Škripi u kasi zbog smanjenja transfera

NOVI KNEŽEVAC: Za prvih devet meseci ove godine u budžetu novokneževačke opštine ostvaren je prihod od 162,647 miliona dinara ili 69 odsto planiranog, konstatovano je na poslednjoj sednici Skupštine opštine Novi Kneževac. Predsednik opštine Dragan Babić smatra da je ostvarenje zadovoljavajuće, ali da je priliv novca u opštinsku kasu nedovoljan za nesmetano funkcionisanje lokalne samouprave.

Babić je ukazao da su u protekle dve godine republička transferna sredstva smanjena za oko 40 miliona dinara, što se itekako oseti u opštinskoj kasi. Odbornici opozicije pak smatraju da je budžet opštine potrošački i nisu glasali za usvajanje izveštaja.
Raspravu je podstakao i podneti izveštaj o neuspelom referndumu za uvođenje novog petogodišnjeg samodoprinosa na području MZ Novi Kneževac, na koji se od upisanih 6.586 sa biračkog spiska odazvalo svega 326 ili 4,95 odsto. Zahtevano je da se utvrdi odgovornost za neuspeli referendum.
Usvojen je program Predškolske ustanove „Srećno dete” za ovu školsku godinu, u kojoj je upisnao 309 mališana, od toga 218 u Novom Kneževcu, a svega 91 u ostalim naseljima opštine. U predškolskoj ustanovi planiraju da u idućoj godini u okviru programa prekogranične saradnje zamene dotrajalu stolariju na vrtićima, a prikupljanje dodatnih sredstava za popravku opreme očekuje se saradnjom sa Centrom za ruralni razvoj iz Novog Kneževca i mađarskom fondacijom „Silefeld”.

Usvojena je odluka o formiranju štaba za vanredne situaicje u cilju obezbeđivanja pravovremenog efikasnog organizovanja i reagovanja u vanrendim situaicjama. Data je saglasnost na izgled grba MZ Banatsko Aranđelovo. Za direktora JP Centar za informisanje Novi Kneževac sa mandatom od četiri godine imenovan je inženjer elektrotehnike Deže Čejtei iz Banatskog Aranđelova, koji je dosadašnji v. d. direktora.
 

Dnevnik | M. Mitrović | 19.11.2010

Ritam dobošarenja i poslastica

ČOKA: Peti međunarodni festival dobošara „Daje se na znanje” priređen je preksinoć u Čoki u organizaciji Kulturno istorisjkog društva „Čokanski dobošari” i opštine Čoka u kasnijem od uobičajenog termina i uz nešto nešto skromniji program, ali isto tako žestokom ritam kao prethodnih godina. Trajalo je samo jedno veče, koje je pre nastupa dobošara i bubnjara u Domu kulture bilo začinjeno kulinarskim poslasticamaetno hrane koju su pripremile žene iz udruženja iz sedam mesnih zajednica čokanske opštine.
- U jednom momentu zbog besparice čak smo rešili da se festival ne održi, međutim, ljudi koji su do sada učestvovali izršili su na nas „pritisak“ da ga održimo u nekoj skromnijoj formi, da se ne prekine tradicija. Atmosfera jeste skromnija ali dovoljno atraktivna za sve koji vole zabavu. Dobošari su uvek imaju šta da saopšte, bez obzira što im je zanimanje gotovo izumrlo. Nekad je to nešto lepo, bude i ružnih vesti, ali su uvek spremni za razgovor - kaže predsendik čokanske opštine dr Predrag Mijić.

