Na plastičnim flašama do supe od prepelice

Na 2. međunarodnoj regati „Lagani spust Tisom“, održanoj juče na delu reke dugom 11,5 kilometara kod Novog Kneževca, učestvovalo je oko 200 najrazličitijih plovila i oko 500 posetilaca. Prednjačili su učesnici sa dušecima i traktorskim gumama, bilo je i raznovrsnih gumenih, drvenih i plastičnih čamaca, plovila od buradi i plastičnih flaša.

Reka je ove godine imala veći vodostaj i bila brža– Volim Tisu, učestvovao sam na prošlogodišnjem i evo nas i na ovogodišnjem spustu. Tu sam s porodicom i prijateljima i imamo plastični i gumeni čamac i traktorsku gumu kao jednu celinu. Ovde smo zbog dobrog društva i provoda. Tisa je malo mutna, ali je voda izvrsna za osveženje. Kako je brzina toka oko šest kilometara na sat, očekujem da na cilj stignemo za oko 14 sati – rekao je na početku spusta Sredoje Rankov.

Drugi „Lagani spust Tisom“, priređen na severu Banata na deonici pitome ali nepredvidive „panonske princeze“, koja je ovog leta znatno povisila uobičajeni letnji vodostaj i ubrzala tok, okupio je zaljubljenike u Tisu. Oni su se nekonvencionalnim plovilima otisnuli u reku nadomak Srpskog Krstura spuštajući se sve do 11,5 kilometara udaljenog Novog Kneževca, gde se na keju od motela „Lovac“ do mosta u kotlićima krčkala supa od prepelice, paprikaš od divlje svinje, srnetine i drugi specijaliteti.

– Vratili smo se s Ibra sa splavarenja dugog 26 kilometara, koje je ozbiljnije kao poduhvat i avantura, a ovo je sasvim drugačiji doživljaj laganog spusta našom ravničarskom lepoticom Tisom – kaže Željko Neckov iz Novog Kneževca, i nastavlja – Ibar jeste brži i na prvi utisak zanimljiviji, ali je Tisa naš domaći dragulj koji obožavamo. Na Ibru sam splavario treći put, na ruti od oko šest i po kilometara, mnogo je lepo u Dolini jorgovana, trubači su nam svirali i sa leve i sa desne obale, isprobali smo sve kulinarske specijalitete tog kraja, od roštilja do jagnjetine. Na Tisi je ritam malo laganiji i godi nam krčkanje paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice. Plovimo čamcem i jednim improvizovanim splavom od drveta, nema razloga da ne prevalimo predviđenu deonicu.

Među najoriginalnijim plovilima bio je ojačani drveni čamac „Đalinskih mornara“, kojim je komandovao kapetan Pera Kaloper, rodom Đalinac, a sada žitelj Novog Kneževca.

– U odnosu na pre godinu dana, promene su jako bitne, jer nas je lanjsko loše iskustvo malo naučilo reda, pa smo morali obaviti popravke na motoru. Motor nam je trošio litru đalinske šljivovice po glavi, što se nije pokazalo dobro, promenili smo dizne i ukinuli pogon na ovo gorivo. Osim toga, čamac nam je bio nestabilan pa smo ga dodatno ojačali, tako da je pravi katamaran, a dodatnu stabilnost nam je dao i advokat Sever Zakić, koji lane nije stigao na spust pošto je slomio nogu, ali srećom dobro se oporavio. Zakić je naš glavni administrator, malo je jačeg gabarita, tako da za stabilnost ne brinemo – uveren je Kaloper.

U standardnoj posadi „Đalinskih mornara“ su još bili kuvar Đoka Skorup, koji je ovog puta morao biti obazriviji jer je lane roštilj završio u Tisi. Za svaki slučaj dodatno ga je učvrstio na krmi.

– Da ne potonemo, brine navigator Velimir Jokić, uzdamo se u njegovo poznavanje Tise – dodaje Kaloper, a učvršćeni roštilj počeo je da se dimi još pre spusta.

Mlađana družina od desetak Novokneževčana predvođena Željkom Pantelinom pripremila je čitavu flotu. Splav je napravila od oko 800 plastičnih flaša, za čiju je montažu trebalo čitava tri dana Jovanu i Ljubomiru Ninčiću, Vanji Janjatovu i ostalima iz družine.

