratske stranke Borivoj Knežević podsetio je da je tokom prošle godine pred odbornicima bio gotov projekat nove toplane sa inostranim finansijerom, ali je tada odluka bila da je u pitanju skupo rešenje, te da bi već sada posle isteka grejne sezone trebalo razgovarati o narednoj. Sadašnji proizvođač toplotne energije „Lepenka” ispostavlja račune, a da JKP „7.oktobar” kao distributer može eventualno da se odriče marže i pravi zbog toga gubitak.

Odbornik G17 plus i predsednik Upravnog odbora JKP „7.oktobar” Miloš Štrbac apelovao je da se posebna sednica posveti odnosima JKP i SO Novi Kneževac, pogotovo što posle protekle blage zime, kada je reč o centralnom grejanju predstoji vrlo teška iduća sezona. Dužnici za neplaćene račune su tuženi, ali zbog tehničkih razloga nije izvodljivo njihovo isključenje.

Direktor JKP „7.oktobar” Miodrag Savić ukazao je da je prosečna mesečna cena za stambeni prostor od 88,04 dinara po kvadratnom metru stambenog prostora, odnosno sa PDV-om 95,08 dinara, za celu proteklu grejnu sezonu prilično visoka. Načelnik Opštinske uprave Zoran Gajin, odgovorio je da se SO ne bavi grejanjem zato što se štiti interes korisnika u 200 stanova, već zato što je u pitanju komunalna usluga, te da se u narednom periodu treba opredeliti koja je sudbina ove komunalne usluge.

Odbornici su na lični zahtev dužnosti razrešili predsednika Opštinske izborne komisije Jovana Rajića i umesto njega na ovu dužnost imenovali Zorana Gajina. Za direktora JP „Direkcija za izgradnju grada Novi Kneževac” sa četvorogodišnjim mandatom imenovan je diplomirani ekonomista Branko Stanimirov iz Novog Kneževca. Odbornici su usvojili izveštaje o prošlogodišnjem radu Centra za socijalni rad Novi Kneževac i Narodne biblioteke „Branislav Nušić”.
 
Februar 2007

DNEVNIK | 18.02.2007. god. | Ranka Dautović
Uz potisku i banatska pruga

Akcija na revitalizaciji železničkog saobraćaja u vojvođanskim opštinama nastavlja su u Severno-banatskom okrugu za opštine Kikinda, Čoka, Novi Kneževac, Kanjiža, Senta i Ada. U opštini Senta za ponedeljak, 19. februara zakazan je sastanak kome će prisustvovati i predstavnici velikih privrednih organizacija koje su iskazale interes za revitalizacijom pruga u tom regionu, među kojima su Metalsko-sirćetni kombinat iz Kikinde, Potisje iz Kanjiže i Šećerana iz Sente. Svi bi želeli da prevoz robe organizuju železnicom.

U Savetu za železnički saobraćaj Pokrajinskog sekretarijata za privredu kažu da će se u Senti razgovarati o novim sugestijama o poboljšanju železničke infrastrukture i povezivanju s industrijsko-tehnološkim parkovima, kojih je na teritoriji Vojvodine predviđeno 19.

Želi se da svetlost dana ugleda i projekat u okviru regije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa i da se preko Kikinde poveže železnička mreža od Segedina u Mađarskoj do Temišvara u Rumuniji. Jedan od predloga je da pružni pravac Novi Sad - Bečej - Ada - Senta - Kanjiža bude povezan sa Segedinom, odnosno, da to bude drugi kolosek pruge Novi Sad - Subotica - Segedin i da se na taj način pokuša premošćavanje nedostatka drugog koloseka na relaciji Novi Sad - Subotica.

Istovremeno, banatske opštine traže da se njihovom teritorijom s projektovanom banatskom drumskom magistralom projektuje i železnička magistrala, odnosno, da se revitalizuje pravac Pančevo - Zrenjanin - Banatsko Miloševo - Kikinda- Segedin, tako da bi u najboljem slučaju, ukoliko se ostvare namere opština, imali tri paralelne pruge u vezi sa severnim susedom.