Dobošari nisu imali takmičenje, nego samo revijalni nastup. Danilo Kozić iz Sente, Saša Dujin i Vladeta Sudarski iz Novog Bečeja, Dušan Felbab i Jovan Čudanov iz Kikinde i gosti iz bratskog rumunskog grada Deta Olaru Katalin i Dorian Kosma Hausler, sve glumci u ulozi dobošara, i među njima jedini pravi izvorni dobošar Mihalj Čilag iz Padeja. Nastupima i dosetkama su razgalili publiku.
- Ove godine sam samo četiri puta dobovao, pozivajući meštane da sređuju kanale i preuzmu betonske cevi za propuste. Za jedno dobovanje sleduje me 500 dinara, za šta treba obići 52 ćoška u Padeju. Od dobošarenja više ni za hleb ne mogu da zaradim, četiri dana dobošarenja jedva da je meni dovoljno mesec dana za hleb, a ne može se dobovati suva grla. Trebalo bi u Padeju dobovati mnogo što-šta, ali nema ko da plati - jada se Čilag.
Dobošarski nastup od davnina počinje čuvenim: „Čujte i počujte, daje se na znanje!”, a za dobošara ako nekada nije bio pismen, da bi mogao da obavlja posao morao je biti tuvljiv, da zapamti ono što treba da saopšti meštanima. Psiholog Prvoslav S. Plavšić iz Beograda, koji je uključen od pokretanja čokanskog festivala, ističe da je jedino u Vojvodini prava tradicija dobošarenja, koje je iščezavalo i sačuvalo se do današnjih dana na severu Banata.
- Ljudi koji se sada late doboša, mogu da se oslone na ono što su nekada radili njihovi preci dobošari, koji su dobošom privlačili ljude da dođu na ćošak, da bi čuli nešto važno. Jedinstveno u tome je što su dobošari lično saopštavali sugrađanima novosti. Nije to ni radio, ni televizija, nego živa reč čoveka iz njihovog sela. Videli smo u Čoki da i Rumuni i drugi ljudi sa ovih prostora imaju sličnu tradiciju, ali zahvaljujući Čokanima tradicija se čuva - kaže Plavšić.
Karnevalsku povorku bubnjara i dobošara predvodio je Vladimir Bogdanović iz Čoke, a publiku su oduševili poznati bubnjar Dragoljub Đuričić i njegov tamnoputi gost Mamadu iz Senegala.
- Malo po malo postajem građanin Čoke, gde god se s Čokanima sretnem u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije, pozdravljaju me kao da smo zemljaci. Imam i volje i želje da čokanski fetsival traje, da se očuva tradicija, da se zna šta su doboš i bubanj, bez obzira da ili ima ili nema para, jer od doboša niko se nije oboatio - veli Đuričić.
Iz Udruženja žena „Đurđevak” iz Vrbice u ponudi je bilo bakinih kolača, gibanice, proje, krofni, pogačica, a ponudu su okitile vencima belog luka.
- Ne ide uz kolače, ali mi smo u Srbiji i šire poznati po proizvodnji belog luka, bez venaca belog luka nigde ne idemo - kaže Vrbičanka Etelka Baranji.
Žene iz Sanada su ispekle orasnice, sitne kifle, kolače sa ludajom, medenjake, čupavce, kiflice, Radmila Rajić hvali i domaće rujno vino i rakiju, koje preferira muška populacija. Pored nje u pripremanju trpeze učestvovale su Dara Popov, Mira Kosić, Kila Nadrljanski i još neke, a Crnka Petrov je ispekla doboš tortu. Doboš tortu su napravile i Čokanke, ali ovog puta nije bilo proglašenja najlepše, najukusnije i najveće, kao prethodnih festivala.

Грађани бојкотовали референдум

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Референдум за увођење новог петогодишњег самодоприноса на подручју МЗ Нови Кнежевац, који је завршен прекјуче, није успео.

Изјашњавање грађана је трајало од 1.до 21.новембра, а према незваничним подацима које би у среду требало да озваничи Комисија за спровођење референдума, од 6.586 уписнаих бирача на изјашњавање на два бирачка места изишло је само 326 или 4,94 одсто.
Житељи Новог Кнежевца и оближљег насеља Филић, као и они који имају непокретности на подручју МЗ Нови Кнежевац очито су бојкотовали изјашњавање, мада су из на подршку за увођење самодоприноса позивали општински челници, представници политичких партија и цивилних организација. За увођење самодоприноса гласало је 249 грађана или 3,78 одсто, њих 75 се изјаснило против, док су два листића била неважећа. Шта су разлози за неуспех референдума треба да анализира Савет МЗ Нови Кнежевац.
Понуђеним програмом самодоприноса било је предвиђено да се у наредних пет година од личних примања грађана прикупи 110 милиона динара, од чега је половина планирана за изградњу фекалне канализације, а остало за решавање других потреба. Предложено је да од личних примања запослени и предузетници издвајају четири одсто, а пољоприврендици 12 одсто на катастарски доходак.

Подсећамо да је у пролећу ове године и Српском Крстуру референдум био бојкотован од стране становника. Нови термин одржавања још увек није познат, тако да наше село остаје без средстава за основне ствари, као што су обичне сијалице итд.
 

Pomoć EU Vojvodini u obnovi puteva

NOVI SAD - Donacijom Evropske unije Vojvodini od oko 700.000 evra biće urađena projektna dokumentacija za rekonstrukciju dva važna putna pravca prema susednoj Mađarskoj, ukupne dužine oko 93 kilometra, saopšteno je na današnjoj sednici pokrajinske vlade.

Vlada je prihvatila informaciju o IPA projektima prekogranične saradnje Mađarske i Srbije i zaključila da se Zavodu za urbanizam Vojvodine da saglasnost za potpisivanje partnerskih sporazuma o sprovođenju projekata rehabilitacije prekograničnih putnih pravaca Bačalmaš-Bajmok i Tisasiget-Đala.