– Nadamo se da će splav od plastičnih flaša izdržati, a tu su za svaki slučaj i gumeni čamci, dušeci i gume – uveren je Pantelin.

Na obali Tise u Novom Kneževcu priređene su razne zanimacije od „Igara bez granica“ za najmlađe do takmičenja u odbojci na pesku, brzom ispijanju piva, obaranju ruku, ali je svakako najrazdraganiji bio doček.

Za učesnike regate i goste, kulinarske specijalitete na novokneževačkom štrandu kod „Bronksa“ pripremali su članovi Lovačkog društva „Novi Kneževac“, ali i drugi kulinari iz okoline. Mirko Miščević, iz Podlokanja, spremao je gulaš od divlje svinje, u čemu nema ničeg preteranog i nepoznatog, sve je to, kako veli, kuvarska klasika. Jovan Stojkov Soni, član Upravnog odbora LD „Novi Kneževac“, kaže da su lovci i ovog puta doprineli da se ugoste učesnici manifestacije, doduše nešto skromnije nego pre godinu dana.

Aca Ignjatov je uz asistenciju supruge Dušice na laganoj vatri pod kontrolom držao kotlić paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice, na šta je već navikao jer potiče iz ugostiteljske familije. Kasno po podne počeli su da raznovrsnim plovilima pristižu učesnici regate, a manifestacija je završena koncertom rok grupe „Van Gog“ i vatrometom pred više hiljada posetilaca.

Stigle i pare iz EU

Odzivom učesnika, organizacijom i ambijentom
bili su zadovoljni domaćini Sanja Mićić, član Opštinskog veća za privredu i turizam,
i Predrag Berić, savetnik predsednika novokneževačke opštine. Sve je počelo prošlog leta sasvim spontano, kada je grupa entuzijasta iz Novog Kneževca pokrenula manifestaciju „Lagani tiski spust“, a ovog leta okupljanje je dobilo novi zamah jer je uvršteno u zvaničnu ponudu Turističke organizacije Vojvodine. Takođe, uz podršku opštine stigla je i potpora iz sredstava IPA fonda Evropske unije, u okviru prekogranične saradnje Srbije i Mađarske.
 

Porodice u Sanadu ostale bez kuća .

Čoka - Nezapamćeno nevreme koje je u noći između 12. i 13. avgusta protutnjalo severnim Banatom, najveće posledice nanelo je žiteljima Sanada i Čoke, a štete u poljoprivredi pretrpela su i sela u novokneževačkoj opštini Podlokanj, Majdan i Rabe. Zamenik predsednika opštine Čoka, Balaž Ferenc kaže da je trenutno prioritet da se obezbedi privremeni smeštaj za porodice iz Sanada čije su kuće porušene ili u kojima zbog oštećenja život nije siguran.

U Čoki je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnomPosledice nevremena praćenog gradom i olujnim vetrom, koje je u noći između četvrtka i petka protekle nedelje pogodilo opštinu Čoka, vide se i trećeg dana nakon nezapamćene količine padavina, kada je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnom, što je u aridnom severnobanatskom podneblju višemesečni prosek padavina u letnjim i jesenjim mesecima. Pumpe za izbacivanje vode iz domaćinstava, ekonomskih objekata i podruma su najtraženiji rekvizit, a već izbačena voda iz podruma se ponovo vraća i pojavljuje zbog visokog nivoa podzemnih voda.

- Opštinski štab za vanredne situacije prati sva dešavanja u postradalim delovima Čoke i Sanada i ono što je sada moguće učiniti jeste evidentiranje svih šteta koje je nevreme pričinilo. Formirali smo komisije u mesnim zajednicama, čiji članovi obilaze domaćinstva i beleže štete, a koliko ćemo uspeti da im pomognemo videćemo kada se utvrdi visina štete. Iz skromnog opštinskog budžeta sigurno da nećemo moći da nadoknadimo sve, pa ćemo se za pomoć obratiti pokrajinskim i republičkim organima - kaže Ferenc Balaž, zamenik predsednika opštine Čoka.
Najkritičnije je u Sanadu, i to u delu između železničke pruge i regionalnog puta za Novi Kneževac i delu sela zvanog Pana. Vatrogasno spasilačko odeljenje iz Čoke i juče je cisternom ispumpavalo vodu iz domaćinstava, a razgovori se vode i sa predstavnicima Vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde da sa svojim pumpama velikog kapaciteta pomognu da se voda što brže iscrpi iz stambenih zgrada i kuća - kaže zamenik predsednika opštine Čoka.

