Srspki Krstur U novinama

U novinama - 2012

Mart 2012

Дневник | М. Митровић | 29.03.2012.

За инвеститоре Кикинда као да не постоји

За привреднике северног Баната прошла година је била деликатна јер их није заобишао талас економске кризе, почетак ове у већини фирми наговештава неизвесност, тако да је највећа преокупација и циљ да се криза преживи.

Председник РПК Кикинда Тибор Шебек предочава да је у овој години у чак 39 привредних друштава покренут предстечајни поступак, од којих су 34 из општине Кикинда, а остале су из Новог Кнежевца и Чоке. Није на одмет потсетити на то да је 2011. стечај покренут у осам и у 2010. у девет фирми.

Од почетка примене Закона о стечају, Агенција за привредне регистре је по службеној дужности на основу правоснажних судских решења избрисала 82 привредна друштва са седиштем у кикиндској општини, од којих 34 у прошлој години. Осим посртања и пропадања фирми, у лањској кризи Кикинду и север Баната су улагачи заобилазили „као киша око Крагујевца”, а све теже се живи од пољопривреде.

Период када је Кикинда била један од најмоћнијих индустријских центара је прошлост, а од тада регион северног Баната је десеткован и демографски, притиска га све старије становништво, а све је мање и оних који живе од пољопривреде. Тешко се саставља крај с крајем и од паорлука и од плата јер просечне зараде у Севернобанатском округу заостају око 5.000 динара за војвођанским и републичким просеком. Кикинда је по просечним зарадама на истеку године заостајала за Новим Кнежевцом, али за утеху, надмашује комшијску чоканску општину, која је међу најнеразвијенијима у Војводини.

– У садашњим условима привређивања најпре пропадају мале фирма које немају акумулацију па самим тим ни могућности да истрпе економске ударе – предочава Шебек. – Када томе додамо и обавезе које намеће држава, пораст цена енергената и свих других трошкова те пад животног стандарда, не чуди што је двоструко више затворених фирми него отворених на подручју кикиндске општине. У сиромашном друштву, у каквом живимо, људи отварају фирме за које су потребна мања улагања и где ће они некоме дуговати за продату робу или извршену услугу, пре него обрнуто.

Привредници се жале на то да је немогућност благовремене наплате потраживања велики проблем и разлог пропадања бројних фирми. Сматрају да би законско регулисање рокова плаћања и примена тог прописа спасло многе савесне фирме, док би оне које то злоупотребљавају и богате се на рачун савесних, натерало да се понашају у складу с нормама развијених економија.

Посматрајући регионалну економску перспективну севера Баната, из РПК Кикинда констатују да у прошлој години на овом подручју није било великих инвестиција, нити је иједан значајнији инвеститор дошао на подручје општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац. Осим укупно смањеног инвестирања у Србији због новог таласа економске кризе, у РПК Кикинда напомињу да разлоге треба тражити и у чињеници да севернобанатске општине немају да понуде одговарајући инфраструктурно опремљен простор за „гринфилд” инвестиције, а да је за „браунфилд” улагања већина расположивих објеката у власништву приватних фирми.

Индустријски гиганти који су у процесу приватизације добили за газде странце или домаће бизнисмене, са часним изузецима, далеко су од некадашњег сјаја, а у кикиндској општини је у процесу транзиције нестало десетак бивших дурштвених фирми које су својевремено имале запажено место у својој бранши, попут ИПК „Банат”, „Хемика”, „Шпедиције”, „Трикотаже”, „Електрона”... Транзиција је осиромашила и Чоку, где је упропашћен ПК „Чока” и распарчан у стечају, а из стечаја Индустрија меса „Чока” добила је газду али никако не успева да се озбиљније захукта, док су у Новом Кнежевцу упропашћени ПИК „Спасоје Стејић„, Фабрика тепиха „Банаћанка”...

Пада запосленост

Смањује се број запослених па је тако почетком ове године у кикиндској општини 17.129 радника, готово 2.000 мање него у фебруару 2008. Поређење с не тако дваном 1996. годином најбоље казује о пропасти, јер је тада највећа севернобанатска општина имала 21.286 запослених, бројка која је данас тешко достижна.

Дневник | 13.03.2012.

Двојица малолетника похарала вртић

Новокнежевачка полиција поднела је кривичну пријаву против двојице малолетника из Српског Крстура, због сумње да су у току ноћи 27. фебруара ове године провалили у вртић

Предшколске установе "Срећно дете" у Српском Крстуру. Они су из вртића однели ДВД, касетофон и електричне каблове.

Полиција је кривичну пријаву поднела и против Саше П. (1989) из Српског Крстура, због сумње да је починио провалну крађу. Он се терети да је средином јануара ове године, у току ноћи провалио у ненастањену кућу у Српском Крстуру из које је однео фрижидер, веш-машину електричне каблове.

Februar 2012

Дневник | М. Митровић | 27.02.2012.

Спасавање чамаца из реке

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Река Тиса је у потпуности залеђена још од почетка овог месеца, па је због тога на њој обустављена пловидба. Иако риболовци и љубитељи Тисе знају шта им је чинити да заштите своје чамце,

надомак моста код Новог Кнежевца у реци окованој ледом остало је више чамаца, оних који се нису надали овако жестокој зими.

У акцију спасавања чамаца из леда неки власници кренули су протеклог викенда када је температура мало попустила. На залеђеној Тиси у Новом Кнежевцу у суботу затекли смо Милана Сујића чији чамац је зима затекла у реци, који је заједно са другаром Стјепаном Лежаком пробао да га отргне из леденог загрљаја.

- Када је река почела да мрзне чамац смо издигли на површину воде, али је један део ипак остао залеђен. Колико видим неће му ништа бити, не би му много боље било ни на обали. Није тако опасно као што изгледа. Опасно је када лед почне да се топи и покрену се санте, које могу да оштете чамац - каже Сујић.

Januar 2012

Дневник | М. Митровић | 10.01.2012.

Помен стрељаним родољубима

БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО: Комеморацију у знак сећања на стравичан злочин који су у Банатском Аранђелову пре 70. година починили фашистички окупатори у време Другог светског рата,

уприличили су Месна заједница Банатско Аранђелово и Месна организација СУБНОР-а, у присуству родбине родољуба стрељаних 9.јануара 1942. године, мештана и представника борачке организације и функционера општине Нови Кнежевац.

На спомен плочу на згради Основне школе „Јован Јовановић Змај„, где су родољуби били заточени уочи стрељања, венац је положио председник Месне организаицје СУБНОР-а Банатског Аранђелова Лука Цвејић, а на крвави догађај од пре седам деценија потсетио је председник Савета МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков, поручивши да се без обзира што је протекло доста времена злочин над родољубима не сме и неће заборавити.

Тада је у Банатском Аранђелову 30 родољуба и чланова народноослободилачког покрета из Банатског Аранђелова, Подлокања, Црне Баре, Ђале, Новог Кнежевца и Српског Крстура, повезано ланцима, из затвора из Новог Кнежевца запрегама довезено у Банатско Аранђелово, где су у згради школе, уочи стрељања, својим најмилијима написали опроштајна писма.

На спомен обележје стрељаним родољубима на месном православном гробљу венце су положили председник новокнежевачке општине Драган Бабић, представници борачке организације и МЗ Банатско Аранђелово, а помен је служио парох Српске православне цркве у Банатском Аранђелову Бошко Радованац.
У местима Баната је 9. јануара 1942. године укупно је стрељано 150 родољуба и присталица народноослободилачког покрета из Мокрина, Банатског Аранђелова и околних места, Кикинде, Башаида и више места средњег Баната.