Prvim projektom predviđeno je da se izradi kompletna projektno-tehnička dokumentacija sa dozvolom za izvođenje radova za putni pravac dužine od 45 kilometara od granice sa Mađarskom (granični prelaz Bajmok) do Bačke Topole.

Projektom rehabilitacije prekograničnog pravca Tisasiget-Đala predviđeno je da se izradi kompletna projektno-tehnička dokumentacija sa dozvolom za izvođenje radova na putu dužine 47,8 kilometara od granice sa Mađarskom (prelaz Đala) do naselja Novi Kneževac i Čoka i do graničnog prelaza Rabe.

Prihvatajući ta dva projekta, EU je uvidela njihov značaj za lokalno stanovništvo i razvoj obuhvaćenih opština sa obe strane granice.

Projekti bi, kako je planirano, trebalo da budu ostvareni u periodu od 16 meseci.
 

OBNOVA PREKOGRANIČNIH PUTEVA U VOJVODINI

NOVI SAD - Vlada Vojvodine dala je saglasnost na sprovođenje projekata obnove prekograničnih puteva Bačalmaš-Bajmok i Tisasiget-Đala, a radovi će koštati 700 hiljada evra. Projektom obnove prekograničnog putnog pravca Bačalmaš-Bajmok predviđena je izrada kompletna projektno-tehnička dokumentacija, sa dozvolom za izvođenje radova na putu od 45 kilometara na teritoriji opštine Bačka Topola, od granice sa Mađarskom na graničnom prelazu Bajmok, do Bačke Topole.

Za putni pravac Tisasiget-Đala planirana je izrada dokumentacije, sa dozvolom za izvođenje radova na trasi od oko 48 kilometara na teritoriji opština Novi Kneževac i Čoka, od granice sa Mađarskom na graničnom prelazu Đala do Novog Kneževca i Čoke, na tromeđi Mađarske, Rumunije i Srbije. Oba projekta finansiraju se iz programa IPA Evropske Unije i treba da se završe za 16 meseci.

 

Direktori smenjeni brzopotezno

Po hitnom postupku na jučerašnjem zasedanju Skupštine opštine Novi Kneževac na zahtev Odborničke grupe „Za evropski Novi Kneževac”, vladajuća koalicija smenila je direktore Doma zdravlja „Novi Kneževac” dr Biserku Maravić Bodoči i direktora JKP „7.oktobar” Ljubišu Ćinkula. Njihovo smenjivanje obrazloženo je „nesavesnim, nestručnim i neprofesionalnim radom i rukovođenjem” ovim ustanovama, čiji je osnivač novokneževačka opština. Za v.d. direktora Doma zdravlja imenovan je dr Valter Tomas, dok je za v.d. direktora JKP „7.oktobar” postavljena Vladanka Lancoš.

Vanrednom uvrštavanju kadrovskih promena u dnevni red opštinskog parlamenta usprotivili su se odbornici opozicije, pa su pre izjašnjavanja demonstrativno napustili zasedanje. U ime odbornika opozicije primedbe na proširenje dnevnog reda zbog kadrovskih promena upućivali su Jovan Bačikin (NS) i Radovan Horvatov (SRS). Na predlog Bačikina o dopuni dnevnog reda odbornici su se izjašnjavali pojedinačnom prozivkom, a nije prihvaćen njegov predlog da se izjašnjavanje obavi tajnim glasanjem. Odbornici vladajuće većine koju čine DS, G17 plus, LSV i MK smatrala je i da nema kršenja Poslovnika SO, na koje je ukazivao Bačikin, a nisu prihvatili predelog opozicije da se sednica prekine, da bi se odbornicima dostavile detaljnija obrazloženja za kadrovske promene i informacije o radu ustanova u kojime je izvršeno brzopotezno smenjivanje direktora, imajući u vidu da je njihova delatnost od značaja za sve građane.

Odbornici većinske koalicije su u odustvu opozicije usvojili izmene i dopune Statuta opštine, među kojima je primena pokrajinske odluke i odluke Nacionalnog saveta Mađara u vezi upotrebe tradicionalnih naziva naseljenih mesta na mađarskom jeziku. Prema toj izmeni u zvaničnoj upotrebi biće dvojezični nazivi na srpskom i mađarskom, za Novi Kneževac - Terekkanjiža, za Majdan - Majdanj, Filić - Firiđhaza, Banatsko Aranđelovo - Oroszlamos, Srpski Krstur - Serbkerestur, dok su nazivi naselja Đala i Rabe istovetni na oba jezika.
 

NOVI KNEŽEVAC - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić je prilikom današnje posete fabrici "Aleva" u Novom Kneževcu, koja je počela otkup ovogodišnjeg roda industrijske paprike, rekao da je ta kompanija sjajan primer uspešne privatizacije.