Razvojna šansa

Vojvođanske opštine iskoristile su zakonsku mogućnost po kojoj lokalne pruge mogu biti date u ingerenciju jedinicama lokalne samouprave, i uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za privredu krenule u izradu studija opravdanosti za njihovu revitalizaciju. Ugovori su najpre potpisani za izradu studija o revitalizaciji pruga i železničkog saobraćaja u Južno-banatskom i Zapadno-bačkom okrugu, a očekuju se i za Severno-banatski, jer je u opštinama izraženo veliko interesovanje.
Opštine su shvatile svoju razvojnu šansu kroz organizovanje mnogo jeftinijeg prevoza železnicom davno zaboravljenim prugama. U tome su im dobro došli planovi u kojima su prilikom izrade ostavljeni koridori za lokalne pruge.

Raspodela tereta bi bila takva da bi se banatskom magistralom uglavnom obavljao prevoz opasnih materija (proizvodi derivata nafte iz Pančeva, zatim iz Elemira proizvodi tečnog gasa), dok bi se Potiskom magistralom obavljao prevoz poljoprivrednih proizvoda (šećerne repe, pšenice i kukuruza), a glavnom magistralom Beograd - Novi sad - Subotica obavljao bi se brzi putnički prevoz i međunarodni teretni saobraćaj. Ovi zahtevi biće obrađeni u studiji koja će prvi put prikazati sasvim novu strategiju železničkog saobraćaja u Vojvodini jer, na žalost, u planu Železnica Srbije nema ni ovakve analize, ni strategije.

Prva faza procesa revitalizacije vojvođanskih pruga već je završena u Zapadno-bačkom okrugu za opštine Sombor, Odžaci, Kula i Apatin i Južno-banatskom okrugu za opštine Vršac, Pančevo, Kovin, Kovačica, Opovo, Plandište i Alibunar. Te opštine su zaključile ugovor s Institutom Saobraćajnog fakulteta u Beogradu koji radi na procesu istraživanja podataka za izradu studije izvodljivosti revitalizacije železničkog saobraćaja.

Ukoliko studije pokažu opravdanost, naredni koraci su inicijativa prema JP Železnice Srbije, Pokrajinskom izvršnom veću i Ministarstvu za kapitalne investicije, da rezultate ugrade u svoje strateške planove. Opštine će time dobiti veliku šansu da konkurišu u programima prekogranične saradnje ili da pokušaju da lakše dobiju sredstva iz drugih izvora finansiranja.

U Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, uz saglasnost Železnice, još pre dve godine tadašnji Savet za železnicu pokrenuo je široku akciju po opštinama o revitalizaciji pruga, za šta je prvi korak studija izvodljivosti. Sa Saobraćajnim fakultetom iz Beograda do sada je potpisan ugovor o izradi dve studije za revitalizaciju pruga i železničkog saobraćaja u Južnobanatskom i Zapadnobačkom okrugu. One će oslikati tehnološki, tehnički i finansijsko-tržišni aspekt železničkog regionalnog saobraćaja.

DNEVNIK | 13.02.2007. god. | M. Mitrović
 
SRPSKI KRSTUR: Prodajom na doboš iz parloga
 
Agoniji koja u Društveno-poljoprivrednom preduzeću „Deveti oktobar” u Srpskom Krsturu traje već deceniju najzad se nazire kraj. Na ročištu za javnu prodaju nekretnina u Oštinskom sudu u Novom Kneževcu celokupna imovina preduzeća prodata je beogradskoj firmi DOO „Bilje merkant” po početnoj ceni od 65,7 miiliona dinara.

Najveći poverioci srpskokrsturske firme su Mlin „Novi Kneževac”, „Svit–lajn” iz Čantavira i Poreska uprava, odnosno država, koji će prodajom imovine prinudnim putem naplatiti potraživanja. Radnici su prethodnih godina naplaćivali zaostale zarade prodajom pokretne imovine preduzeća, pa su na taj način isplaćene zarade za poslednje tri godine, a firma je ostala bez poljoprivredne mehanizacije.

Dužnosti direktora posle izlaska iz stečaja pre pet godina prihvatio se Dušan Gajin, koji je bio i stečajni upravnik. Međutim, on je posle smenjen, pa su ga na dužnosti v.d. direktora nasledili najpre Branko Hereta i potom Aleksandar Živkov, iz redova radnika. Angažovanje Živkova u poslednje vreme svelo se uglavnom na naplatu zaostalih zarada za preostale radnike, kojih je trenutno 14.