On podseća da su i prošle godine, zbog visokog nivoa podzemnih voda, zajedno sa opštinama Ada, Senta i Novi Kneževac, tražili da se zbog štete u poljoprivredi otpišu određena davanja za doprinose, odvodnjavanje ili poreze, ali da su dobili negativan odgovor.

- Sada je najbitnije neposredno pomoći ljudima kojima je bukvalno porušen krov nad glavom - kaže Balaž.

Delovi atara su takođe zahvaćeni nevremenom, pa su najviše stradali duvan, soja, suncokret, kukuruz, šećerna repa i vinogradi.

- Većina paora nije osigurala useve zbog besparice, ili su osigurali samo neke kulture. Šećerna repa je na najvećim parcelama osigurana posredstvom Fabrike šećera, a slično je i kod duvana. Međutim, najveći deo će ići na štetu poljoprivrednika. Posle velikih padavina i toplog vremena, trebalo bi useve zaštititi od bolesti, ali je na njivama voda, pa traktori sa prskalicama ne mogu ući u parcele, što će izazvati dodatne štete. Voda takođe onemogućuje ulazak u postradali deo atara, pa se prava šteta još ne može sagledati - kaže Slobodan Pejaković iz Poljoprivrednog gazdinstva „Rit“ u Čoki.

 

Девет потиских општина развија туризам

СЕНТА: Презентација и свечана предаја пројекта студије регионалног развоја под називом „Пројектовање дестинација и коридора за туризам и активностислободног времена у функцији одрживог развоја Потисја”, приређена је у Скупштини општине Сента. Студију је израдио Факултет за спорт и туризам ТИМС из Новог Сада, док је трошкове израде студије финансирао Фонд за капитална улагања АП Војводине у износу од 7,5 милиона динара. Студија обухвата приказ постојећег стања у девет општина Сента, Кањижа, Нови Кнежевац, Чока, Ада, Бечеј, Нови Бечеј, Тител, Жабаљ и будућу пројекцију туристичког развоја Потисја. Председница сенћанске општине Анико Ширкова изразила је задовољство што је поред израђене студије, девет општина Потисја успоставило модел сарадње и заједнички радило на реализацији задатог циља.
Помоћник покрајинског секретаријата за привреду АП Војводине за ресор туризма Ерне Варњу истакао је важност заједничке сарадње општина у циљу јачања туристичких потенцијала и повећања конкурентности војвођанских општина на све пробирљивијем туристичком тржишту.


 

Radio Televizija Vojvodine | 05. maj 2010.

Gradnja puta Đala-Segedin?

NOVI SAD - Za petpristupne fondove Evropske unije, opština Novi Kneževac konkuruisala je za više projekata za prekograničnu saradnju sa Mađarskom.

Jedan od projekata iz IPA fondova odnosi se na gradnju puta od Segedina do Đale i na trasiranje i izgradnju biciklističke staze od Deske do granice sa Srbijom.

Prema investicionom planu, rekao je za Radio Novi Sad predsednik Opštine Novi Kneževac Dragan Babić, prdviđeno je oko 800.000 evra za projekte, a otvaranje prvih aplikacija trebalo bi da bude ovih dana.

Prekograničnom saradnjom predviđeno je da se obuhvate i projekti iz oblasti kulture i turizma.
 