Pajtić je, prilikom obilaska proizvodnih pogona te fabrike, predočio da je Vlada Vojvodine, preko svog Fonda za razvoj, učestvovala sa 500.000 evra u izvoznom programu i programu zapošljavanja radnika.

"Ova kompanija je dobar primer privatizacije, posle koje nije bilo otpuštanja radnika, nego otvaranja novih radnih mesta", istakao je Pajtić i naglasio da će pokrajinska Vlada i dalje učestvovati u izvoznom programu investicijama preko Fonda za razvoj.

Klepić: Kontinuirano poslovanje

Generalni direktor fabrike "Aleva" Mile Klepić rekao je da ovo preduzeće ima kontinuirano uspešno poslovanje i izrazio očekivanje da će do kraja ove godine dostići ukupan prihod od 20 miliona evra.

On je naglasio da su visoki troškovi proizvodnje aleve paprike, pošto fizička radna snaga bere papriku, i dodao da će se ta kompanija i dalje zalagati da se pospeši proizvodnja.

Klepić je istakao da je osnovni brend "Aleve" upravo aleva paprika, koja je ušla u proces zaštite oznake geografskog porekla.

Izvoz i u Afriku

Generalni direktor je istakao da se proizvodi "Aleve" izvoze najviše na tržište Bosne i Hercegovine, ukazujući da je u toku osvajanje velikih tržišta u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Skandinaviji, kao i da se njihovi proizvodi u velikoj meri izvoze i u Afriku.

Klepić je predočio da fabrika ukupno zapošljava oko 350 radnika, na neodređeno vreme, ili po potrebi.

On je podsetio da je početkom godine najavljena izgradnja nove fabrike u Novom Kneževcu i istakao da se trenutno izrađuje projektna dokumentacija.

Kompanija "Aleva" privatizovana je 2005. godine i posluje u okviru "Flori trejding grupe" u čijem je sastavu i "Flori" iz Kruševca, koji proizvodi dečiju instant hranu "bejbi king"

Cene otkupa

Za kilogram prve klase paprike dogovorena cena je 24 dinara, za drugu klasu plaća se 18, a za treću 12 dinara plus PDV. Prema ugovorenim uslovima, 30 odsto otkupljenog roda plaća se odmah, a ostatak u roku od 60 dana. Kvalitet ovogodišnjeg roda paprike je zadovoljavajući i pored obilnih padavina i grada koji je zahvatio njive novokneževačke opštine i okoline.

"Očekujemo da će zaštitom geografske oznake porekla naš proizvod biti bolje pozicioniran na tržištu, a mi smo u uslovima ekonomske krize odlučili da se usmerimo na izvoz", kazao je on.
 

Na plastičnim flašama do supe od prepelice

Na 2. međunarodnoj regati „Lagani spust Tisom“, održanoj juče na delu reke dugom 11,5 kilometara kod Novog Kneževca, učestvovalo je oko 200 najrazličitijih plovila i oko 500 posetilaca. Prednjačili su učesnici sa dušecima i traktorskim gumama, bilo je i raznovrsnih gumenih, drvenih i plastičnih čamaca, plovila od buradi i plastičnih flaša.

Reka je ove godine imala veći vodostaj i bila brža– Volim Tisu, učestvovao sam na prošlogodišnjem i evo nas i na ovogodišnjem spustu. Tu sam s porodicom i prijateljima i imamo plastični i gumeni čamac i traktorsku gumu kao jednu celinu. Ovde smo zbog dobrog društva i provoda. Tisa je malo mutna, ali je voda izvrsna za osveženje. Kako je brzina toka oko šest kilometara na sat, očekujem da na cilj stignemo za oko 14 sati – rekao je na početku spusta Sredoje Rankov.

Drugi „Lagani spust Tisom“, priređen na severu Banata na deonici pitome ali nepredvidive „panonske princeze“, koja je ovog leta znatno povisila uobičajeni letnji vodostaj i ubrzala tok, okupio je zaljubljenike u Tisu. Oni su se nekonvencionalnim plovilima otisnuli u reku nadomak Srpskog Krstura spuštajući se sve do 11,5 kilometara udaljenog Novog Kneževca, gde se na keju od motela „Lovac“ do mosta u kotlićima krčkala supa od prepelice, paprikaš od divlje svinje, srnetine i drugi specijaliteti.

– Vratili smo se s Ibra sa splavarenja dugog 26 kilometara, koje je ozbiljnije kao poduhvat i avantura, a ovo je sasvim drugačiji doživljaj laganog spusta našom ravničarskom lepoticom Tisom – kaže Željko Neckov iz Novog Kneževca, i nastavlja – Ibar jeste brži i na prvi utisak zanimljiviji, ali je Tisa naš domaći dragulj koji obožavamo. Na Ibru sam splavario treći put, na ruti od oko šest i po kilometara, mnogo je lepo u Dolini jorgovana, trubači su nam svirali i sa leve i sa desne obale, isprobali smo sve kulinarske specijalitete tog kraja, od roštilja do jagnjetine. Na Tisi je ritam malo laganiji i godi nam krčkanje paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice. Plovimo čamcem i jednim improvizovanim splavom od drveta, nema razloga da ne prevalimo predviđenu deonicu.