Mehanizacija je rasprodata, a u parlogu je oko 1.000 hektara oranica. Beogradska firma jedina je bila zainteresovana za kupovinu celokupne imovine DPP „Deveti oktobar”, pa je „na doboš”, uz mašinski park koji se prostire na 20 hektara zemljišta, kupila poslovne objekte i 865 hektara oranica. Agonija gazdinstva iz Srpskog Krstura započela je otvaranjem stečaja u aprilu 1997. godine, kada je vođenje postupka povereno tada najvećem poveriocu Mlinu „Novi Kneževac” iz Novog Kneževca.

Svojevremeno je DPP „Deveti oktobar” raspolagalo sa 1.080 hektara zemlje u društvenom vlasništvu i oko 500 hektara državnih njiva. Još dok je pre deceniju pokretan stečajni postupak, firma je bila u rasulu, pa je tokom pet godina stečaja proizvodnja konsolidovana na osnovu poslovno-tehničke saradnje sa novokneževačkim mlinarima, tako da je početkom 2002. godine preduzeće izašlo iz stečaja.

Pre pokretanja stečaja u DPP „Deveti oktobar” bilo je oko 70 radnika, koji su tada ostali bez posla, a u vreme stečaja radna snaga angažovana je po potrebi, najviše 25 ljudi. Izlaskom iz stečaja, firmu iz Srpskog Krstura je opterećivao dug mlinu „Novi Kneževac” od oko 20 miliona dinara, ali je deset traktora „belorusa”, tri velika traktora IMT i pratećom mehanizacijom preduzeće osposobljeno za rad.

Međutim, i pored toga, agonija je nastavljena. U sezoni 2004–2005. u zakup je izdato 700 hektara i zaparloženo je 380 hektara oranica, da bi prošle godine sve njive ostale u parlogu.


Novokneževačke Novine | 9. Februar 2007. god. | Z. U.
Februar 2007. god.: Kraj agonije u DPP 9. Oktobar

IMOVINA NA DOBOŠ 

  Prema rečima sudije Opštinskog suda u Novom Kneževcu Erike Kerepeši na ročištu za javnu prodaju nekretnina , održanom 29. januara 2007. godine, prodate su nekretnine DPP «9. Oktobar» iz Srpskog Krstura, po početnoj ceni nešto večoj od 67,5 miliona dinara. Kupac je firma DOO «Bilje Merkant» iz Beograda, kao jedino zainteresovana za nekretnine u celost.

  Na taj način je prodato 865 hektara oranica i poslovni objekti uključujući i mašinski park koji se prostire na 20 hektara. Završena je agonija DPP «9. Oktobar» duga 10 godina, otkako je u ovom preduzeću, pod patronatom AD Mlin Novi Kneževac, uveden stečaj.

  Najveći poverioci «9. Oktobar» bili su novokneževački Mlin, DOO «Svtilajn» iz Čantavira i Poreska uprava. Prodajom imovine putem javne licitacije poverioci će novčana potraživanja naplatiti prinudnim putem. Proteklih godina cu i radnici naplaćivali zaostale zarade javnom prodajom pokretne imovine preduzeća. Na taj način su isplaćene zarade za 2004., 2005. i  2006. godinu. Firma je u međuvremenu ostala i bez mehanizacije.

  Dužnost v.d. direktora je prošle godine prihvatio radnik Aleksandar Živkov čiji je posao, uglavnom, svodio na naplatu zaostalih zarada za preostale radnike (trenutno ih je četrnaestoro). Oko 1000 hektara oranica je u parlogu, mehanizacija je rasprodata, a dirktor nema ni kancelariju.

  DPP «9. Oktobar» je svojevremneo raspolagao sa 1080 hektara društvenih njiva i oko 400 do 500 hektara državnih (u procesu vraćanja). Stečaj je uveden aprila 1997. godine, a vođenje stečajnog postupka povereno je Mlinu, kao najvećem poveriocu. Mehanizacija je u to vreme bila u rasulu, a tokom pet godina stečaja proizvodnja je konsolidovana na osnovu ugovora o ploslovno – tehničkoj saradnji sa mlinarima. Osposobljena je mehanizacija, a rešenje Privrednog suda iz Zrenjeni