Неговање традиција предуслов за толеранцију

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Други „Севернобнатски сусрет фолклорног стваралаштва” одржан је на главном тргу у Новом Кнежевцу уз учешће 19 фолклорних ансамбала, међу којима су били гости из Дееске (Мађарска) и Жомбоља (Румунија). Отварајући манифестацију председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши истакао је да се неговањем изворног фолклора припадника свих националних заједница које живе на овим просторима остварује племенита тежња, да се међунационални дијалог остварује и на овај начин, неговањем традиција.
На сусрету у Новом Кнежевцу представљене су српске, мађарске, ромске, румунске и немачке песме и игре, а Егереши је нагласио да се на тај начин међусобно боље упознајемо, а да је предуслов за стварну толеранцију и узајамно поштовање, познавање вредности оних са којима заједно живимо.
- Различите културне вредности су наше заједничко благо у вишенационалној, вишејезичној, у својој разноликости богатој Војводини. Зато, негујмо наше традиције и вековне вредности, чувајмо свој национални идентитет, поштујући у исто време и разноликост - поручио је Егереши.
Он је додао да учешће фолклорних група из Деске и Жомбоља представља одличан пример прекограничне и међурегионалне сарадње, приближава нас оним временима, када ће и у овом делу Европе, нашег заједничког европског дома, нестати границе.
Домаћин и организатор другог „Севернобанатског сусрета фолклорног стваралаштва” било је КУД „Тисађенђе” из Новог Кнежевца, уз подршку Покрјаинског секретаријата за културу АП Војводине, општине Нови Кнежевац, Друштва „Корвинус” из Мађарске.
 

Konvoj bostana za groš

Za tromeđu današnje Srbije, Mađarske i Rumunije otimala su se mnoga evropska carstva, sve dok u 9. veku vizantijski car Lav Šesti nije pozvao u pomoć mađarska plemena protiv bugarskog cara Simeona. Mađari su tu, kao i Sloveni pre njih, primili hrišćanstvo i osnovali državu.

Iz tih vremena potiče prvi pomen Novog Kneževca kao Cnesa ili Kneža, što je bila slovenska reč za vladarsko mesto. Naselje se kasnije dugo zvalo Rev Kanjiža.

Od 14. veka dobilo je zvanje varošice i pravo da održava vašare. Turske vlasti su, da bi povratile razbežalu radnu snagu, ublažili poreze, i raji delili zemljište. Turska Kanjiža, kako se tada nazvala, postala je moćno privredno središte, sa velikim prihodima od žita, konoplje, kupusa, lana.  

Putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da su prinosi dinja i lubenica u 17. veku bili toliki, da su se kola bostana prodavala za svega osminu groša. Raja je zarađivala od stoke, konja i košnica, pošto su med i vosak bili veoma traženi u Evropi.  

Habsburška monarhija je 1716. osvojila Kneževac, a pred kraj veka prodala ga je novosadskom trgovcu Marku Đurkoviću, velikom srpskom dobrotvoru.  

U dvorcu njegovog sina Đorđa je 1848. bio štab srpskog generala Kuzmana Todorovića, pa je varoš pošteđena razaranja. Đorđe je gajio pšenicu koju je prevozio brodovima sa svog pristaništa na Tisi, a naseljavao je i proizvođače duvana. Trgovao je stokom po Srbiji i bio prijatelj knezu Milošu Obrenoviću. Naslednici Đorđevi, potekli od njegove nećake Katarine, takođe su bili dobrotvori grada.  

Katarinini unuci Bela i Emil Talijan podigli su most, bolnicu, železničku stanicu, sreski sud, zabavišta i dom za stare, a 1908. i fabriku svile. Tada je osnovana štedionica, uređen grad, i započeta elektrifikacija. Emil, čuveni svetski putnik, egzotičnim biljem je započeo ozelenjavanje Novog Kneževca.  

Dvorci ovih i drugih plemića danas pripadaju spomeniku prirode Starom parku, nastalom još krajem 18. veka. Obrađen u mešavini pejzažnog, engleskog stila i geomerijskog, francuskog, park se ističe drvoredima retkih vrsta listopadnog i zimzelenog bilja.

Prvi dobrotvor

Pošto je kupio Novi Kneževac, Marko Đurković je dobio plemićku titulu de Servijski i tu sagradio jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini. Osnovao je prvu zadužbinu za školovanje srpske dece, iz koje se, među stotinama studenata, školovao jezikoslovac i arhimandrit manastira Šišatovac Lukijan Mušicki.
 