Među najoriginalnijim plovilima bio je ojačani drveni čamac „Đalinskih mornara“, kojim je komandovao kapetan Pera Kaloper, rodom Đalinac, a sada žitelj Novog Kneževca.

– U odnosu na pre godinu dana, promene su jako bitne, jer nas je lanjsko loše iskustvo malo naučilo reda, pa smo morali obaviti popravke na motoru. Motor nam je trošio litru đalinske šljivovice po glavi, što se nije pokazalo dobro, promenili smo dizne i ukinuli pogon na ovo gorivo. Osim toga, čamac nam je bio nestabilan pa smo ga dodatno ojačali, tako da je pravi katamaran, a dodatnu stabilnost nam je dao i advokat Sever Zakić, koji lane nije stigao na spust pošto je slomio nogu, ali srećom dobro se oporavio. Zakić je naš glavni administrator, malo je jačeg gabarita, tako da za stabilnost ne brinemo – uveren je Kaloper.

U standardnoj posadi „Đalinskih mornara“ su još bili kuvar Đoka Skorup, koji je ovog puta morao biti obazriviji jer je lane roštilj završio u Tisi. Za svaki slučaj dodatno ga je učvrstio na krmi.

– Da ne potonemo, brine navigator Velimir Jokić, uzdamo se u njegovo poznavanje Tise – dodaje Kaloper, a učvršćeni roštilj počeo je da se dimi još pre spusta.

Mlađana družina od desetak Novokneževčana predvođena Željkom Pantelinom pripremila je čitavu flotu. Splav je napravila od oko 800 plastičnih flaša, za čiju je montažu trebalo čitava tri dana Jovanu i Ljubomiru Ninčiću, Vanji Janjatovu i ostalima iz družine.

– Nadamo se da će splav od plastičnih flaša izdržati, a tu su za svaki slučaj i gumeni čamci, dušeci i gume – uveren je Pantelin.

Na obali Tise u Novom Kneževcu priređene su razne zanimacije od „Igara bez granica“ za najmlađe do takmičenja u odbojci na pesku, brzom ispijanju piva, obaranju ruku, ali je svakako najrazdraganiji bio doček.

Za učesnike regate i goste, kulinarske specijalitete na novokneževačkom štrandu kod „Bronksa“ pripremali su članovi Lovačkog društva „Novi Kneževac“, ali i drugi kulinari iz okoline. Mirko Miščević, iz Podlokanja, spremao je gulaš od divlje svinje, u čemu nema ničeg preteranog i nepoznatog, sve je to, kako veli, kuvarska klasika. Jovan Stojkov Soni, član Upravnog odbora LD „Novi Kneževac“, kaže da su lovci i ovog puta doprineli da se ugoste učesnici manifestacije, doduše nešto skromnije nego pre godinu dana.

Aca Ignjatov je uz asistenciju supruge Dušice na laganoj vatri pod kontrolom držao kotlić paprikaša od divlje svinje i supe od prepelice, na šta je već navikao jer potiče iz ugostiteljske familije. Kasno po podne počeli su da raznovrsnim plovilima pristižu učesnici regate, a manifestacija je završena koncertom rok grupe „Van Gog“ i vatrometom pred više hiljada posetilaca.

Stigle i pare iz EU

Odzivom učesnika, organizacijom i ambijentom
bili su zadovoljni domaćini Sanja Mićić, član Opštinskog veća za privredu i turizam,
i Predrag Berić, savetnik predsednika novokneževačke opštine. Sve je počelo prošlog leta sasvim spontano, kada je grupa entuzijasta iz Novog Kneževca pokrenula manifestaciju „Lagani tiski spust“, a ovog leta okupljanje je dobilo novi zamah jer je uvršteno u zvaničnu ponudu Turističke organizacije Vojvodine. Takođe, uz podršku opštine stigla je i potpora iz sredstava IPA fonda Evropske unije, u okviru prekogranične saradnje Srbije i Mađarske.
 

Porodice u Sanadu ostale bez kuća .

Čoka - Nezapamćeno nevreme koje je u noći između 12. i 13. avgusta protutnjalo severnim Banatom, najveće posledice nanelo je žiteljima Sanada i Čoke, a štete u poljoprivredi pretrpela su i sela u novokneževačkoj opštini Podlokanj, Majdan i Rabe. Zamenik predsednika opštine Čoka, Balaž Ferenc kaže da je trenutno prioritet da se obezbedi privremeni smeštaj za porodice iz Sanada čije su kuće porušene ili u kojima zbog oštećenja život nije siguran.

U Čoki je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnomPosledice nevremena praćenog gradom i olujnim vetrom, koje je u noći između četvrtka i petka protekle nedelje pogodilo opštinu Čoka, vide se i trećeg dana nakon nezapamćene količine padavina, kada je za nešto više od pet sati palo oko 150 litara kiše i leda po metru kvadratnom, što je u aridnom severnobanatskom podneblju višemesečni prosek padavina u letnjim i jesenjim mesecima. Pumpe za izbacivanje vode iz domaćinstava, ekonomskih objekata i podruma su najtraženiji rekvizit, a već izbačena voda iz podruma se ponovo vraća i pojavljuje zbog visokog nivoa podzemnih voda.

- Opštinski štab za vanredne situacije prati sva dešavanja u postradalim delovima Čoke i Sanada i ono što je sada moguće učiniti jeste evidentiranje svih šteta koje je nevreme pričinilo. Formirali smo komisije u mesnim zajednicama, čiji članovi obilaze domaćinstva i beleže štete, a koliko ćemo uspeti da im pomognemo videćemo kada se utvrdi visina štete. Iz skromnog opštinskog budžeta sigurno da nećemo moći da nadoknadimo sve, pa ćemo se za pomoć obratiti pokrajinskim i republičkim organima - kaže Ferenc Balaž, zamenik predsednika opštine Čoka.
Najkritičnije je u Sanadu, i to u delu između železničke pruge i regionalnog puta za Novi Kneževac i delu sela zvanog Pana. Vatrogasno spasilačko odeljenje iz Čoke i juče je cisternom ispumpavalo vodu iz domaćinstava, a razgovori se vode i sa predstavnicima Vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde da sa svojim pumpama velikog kapaciteta pomognu da se voda što brže iscrpi iz stambenih zgrada i kuća - kaže zamenik predsednika opštine Čoka.

On podseća da su i prošle godine, zbog visokog nivoa podzemnih voda, zajedno sa opštinama Ada, Senta i Novi Kneževac, tražili da se zbog štete u poljoprivredi otpišu određena davanja za doprinose, odvodnjavanje ili poreze, ali da su dobili negativan odgovor.

- Sada je najbitnije neposredno pomoći ljudima kojima je bukvalno porušen krov nad glavom - kaže Balaž.

Delovi atara su takođe zahvaćeni nevremenom, pa su najviše stradali duvan, soja, suncokret, kukuruz, šećerna repa i vinogradi.

- Većina paora nije osigurala useve zbog besparice, ili su osigurali samo neke kulture. Šećerna repa je na najvećim parcelama osigurana posredstvom Fabrike šećera, a slično je i kod duvana. Međutim, najveći deo će ići na štetu poljoprivrednika. Posle velikih padavina i toplog vremena, trebalo bi useve zaštititi od bolesti, ali je na njivama voda, pa traktori sa prskalicama ne mogu ući u parcele, što će izazvati dodatne štete. Voda takođe onemogućuje ulazak u postradali deo atara, pa se prava šteta još ne može sagledati - kaže Slobodan Pejaković iz Poljoprivrednog gazdinstva „Rit“ u Čoki.

 

Девет потиских општина развија туризам

СЕНТА: Презентација и свечана предаја пројекта студије регионалног развоја под називом „Пројектовање дестинација и коридора за туризам и активностислободног времена у функцији одрживог развоја Потисја”, приређена је у Скупштини општине Сента. Студију је израдио Факултет за спорт и туризам ТИМС из Новог Сада, док је трошкове израде студије финансирао Фонд за капитална улагања АП Војводине у износу од 7,5 милиона динара. Студија обухвата приказ постојећег стања у девет општина Сента, Кањижа, Нови Кнежевац, Чока, Ада, Бечеј, Нови Бечеј, Тител, Жабаљ и будућу пројекцију туристичког развоја Потисја. Председница сенћанске општине Анико Ширкова изразила је задовољство што је поред израђене студије, девет општина Потисја успоставило модел сарадње и заједнички радило на реализацији задатог циља.
Помоћник покрајинског секретаријата за привреду АП Војводине за ресор туризма Ерне Варњу истакао је важност заједничке сарадње општина у циљу јачања туристичких потенцијала и повећања конкурентности војвођанских општина на све пробирљивијем туристичком тржишту.


 

Radio Televizija Vojvodine | 05. maj 2010.

Gradnja puta Đala-Segedin?

NOVI SAD - Za petpristupne fondove Evropske unije, opština Novi Kneževac konkuruisala je za više projekata za prekograničnu saradnju sa Mađarskom.

Jedan od projekata iz IPA fondova odnosi se na gradnju puta od Segedina do Đale i na trasiranje i izgradnju biciklističke staze od Deske do granice sa Srbijom.