Заостале плате траже тужбом

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Радници новокнежевачког АД „Млин” Нови Кнежевац поднели су тужбу Основном суду Кикинда тужбу против фирме како би наплатили заостале зараде и остала потраживања за која су закинути. Председник Синдиката Петар Кришанов тврди да су запослени добили само део лањске августовске плате, те да је заостатак већ шест месеци и да су због кашњења у исплати њихове породице доведене на руб егзистенције.
Новокнежевачка фирма у својим силосима држи тренутно ускладиштену пшеницу „Викторија групе”, а од 52 запослених већ месецима ангажовано је свега петнаестак, док се остали упућују на принудни одмор или коришћење годишњег одмора. Пекара која је опслуживала Нови Кнежевац и околину хлебом не ради већ четири године, од када су главну реч преузеле нове газде које су до већинског управљачког пакета акција дошли њиховом куповином на берзи од малих акционара.

Према подацима Централног регистра у АД „Млин” Нови Кнежевац 91,17 одсто акција је у власништву правних лица, а 8,82 одсто је у поседу око 230 малих акционара. Компанија „Фиделинка” из Суботице и новосадски „Агрохем” поседују по 24,98 одсто, београдске фирме „Нортвест” АД 1,54 и „ПР Систем” ДОО 1,11 одсто. Акцијски фонд Републике Србија располаже са 28,83, а Републички фонд ПИО 9,71 одсто акција. Председник синдиката Кришанов каже да су се крајем прошле године незадовољни стањем у фирми запослени обраћали за помоћ Акцијском фонду, међутим, на апел није стигао никакав одговор.
- Чињеница да се запослени држе у великој неизвесности, због тога смо се определили да своја права оствариму судским путем - каже Кришанов. - Не знамо чији је интерес, али као да нам не дају да радимо. Били смо успешна житомлинска фирма која би и поред свих економских потешкоћа могла солидно да привређује.
Запослени и председник Синдиката Кришанов жале се да од директора не могу да добију релевантне информације и да директор Јанош Агоштон није вољан за сарадњу. Директор Агоштон пак тврди да је имао сусрет са председником Синдиката Кришановим, представником новокнежевачког синдикалног повереништва и правником Самосталног сидиката у Кикинди Милованом Гатарићем. Агоштон каже да нема овлашћења да даје информације за медије, него да се то чини на нивоу Компаније „Фиделинка”.

Према названичним информацијама потврђено нам је да исплата личних доходака за 49 радника новокнежевачке фирме касни, али да им се неке принадлежности сваког месеца ипак исплаћују, према приходу који се остварује од услуга лагеровања пшенице у силосима. Евидентно је да је рачун фирме у последње време често блокиран, а објекти оптерећени хипотеком, те да због тога радници стрепе за своју судбину.
 

Ђала и Српски Крстур без самодоприноса

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Референдуми за нови месни самодопринос на подручјима месних заједница Ђала и Српски Крстур нису успели па ће два

севернобанатска насеља новокнежевачке општине остати без очекиваних прихода за решавање најосновнијих потреба. Иако је изјашњавање спровођено 12 дана, то није било довољно да се грађани приволе да дају подршку издвајању личног динара, што је до сада била вишедеценијска традиција.
Неочекивано мали број грађана одазвао се у Српском Крстуру, јер их је на изјашњавање за нови петогодишњи самодопринос изашло свега 121 или тек нешто више од осам одсто, од 1.503 уписаних у бирачки списак. За увођење самодоприноса било је неопходно да се изјасни више од половине уписаних бирача. Председник Савета МЗ Српски Крстур Александар Миладинов изражава забринутост због оваквог резултата, наговештавајући да ће наредни период бити изузетно тежак како за функционисање МЗ, тако и за десетак удружења грађана која се за своје активности добрим делом ослањају и на средства самодоприноса.
Слична ситуација је у Ђали, али с том разликом што се на изјашњавање за самодопринос од 1.021 уписаних у бирачки списак одазвало 535, што је више од половине, али пошто је за самодопринос гласало 481, против је било 53 и један листић је био неважећи, није испуњен законски услов, јер је неопходно да увођење подржи више од половине укупног броја бирача. Поновни референдум за увођење новог самодоприноса према закону може се организовати тек после шест месеци.
- Велики проблем представља што се на бирачком списку поред мештана налазе и они који имају непокретности у Ђали, земљу и куће, а живе на страни, у Новом Саду, Суботици и другим градовима, па нису допутовали на изјашњавање. Неизгласавање самодоприноса сигурно ће донети невоље у финансирању основних делатности које обављамо - каже потпредседник Савета МЗ Ђала Јован Бачикин.