Prema investicionom planu, rekao je za Radio Novi Sad predsednik Opštine Novi Kneževac Dragan Babić, prdviđeno je oko 800.000 evra za projekte, a otvaranje prvih aplikacija trebalo bi da bude ovih dana.

Prekograničnom saradnjom predviđeno je da se obuhvate i projekti iz oblasti kulture i turizma.
 

Неговање традиција предуслов за толеранцију

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Други „Севернобнатски сусрет фолклорног стваралаштва” одржан је на главном тргу у Новом Кнежевцу уз учешће 19 фолклорних ансамбала, међу којима су били гости из Дееске (Мађарска) и Жомбоља (Румунија). Отварајући манифестацију председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши истакао је да се неговањем изворног фолклора припадника свих националних заједница које живе на овим просторима остварује племенита тежња, да се међунационални дијалог остварује и на овај начин, неговањем традиција.
На сусрету у Новом Кнежевцу представљене су српске, мађарске, ромске, румунске и немачке песме и игре, а Егереши је нагласио да се на тај начин међусобно боље упознајемо, а да је предуслов за стварну толеранцију и узајамно поштовање, познавање вредности оних са којима заједно живимо.
- Различите културне вредности су наше заједничко благо у вишенационалној, вишејезичној, у својој разноликости богатој Војводини. Зато, негујмо наше традиције и вековне вредности, чувајмо свој национални идентитет, поштујући у исто време и разноликост - поручио је Егереши.
Он је додао да учешће фолклорних група из Деске и Жомбоља представља одличан пример прекограничне и међурегионалне сарадње, приближава нас оним временима, када ће и у овом делу Европе, нашег заједничког европског дома, нестати границе.
Домаћин и организатор другог „Севернобанатског сусрета фолклорног стваралаштва” било је КУД „Тисађенђе” из Новог Кнежевца, уз подршку Покрјаинског секретаријата за културу АП Војводине, општине Нови Кнежевац, Друштва „Корвинус” из Мађарске.
 

Konvoj bostana za groš

Za tromeđu današnje Srbije, Mađarske i Rumunije otimala su se mnoga evropska carstva, sve dok u 9. veku vizantijski car Lav Šesti nije pozvao u pomoć mađarska plemena protiv bugarskog cara Simeona. Mađari su tu, kao i Sloveni pre njih, primili hrišćanstvo i osnovali državu.

Iz tih vremena potiče prvi pomen Novog Kneževca kao Cnesa ili Kneža, što je bila slovenska reč za vladarsko mesto. Naselje se kasnije dugo zvalo Rev Kanjiža.

Od 14. veka dobilo je zvanje varošice i pravo da održava vašare. Turske vlasti su, da bi povratile razbežalu radnu snagu, ublažili poreze, i raji delili zemljište. Turska Kanjiža, kako se tada nazvala, postala je moćno privredno središte, sa velikim prihodima od žita, konoplje, kupusa, lana.  

Putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da su prinosi dinja i lubenica u 17. veku bili toliki, da su se kola bostana prodavala za svega osminu groša. Raja je zarađivala od stoke, konja i košnica, pošto su med i vosak bili veoma traženi u Evropi.  

Habsburška monarhija je 1716. osvojila Kneževac, a pred kraj veka prodala ga je novosadskom trgovcu Marku Đurkoviću, velikom srpskom dobrotvoru.  

U dvorcu njegovog sina Đorđa je 1848. bio štab srpskog generala Kuzmana Todorovića, pa je varoš pošteđena razaranja. Đorđe je gajio pšenicu koju je prevozio brodovima sa svog pristaništa na Tisi, a naseljavao je i proizvođače duvana. Trgovao je stokom po Srbiji i bio prijatelj knezu Milošu Obrenoviću. Naslednici Đorđevi, potekli od njegove nećake Katarine, takođe su bili dobrotvori grada.  

Katarinini unuci Bela i Emil Talijan podigli su most, bolnicu, železničku stanicu, sreski sud, zabavišta i dom za stare, a 1908. i fabriku svile. Tada je osnovana štedionica, uređen grad, i započeta elektrifikacija. Emil, čuveni svetski putnik, egzotičnim biljem je započeo ozelenjavanje Novog Kneževca.  

Dvorci ovih i drugih plemića danas pripadaju spomeniku prirode Starom parku, nastalom još krajem 18. veka. Obrađen u mešavini pejzažnog, engleskog stila i geomerijskog, francuskog, park se ističe drvoredima retkih vrsta listopadnog i zimzelenog bilja.

Prvi dobrotvor

Pošto je kupio Novi Kneževac, Marko Đurković je dobio plemićku titulu de Servijski i tu sagradio jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini. Osnovao je prvu zadužbinu za školovanje srpske dece, iz koje se, među stotinama studenata, školovao jezikoslovac i arhimandrit manastira Šišatovac Lukijan Mušicki.
 

Заостале плате траже тужбом

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Радници новокнежевачког АД „Млин” Нови Кнежевац поднели су тужбу Основном суду Кикинда тужбу против фирме како би наплатили заостале зараде и остала потраживања за која су закинути. Председник Синдиката Петар Кришанов тврди да су запослени добили само део лањске августовске плате, те да је заостатак већ шест месеци и да су због кашњења у исплати њихове породице доведене на руб егзистенције.
Новокнежевачка фирма у својим силосима држи тренутно ускладиштену пшеницу „Викторија групе”, а од 52 запослених већ месецима ангажовано је свега петнаестак, док се остали упућују на принудни одмор или коришћење годишњег одмора. Пекара која је опслуживала Нови Кнежевац и околину хлебом не ради већ четири године, од када су главну реч преузеле нове газде које су до већинског управљачког пакета акција дошли њиховом куповином на берзи од малих акционара.

Према подацима Централног регистра у АД „Млин” Нови Кнежевац 91,17 одсто акција је у власништву правних лица, а 8,82 одсто је у поседу око 230 малих акционара. Компанија „Фиделинка” из Суботице и новосадски „Агрохем” поседују по 24,98 одсто, београдске фирме „Нортвест” АД 1,54 и „ПР Систем” ДОО 1,11 одсто. Акцијски фонд Републике Србија располаже са 28,83, а Републички фонд ПИО 9,71 одсто акција. Председник синдиката Кришанов каже да су се крајем прошле године незадовољни стањем у фирми запослени обраћали за помоћ Акцијском фонду, међутим, на апел није стигао никакав одговор.
- Чињеница да се запослени држе у великој неизвесности, због тога смо се определили да своја права оствариму судским путем - каже Кришанов. - Не знамо чији је интерес, али као да нам не дају да радимо. Били смо успешна житомлинска фирма која би и поред свих економских потешкоћа могла солидно да привређује.
Запослени и председник Синдиката Кришанов жале се да од директора не могу да добију релевантне информације и да директор Јанош Агоштон није вољан за сарадњу. Директор Агоштон пак тврди да је имао сусрет са председником Синдиката Кришановим, представником новокнежевачког синдикалног повереништва и правником Самосталног сидиката у Кикинди Милованом Гатарићем. Агоштон каже да нема овлашћења да даје информације за медије, него да се то чини на нивоу Компаније „Фиделинка”.

Према названичним информацијама потврђено нам је да исплата личних доходака за 49 радника новокнежевачке фирме касни, али да им се неке принадлежности сваког месеца ипак исплаћују, према приходу који се остварује од услуга лагеровања пшенице у силосима. Евидентно је да је рачун фирме у последње време често блокиран, а објекти оптерећени хипотеком, те да због тога радници стрепе за своју судбину.
 

Ђала и Српски Крстур без самодоприноса

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Референдуми за нови месни самодопринос на подручјима месних заједница Ђала и Српски Крстур нису успели па ће два

севернобанатска насеља новокнежевачке општине остати без очекиваних прихода за решавање најосновнијих потреба. Иако је изјашњавање спровођено 12 дана, то није било довољно да се грађани приволе да дају подршку издвајању личног динара, што је до сада била вишедеценијска традиција.
Неочекивано мали број грађана одазвао се у Српском Крстуру, јер их је на изјашњавање за нови петогодишњи самодопринос изашло свега 121 или тек нешто више од осам одсто, од 1.503 уписаних у бирачки списак. За увођење самодоприноса било је неопходно да се изјасни више од половине уписаних бирача. Председник Савета МЗ Српски Крстур Александар Миладинов изражава забринутост због оваквог резултата, наговештавајући да ће наредни период бити изузетно тежак како за функционисање МЗ, тако и за десетак удружења грађана која се за своје активности добрим делом ослањају и на средства самодоприноса.
Слична ситуација је у Ђали, али с том разликом што се на изјашњавање за самодопринос од 1.021 уписаних у бирачки списак одазвало 535, што је више од половине, али пошто је за самодопринос гласало 481, против је било 53 и један листић је био неважећи, није испуњен законски услов, јер је неопходно да увођење подржи више од половине укупног броја бирача. Поновни референдум за увођење новог самодоприноса према закону може се организовати тек после шест месеци.
- Велики проблем представља што се на бирачком списку поред мештана налазе и они који имају непокретности у Ђали, земљу и куће, а живе на страни, у Новом Саду, Суботици и другим градовима, па нису допутовали на изјашњавање. Неизгласавање самодоприноса сигурно ће донети невоље у финансирању основних делатности које обављамо - каже потпредседник Савета МЗ Ђала Јован Бачикин.